Epstinovi dosijei: Imena žrtava i dalje nisu zaštićena

"Ne mogu da živim, a da se stalno ne osvrćem preko ramena“, ispričala je jedna žrtva seksualnog zlostavljanja američkim zakonodavcima u maju, opisujući tako svoj osećaj nakon što su u januaru njeni lični podaci javno otkriveni kada je Ministarstvo pravde (DOJ) objavilo stotine hiljada dokumenata povezanih s finansijerom Džefrijem Epstinom.

"Mogu samo da zamislim kakav će dugoročan uticaj ta greška da ima na moj život“, rekla je.

Tri dana nakon što je DOJ 30. januara objavio najveću od 12 baza dosijea o Epstinu, jedan advokat Ministarstva rekao je saveznom sudu da su, između ostalog i zbog "ljudske ili tehničke greške“ objavljeni podaci koji omogućavaju da se identifikuju osobe koje su Epstin i njegovi saradnici seksualno zlostavljali.

Zbog toga je DOJ saopštio da će ukloniti, pregledati i ponovo redigovati sporne dokumente pre njihovog novog objavljivanja, prenosi Dojče vele.

Istraživački tim DW, zajedno sa svojim timovima za inovacije i obradu podataka, mesecima je analizirao hiljade dokumenata koje je objavio DOJ.

Tokom šest meseci od objavljivanja, DW je identifikovao desetine dosijea koji su i dalje sadržali podatke, uključujući imena, fotografije i imejl-adrese, koji mogu da posluže za identifikaciju preživelih žrtava, svedoka, doušnika i drugih osoba.

Epstinova biblioteka

Do sredine februara DW je preuzeo više od 800.000 fajlova iz takozvane Epstinove biblioteke Ministarstva pravde. To je bio izazovan zadatak, jer se arhiva neprestano menjala: novi dokumenti su dodavani, neki drugi uklanjani, a modifikovani fajlovi pojavljivali su se ponovo, nakon što ih nekoliko dana nije bilo.

Međutim, tek kada je DW došao do ranije verzije dokumenata sačuvanih u okviru javnog projekta za arhiviranje podataka na GitHabu, postalo je jasno da je više od 500.000 fajlova uklonjeno između prvih dana objavljivanja i trenutka kada je DW preuzeo podatke.

Da bi proverio sadržaj prvobitne objave, DW je za svaki dokument generisao jedinstveni digitalni otisak, poznat kao heš.

Heš vrednosti potvrđuju da dokument odgovara originalu i da nije naknadno menjan. Poređenjem tih digitalnih otisaka s dokumentima preuzetim sa sajta Ministarstva pravde oko dve sedmice kasnije, DW je mogao da utvrdi koji su dokumenti ostali nepromenjeni, kao i koji su uklonjeni sa sajta.

DW je takođe ustanovio da su pojedini fajlovi izmenjeni jer njihov digitalni otisak više nije bio isti. Imali su isto ime, ali drugačiju veličinu. Pregledom te grupe dokumenata utvrđeno je da su neki dodatno redigovani, dok je u druge naknadno dodat sadržaj.

U jednom slučaju, žena koja je kao maloletnica godinama bila žrtva Epstinovog zlostavljanja opisivala je svoja iskustva tokom svedočenja pred advokatima.

Njeno ime bilo je prekriveno tokom gotovo čitavog transkripta, ali ne i na poslednjoj stranici, gde joj se advokat zahvaljuje na svedočenju i oslovljava je imenom. Taj podatak i dalje je vidljiv.

Njen slučaj nije bio usamljen.

Dubinska analiza audio-zapisa

Za analizu audio-fajlova, uključujući izjave žrtava i dojave, istraživački tim DW-a sarađivao je s istraživačkom grupom za distribuciju i bezbednost medija nemačkog Instituta Fraunhofer za digitalne medijske tehnologije iz Ilmenaua. Ta grupa specijalizovana je za proveru autentičnosti audio-zapisa, otkrivanje manipulacija i identifikaciju sintetičkog govora.

Nakon uklanjanja duplikata iz javnog arhiva i DW-ove baze podataka, ostalo je više od 150 audio-zapisa koje su forenzički istraživači analizirali pomoću najsavremenijih alata razvijenih u Institutu. Ti alati omogućavaju otkrivanje digitalnih tragova nastalih tokom obrade i uređivanja zvuka, često nečujnih ljudskom uhu.

To uključuje identifikaciju delova snimaka koji su menjani ili ponovo korišćeni, utvrđivanje da li je neki snimak izmenjena verzija drugog fajla, kao i procenu da li su različiti snimci nastali korišćenjem istog mikrofona ili iste opreme za snimanje.

Forenzička istraživačica Milika Gerhard primetila je nešto neobično: način redigovanja razlikovao se od fajla do fajla, a postojale su i brojne nedoslednosti u sprovođenju zaštite podataka.

"Ako se pogleda sadržaj tih audio-fajlova, može se videti da veliki broj ličnih podataka uopšte nije uklonjen“, rekla je Gerhard.

U jednom slučaju osoba je pozvala zvaničnu telefonsku liniju za dojave kako bi dostavila informacije za istragu o Epstinovim zloupotrebama. U redigovanoj verziji snimka čuje se ime te osobe, dok je broj telefona prekriven zvučnim signalom.

Međutim, isti skup podataka sadržao je i drugu verziju istog snimka, u kojoj se jasno čuju i puno ime i direktni kontakt te osobe. Izgleda da navodni svedoci i doušnici nisu bili obuhvaćeni istim nivoom zaštite kakav je bio predviđen za žrtve.

"Mogli su i morali bolje da urade posao oko redigovanja“, ukazao je Patrik Ajhrot, šef istraživačke grupe pri Institutu Fraunhofer, koja je u Nemačkoj više puta sarađivala s pravosudnim organima na analizi audio-dokaza.

"Postoji razlog zbog kojeg se takav materijal na sudu tretira s tolikom pažnjom. Kada se jednom otkriju osetljivi ili identifikacioni podaci, nastala šteta više ne može da se popravi“, naglašava Ajhrot.

Propusti Ministarstva pravde

Istraživački tim DW-a suočio je Ministarstvo pravde sa svojim nalazima, uključujući i primere u kojima su lični podaci preživelih žrtava i dalje ostali dostupni u zvaničnoj Epstin biblioteci.

Ministarstvo nije odgovorio.

U aprilu je Kancelarija generalnog inspektora Ministarstva pravde, nezavisno telo zaduženo za istragu nepravilnosti unutar ministarstva, saopštila da pokreće reviziju poštovanja Zakona o transparentnosti Epstinovih dosijea.

"Naš preliminarni cilj jeste da procenimo procedure Ministarstva pravde za identifikaciju, redigovanje i objavljivanje dokumentacije koju poseduje, a u skladu sa zahtevima zakona“, navodi se u saopštenju.

U julu je više američkih kongresmena predstavilo nacrt zakona pod nazivom Zakon o transparentnosti Epstinovih dosijea II. Taj propis omogućio bi žrtvama seksualnog zlostavljanja i saveznim državama SAD da tuže Ministarstvo pravde ukoliko ne poštuje pravila predviđena prvobitnim zakonom, koji je garantovao zaštitu podataka na osnovu kojih žrtve mogu biti identifikovane.

Žrtve čiji su podaci objavljeni bez zaštite od tada su svedočile o uznemiravanju, poniženjima i fizičkim pretnjama.

Pošto su javno objavljene informacije i dalje dostupne na različitim platformama, a u pojedinim slučajevima i na sajtu Ministarstva pravde, posledice nastavljaju da utiču na njihove živote.

„Dok bogati i moćni ostaju zaštićeni iza redigovanih delova dokumenata, moje ime je izloženo celom svetu“, rekla je žrtva seksualnog zlostavljanja koja je u maju svedočila pred Kongresom.

„Dokazi su ovde“, rekla je ona. „Ali oni koji imaju moć radije bi da društveno, emocionalno i fizički nestanemo nego da priznaju sopstvenu odgovornost.“