Emanuel Makron: Detinjstvo i školovanje "malog Mocarta"

Sadašnji predsednik Francuske Emanuel Makron najstarijje je od troje dece rođene u porodici lekara - otac Fransoa je fizijatar, a majka Žan-Mišel profesor neurologije na Univerzitetu Pikardi Žil Vern u Amijenu.

Odrastao je u gradiću od 135.000 stanovnika, čija je centralna tema Amijen katedrala, najveća gotska katedrala u Evropi, dovoljno velika da primi dve pariske Notr Dam katedrale. To je grad koji je iznedrio brojne francuske skulptore, matematičare, intelektualce, u kojem je živeo i pisac Žil Vern od 1871. do smrti 1905. godine. Njegova kuća jedna je od glavnih turističkih atrakcija gradića u severnoj Francuskoj, koji se nalazi 120 km od Pariza.

Baka "Mane"

Nasleđe familije Makron vezuje se za jedan još manji grad - Oti na reci Somi. On predstavlja komunu u severnoj Francuskoj, koju je od 1953 - 1964. godine vodio Emanuelov deda Anri. Jedan od njegovih pradeda po ocu, Džordž Vilijam Robertson, bio je Englez rođen u Bristolu. Njegovi baka i deda po majci, Žan i Žermen Noges potiču iz malog pirinejskog mesta u Gaskonji, koje je i Makron često posećivao zajedno sa bratom Lorenom i sestrom Estel, koji su od njega par godina mlađi. Ljubav prema čitanju i usmerenost na levičarsku provinijenciju duguje upravo baki Žermen, odnosno "Mane" kako je zvao, koja je u okviru skromnog odrastanja u porodici, oca šefa stanice i majke domaćice, postala učitelj pa direktor.

Ona je praktično u familiji usadila krilaticu "sve je moguće".
Iako porodica nije bila religiozna (Makron se kasnije izjasnio kao agnostik), ispoštovala je tradiciju kroz njegovo krštenje u dvanaestoj godini, delom jer je prvo obrazovanje sticao u jezuitskom institutu Lycee la Providence koje je osnovalo Isusovo društvo.

Poslednju godinu srednje škole završio je u prestižnoj školi Henri-IV u Parizu, u Latinskoj četvrti, u kojoj se nalaze i drugi giganti francuskog obrazovnog sistema - Ecole Normale Superieure, Sorbona, Saint-Louis i Louis-le-Grand. U školi Henri-IV su osim Makrona obrazovanje stekli i pisci Žan-Pol Sartr, Andre Žid, pevač Gi Bear, baron Osman koji je večno zadužio Pariz zbog predivne arhitekture i strukturalnosti grada svetlosti.

"Jelisejski Mocart"

U to vreme Makron je nominovan na opštom, najselektivnijem takmičenju nacionalnog nivoa iz francuske književnosti, a dobio je i diplomu i treću nagradu za studije klavira na Konzervatorijumu u Amijenu na kojem je studirao deset godina.

U intervjuu za ClassiqueNews 2017. godine izjavio je "da slike i osećaje koje su njemu stvarali Robert Šuman i Franc List nije mogao da pronađe nigde drugde". I pre nego što je postao predsednik, dok je 2014. godine bio ministar za ekonomiju, prozvan je "Jelisejskim Mocartom". Njegov biograf Ana Fulda izjavila je da je njegova profesorka klavira ponekad imala osećaj da "radi sa malim Mocartom".

Ipak, javna je tajna da Pariz kao odluka njegovih roditelja nije imao uporište samo u obrazovanju, već su na taj način oni pokušali da razbiju spone koje su počele da se grade između mladog Emanuela i njegove tadašnje udate učiteljice sa troje dece Brižit Ozijer (devojačko Tronju), koja je od njega starija 25 godina. Suvišno je da dodamo da u tome nisu uspeli. Brižit Makron (kojom se oženio 2007. godine) danas je jedna od najpozanatijih prvih dama svetskog političkog establišmenta.

Filozofija

Nije ipak sve išlo tako glatko ni u školovanju. Makron dva puta nije uspeo da upiše Ecole normale superieure u Parizu, pa je morao da se zadovolji studiranjem filozofije na Univerzitetu Pariz Nanter La Defans, gde je dobio zvanje mastera. Ostao je neko vreme u filozofiji, 1999. godine radeći kao urednik i recenzent Polu Rikeru, francuskom protestantskom filozofu, koji je tada pisao svoje poslednje veliko delo "La Memoire".
Makron je uglavnom radio na beleškama i bibliografiji, a nešto kasnije postao je član uređivačkog odbora književnog časopisa Esprit. Osnovan daleke 1932. godine od strane Emanuela Munijea, časopis je služio kao poligon za lične poglede intelektualaca tog vremena. Makron, rođen 1977. godine nije služio vojsku jer je bio na postdiplomskim studijama, a pripadao je poslednjoj generaciji koju je na nju obavezivao zakon.

Makron je magistrirao javne poslove na Pariskom institutu za političke studije (Sciences Po) na smeru „Javno vođenje i privreda“ pre obuke za karijeru višeg državnog službenika na prestižnoj školi "ENA" (École Nationale d’Administration), koju je 1945. osnovao Šarl de Gol. Nakon toga usledila je obuka u francuskoj ambasadi u Nigeriji, pa u prefekturi Oa (sever Francuske) pre diplomiranja 2004.

"ENA" je inače obrazovna institucija koja je stekla reputaciju brzog puta ka političkoj moći. Francuski predsednici Valeri Žiskar d'Esten, Žak Širak i Fransoa Oland bili su alumni ENA.

Nigerija, Fela Kuti i fascinacija Afrikom

Emanuel Makron je prošao kroz Nigeriju u jednom trenutku svog života, dozvolivši Nigeriji, posebno Lagosu, da postane deo njega. Zbog toga se, kada je postao predsednik jedne od vodećih evropskih ekonomskih sila, setio Nigerije i Lagosa, i posetio je već 2018. godine tokom mandata Akinvunmija Ambodea, guvernera države Lagos.

Makron je karijeru u javnoj službi započeo 2004. godine kao finansijski inspektor u francuskom ministarstvu ekonomije i finansija. Četiri godine kasnije otkupio je svoj državni ugovor za 50.000 evra za ulazak u privatni sektor, potez za koji su prijatelji upozoravali da bi mogao da ugrozio sve buduće političke ambicije. Pogrešili su. Godine 2008. pridružio se banci Rothschild & Cie kao investicioni bankar. U kompaniji je rapidno napredovao, a 2012. godine je posredovao Nestleovoj blokbaster akviziciju od 12 milijardi dolara Fajzerovog odeljenja za hranu za bebe. Tada je navodno zaradio skoro tri miliona evra.

Dok je još bio u Rotšildu, Makron je počeo da radi sa Fransoom Olandom dok je on vodio kampanju za nominaciju Socijalističke partije za predsednika uoči izbora 2012. Nakon što je Oland osvojio predsedničku funkciju, Makron se pridružio njegovoj administraciji kao zamenik šefa kabineta i ekonomski savetnik.

Makron je izabran za predsednika Francuske 2017. godine, pošto je osvojio 66,1%, pobedivši Marin Le Pen koja je tada dobila 33,9%. Reizabran je 2022.godine.

Pogledajte još: