DW: Nemačka podeljena oko zabrane AfD-a

Na septembarskim izborima u tri nemačke istočne pokrajine desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) postala je jača nego ikad, piše DW.

Stranka je najbolje prošla u Tiringiji i Saksoniji, kako piše, dakle upravo u pokrajinama u kojima su ogranci AfD-a najradikalniji i gde za te ogranke Ured za zaštitu ustavnog poretka smatra da su „dokazano desno-ekstremistički“.

Glasačima AfD-a to nimalo ne smeta. „Nije me briga što se neki iz AfD-a klasifikuju kao desničarski ekstremisti, sve dok se bave pravim pitanjima“, izjavljuje 84 odsto glasača te stranke u najnovijem ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koji redovno, po nalogu javnog servisa ARD-a, sprovodi institut Infratest-dimap, prenosi DW.

Ovo reprezentativno ispitivanje sprovedeno je u periodu od 7. do 9. oktobra.

Predlog zabrane iz Bundestaga

Ipak, sveukupno gledano, dve trećine nemačkih građana smatra da jaka AfD ugrožava demokratiju i vladavinu prava u zemlji, navodi se. Tog su mišljenja i mnogi političari. Ali, kada je reč o tome kako se najbolje boriti protiv AfD-a, mišljenja su različita.
Nedavno se u Bundestagu okupila međustranačka grupa poslanika kako bi pokrenula postupak zabrane AfD-a pred Saveznim ustavnim sudom. Taj predlog je, međutim, veoma problematičan. Liberalno-demokratska stranka (FDP) i novoosnovani levičarski Savez Sara Vagenkneht (BSW) potpuno su protiv takve namere, navodi se. Najviše pristalica zabrane je među vladajućim socijaldemokratama (SPD) i Zelenima, piše. A ako se pitaju građani, dobija se slična, podeljena slika.

Za gotovo polovinu građana Nemačke (46 odsto) procedura zabrane u ovom trenutku ne bi bila primerena, ali otprilike isto toliko bi je i podržalo (42 odsto). Pokretanje postupka za zabranu nailazi na većinsku podršku samo u redovima pristalica SPD-a (58 prema 32 odsto) i Zelenih (69:25). Dok je odobravanje i odbacivanje kod birača demohrišćana CDU/CSU (46:46) uravnoteženo, pristalice BSW-a – koji se, iako deklarisano levičarski, tematski poklapa sa AfD-om oko mnogih pitanja – većinom su protiv zabrane (31:55), navodi se u tekstu.

Sumnje oko kancelarskih kandidata

Planirani izbori za 21. saziv nemačkog parlamenta, Bundestaga, održaće se na jesen 2025. Kako sada stvari stoje, CDU/CSU će u izbornu kampanju ići s predsednikom CDU Fridrihom Mercom kao kandidatom za kancelara, Zeleni žele u izbornu kampanju s glavnim kandidatom Robertom Habekom, a AfD s kopredsednicom stranke Alis Vajdel, piše DW. Vladajuća SPD i dalje nade polaže u kancelara Olafa Šolca. Međutim, ispitanici u anketi ne veruju da bi bilo ko od tih kandidata mogao da bude dobar kancelar, odnosno kancelarka, navodi se.
Za aktuelnog predsednika vlade, Šolca, samo 22 odsto smatra da je dobar kancelar. Ali i očekivanja od njegovih mogućih protivkandidata su isto tako niska ili tek neznatno veća: svaki četvrti ispitanik (26 odsto) trenutno može da zamisli Fridriha Merca kao dobrog kancelara, svaki peti Roberta Habeka (21 odsto) i tek svaki deseti Alis Vajdel (11 odsto), piše.

Loša ocena za kancelara SPD-a i niska očekivanja od mogućeg zelenog kancelara, Habeka, koji zajedno s FDP-om čine vladajuću koaliciju na saveznom nivou, nastavak su trenda velikog nezadovoljstva efektima aktuelne vlade u Berlinu, zbog stranačkih boja (crveno-žuto-zeleno) nazvane „semaforskom koalicijom“. Devetnaest odsto nemačkih građana (što je blagi rast od tri odsto u odnosu na prethodni mesec) pozitivno ocenjuje saveznu koaliciju, a 79 procenata još uvek je njome nezadovoljno.

Kad bi ove nedelje bili parlamentarni izbori…

Stanje vladajuće koalicije toliko je loše da mnogi više ne isključuju ni mogućnost prevremenih izbora za Bundestag. Zato je zanimljivo pogledati i glavno pitanje te ankete: da su savezni parlamentarni izbori ove nedelje, vladajuća koalicije više ne bi imala većinu. FDP čak više ne bi ni prošla cenzus za ulazak u Bundestag.