Evropska komisija preporučuje Evropskom savetu da potvrdi perspektivu Ukrajine i Moldavije da postanu članice EU, odnosno dala je svoje mišljenje o dodeljivanju statusa kandidata. Za Gruziju EK traži da joj se omogući evropska perspektiva i napominje da treba da ispuni dodatne uslove pre nego što joj se odobri isti status. "Moldavija je na pravom proreformsko, antikorupcijskom i evropskom putu. Gruzija mora da izgradi jasan put ka strukturalnim reformama i EU", rekla je Fon der Lajen, prenosi BBC.
Evropska komisija je utvrdila da je Ukrajina generalno dobro napredovala u postizanju stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, da je nastavila sa snažnim makroekonomskim rekordima, da je pokazala makroekonomsku i finansijsku stabilnost, navedeno je između ostalog u saopštenju. Kako se dodaje, Ukrajina mora da nastavi sa ambicioznim strukturnim reformama i da se postepeno približava tekovinama EU u mnogim oblastima.
EK je dala svoje mišljenje, a države članice treba jednoglasno da donesu odluku.
Zahtevi Ukrajine, Gruzije i Moldavije za članstvo u EU, na osnovu mišljenja Komisije, biće razmatrani na sledećem Evropskom savetu 23. i 24. juna.
Povezane vesti
U međuvremenu, EU ostaje posvećena daljem jačanju veza i produbljivanju njihovog partnerstva za podršku Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, u skladu sa našim sporazumima o pridruživanju i dubokim i sveobuhvatnim zonama slobodne trgovine, stoji u saopštenju.
„Ukrajina, Moldavija i Gruzija dele snažnu i legitimnu težnju ka pridruživanju Evropskoj uniji. Danas im šaljemo jasan signal podrške tim težnjama, iako se suočavaju sa okolnostima punim izazova. I to činimo čvrsto stojeći na našim evropskim vrednostima i standardima, postavljajući put koji treba da slede da bi se pridružili EU. Mišljenja Komisije predstavljaju prekretnicu u našim odnosima. Zaista, ovo je istorijski dan za narod Ukrajine, Moldavije i Gruzije. Potvrđujemo da, u dogledno vreme, treba da pripadaju Evropskoj uniji. Sledeći koraci su sada u rukama naših država članica“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica EK.
Kad je u pitanju Moldavija, EK je zaključila da ta zemlja ima solidnu osnovu da postigne stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, poštovanje i zaštitu manjina. U saopštenju stoji da je Moldavija postigla napredak u jačanju finansijskog sektora i poslovnog okruženja, da su makroekonomske politike dobre, ali i da ključne ekonomske reforme tek treba da budu preduzete.
Moldavija je, navodi se u saopštenju EK, napravila čvrstu osnovu za usklađivanje sa pravnim i drugim tekovinama EU i da su preduzeti koraci u mnogim oblastima.
Kad je u pitanju Gruzija, Evropska komisija ocenjuje da i ova država ima uspostavljenu osnovu za postizanje stabilnosti institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, bez obzira što su nedavni događaji uticali napredak zemlje. Kako stoji u mišljenju, Gruzija je postigla je dobar stepen makroekonomske stabilnosti i ostvarila je dobre rezultate kada je u pitanju ekonomska politika i stvaranje povoljnog poslovnog okruženja, ali se konstatuje da su i toj zemlji potrebne dalje reforme da bi se poboljšalo funkcionisanje njene tržišne ekonomije. Gruzija je, takođe se navodi, uspostavila solidnu osnovu za dalje usklađivanje sa tekovinama EU.
Očekujemo da će zemlje članice doneti odluke u narednim danima, kaže komesar za proširenje EU Oliver Varhelji. On dodaje da „bi partnerske zemlje već trebalo da počnu da rade na ispunjavanju ključnih reformi navedenih u našoj preporuci“. Ovo je ključno kako bi Ukrajina, Moldavija i Gruzija napredovale na svom putu ka EU, dodao je.
A šta sa Bosnom i Hercegovinom?
Uoči samita EU sledeće sedmice, u četvrtak će biti održan i samit EU – Zapadni Balkan, na kome će biti reči o daljim evrointegracijama regiona. Očekuje se i pozitivan stav kada je u pitanju davanje statusa kandidata Bosni i Hervcegovini i otpočinjanju pregopvopra sa Albanijom i Severom Makedonijom.
Varhelji kaže da nema vremenske odrednice i da su za BiH kriterijumi jasni.
„Kada je reč o statusu kandidata za Bosnu i Hercegovini, ona takođe vodi svoj pristupni proces. To je proces baziran na proceni rezultata, što je i predsednica podvukla i primenjuje se na svaku pojedinačnu zemlju kandidata“, podseća komesar za proširenje.
„Bosna i Hercegovina mora ispuniti 14 prioriteta koji su navedeni u našem mišljenju koje je u to vreme potvrdilo i Evropsko veće. Još uvek čekamo da država ispuni te obaveze. Ako bismo ponovo pregovarali o uslovima koji su jasno izneseni, onda bismo počeli sa ublažavanjem pristupnog procesa, a to je nešto što nećemo raditi“, poručuje on.
U februaru 2016. godine BiH je predala zahtev za članstvo, tri godine kasnije Evrospka komsija je postavila 14 priorioteta koje jer potrebno ispšuniti pre dobijanja statusa kandidata, a koji se odnose na demokratiju i funkcionisanje institucija, vladavinu prava, osnovna prava i reformu javne uprave.
Od tada do danas nije učinjeno gotovo ništa na ispunjavanju tog zahteva. Sada, u svetlu rata u Ukrajini, sve su glasnije poruke Bosni i Hercegovini da ne mora sve kriterijume da ispuni da bi dobila status kandidata, već bar da krene tim putem i pokaže volju da končano krene evropskim putem.
Komentari (44)
Vidi sve komentare