"Masovno dolaze, a nikada neće prihvatiti naš jezik ni običaje… Uskoro će ih biti više nego nas, pa će nam se i država uzdrmati."

Ovo je pre više od 250 godina izrekao niko drugi do Bendžamin Frenklin, jedan od utemeljivača Sjedinjenih Američkih Država - o Nemcima, piše Dojče vele.

Pritom je broj Nemaca koji su se u to vreme otisnuli preko okeana bio relativno mali – do 1820. godine bilo ih je jedva 150.000.

Neretko su padali na priče svojih zemljaka koji su u domovini naveliko ispredali bajke o bogatstvu koje su stekli preko noći. Ono što većina nije znala jeste da su ti koji su im obećavali kule i gradove - dobijali procenat po glavi svakog doseljenika. Danas bismo ih nazvali krijumčarima ljudi.

U utrobi jedrenjaka s pacovima i buvama

„Karta za jedrenjak koštala je otprilike koliko i godišnja zarada jednog zanatlije“, kaže Simone Blaška iz Nemačke kuće iseljenika u Bremerhafenu. „Da bi sakupile taj novac, porodice su morale da rasprodaju sve što imaju.“

Ti ljudi nisu mogli ni da naslute šta ih čeka na višemesečnom putovanju: zbijeni na malom prostoru ispod palube, delili su ležajeve s buvama, stenicama i pacovima. Hrana se uglavnom svodila na tvrdi brodski dvopek, presoljeno meso i pokvarenu kašu, a pila se ustajala, neretko i zagađena voda. Narod je masovno obolevao od dizenterije, tifusa, boginja i skorbuta.

U svojoj knjizi „Putovanje u Pensilvaniju 1750. godine“, seoski učitelj i orguljaš Gotlib Mitelberger opisuje strahote s prekookeanskog putovanja:

„Mnogi očajnički zapomažu, uzdišu i plaču za zavičajem, a većinu slomi i neizdrživa čežnja za kućom. U toj bedi na stotine ljudi strada, umre i završi u morskim dubinama.“

Prinuđeni da prodaju sopstvenu decu

Mitelberger piše da je veći deo njegovih saputnika putovao besplatno - to su bili Nemci bez igde išta, koji su zauzvrat, pre polaska na put potpisali ugovor o višegodišnjem dužničkom ropstvu.

U Americi se tim ugovorima bezdušno trgovalo – porodice su rasturane, a roditelji su, prema Mitelbergerovim rečima, bili prinuđeni da prodaju sopstvenu decu kako bi otplatili dug.

Nemci naseljavaju Rusko carstvo - na poziv zemljakinje Katarine Velike

U isto vreme kada i ovi rani talasi iseljenika za Ameriku, jedna velika kolona Nemaca krenula je na istok, odazivajući se pozivu ruske carice Katarine Velike, inače rođene nemačke princeze.

Ona je 22. jula 1763. godine izdala Manifest kojim poziva strance da se nasele u Rusiji, sa ciljem da se kultivišu i ožive pusti krajevi carevine.

Novopridošlicama je obećala besplatan prevoz do odabranog imanja, zemlju na poklon, početno oslobađanje od poreza, izuzeće od vojne obaveze, škole i poseban politički status.

Zahvaljujući tome, mogli su da zadrže nemački jezik i široku lokalnu samoupravu.

Ceo tekst čitajte na sajtu Dojče velea.