Egipat ponovio poziv Britaniji da vrati kamen iz Rozete: "Ilegalno je iznet tokom rata"

Mohamed Ismail Kaled, generalni sekretar egipatskog Vrhovnog saveta za antikvitete, rekao je da su desetine hiljada artefakata koji su legalno izneti iz zemlje, a sada se nalaze u Britanskom muzeju, „deo londonskog identiteta“ i da se smatraju vlasništvom obe zemlje.

Međutim, on tvrdi da je kamen iz Rozete - koji potiče iz 196. godine pre nove ere i najposećeniji je predmet u Britanskom muzeju - ilegalno odnet iz Egipta tokom rata.

Muzej je odbacio tu tvrdnju, insistirajući da je ugovor o predaji britanskim snagama iz 1801. godine sadržao potpis admirala Otomanskog carstva, koje je u to vreme vladalo Egiptom.

Govoreći uoči otvaranja izložbe u Ujedinjenom Kraljevstvu, gospodin Kaled je rekao da bi „voleo da bude vraćen“.

„Naravno da bismo voleli da bude vraćen jer ga Egipćani nikada nisu videli“, rekao je.

„Generacije su čitale o njemu i znaju za njega, ali ga nikada nisu videle. U Egiptu ima mnogo glasova koji misle da bi trebalo da zahtevamo njegov povratak jer je to njihovo pravo.“

Kaledovi komentari predstavljaju zaokret u odnosu na apel aktivista za repatrijaciju niza relikvija uoči otvaranja Velikog egipatskog muzeja, koji je otvorio vrata 1. novembra posle decenija odlaganja.

Sada zemlja ove artefakte tretira kao „najbolje ambasadore Egipta kako bi privukli mnogo publike da dođe i poseti Egipat“, rekao je Kaled.

Britanski muzej u svojim zbirkama čuva više od 50.000 predmeta iz Starog Egipta.

Kamen iz Rozete otkriven je u julu 1799. godine kada ga je pronašla grupa francuskih vojnika, koji su gradili utvrđenje u starom lučkom gradu Rašidu u okviru Napoleonove kampanje u Egiptu protiv Otomanskog carstva.

Kada su britanske snage porazile Francusku 1801. godine, kamen je bio među više od desetak antikviteta predatih prema uslovima Aleksandrijskog ugovora, sporazuma o predaji koji su ispregovarali generali dve strane.

Kamen iz Rozete odnet je naredne godine u Portsmut, a arheolozi su brzo prepoznali istorijsku vrednost artefakta. Uspeli su da koriste tri jezika urezana na granitnoj ploči kako bi 1822. godine dešifrovali drevne egipatske hijeroglife.

Egipat godinama povremeno zahteva od Britanije da vrati kamen iz Rozete, a poslednji put je ozbiljan pokušaj napravio 2022. godine, kada su dve popularne peticije, koje su pokrenuli bivši egipatski ministar i ugledni egiptolog, ponovo rasplamsale debatu o vlasništvu nad relikvijom.

Druga peticija, koju je napisala Monika Hana, egiptološkinja koja vodi kampanju za povratak artefakata, navela je: „Držanje kamena u Britanskom muzeju simbol je zapadnog kulturnog nasilja nad Egiptom.“

Rukovodstvo Velikog egipatskog muzeja takođe je 2018. godine tvrdilo da je bilo uključeno u razgovore o vraćanju kamena.

Međutim, egipatska vlada nikada nije podnela formalni zahtev za njegovu repatrijaciju.

Dok je Egipat slavio otvaranje Velikog egipatskog muzeja, pojačao je pritisak na strane zemlje da vrate drevne artefakte za koje tvrdi da su ilegalno odneti.

Holandija je nedavno pristala da repatrira kamenu glavu staru 3.500 godina, koja potiče iz vremena vladavine Tutmosa III.