Broj dece začete od strane donora rastu širom Evrope, kako stopa fertiliteta opada, a potpomognuta reprodukcija postaje sve dostupnija — kako za istopolne parove, tako i žene koje su same, piše Politiko.

Ali, pošto se mnoge države bore da regrutuju dovoljno lokalnih donora, komercijalne kriobanke sve više šalju reproduktivne ćelije poznate kao gameti — sperma ili jajna ćelija — preko granica, ponekad od strane istog donora u više zemalja.

Većina zemalja EU ima nacionalna ograničenja o tome koliko dece može biti začeto od strane jednog donora — od jednog na Kipru do 10 u Francuskoj, Grčkoj, Italiji i Poljskoj. Međutim, ne postoji ograničenje za prekogranične donacije, što povećava rizik od potencijalnih zdravstvenih problema povezanih sa jednim donorom, kao i psihološki uticaj na decu koja otkriju da imaju desetine ili čak stotine polubraće i sestara.

Švedska, koju podržava sedam drugih zemalja, uključujući Belgiju, pokreće ovu temu sa ministrima EU u petak, sa nadom da će sprečiti buduće generacije da slučajno uđu u vezu sa polubraćom i sestrama i smanjiti rizik od naslednih bolesti.

"Ne želimo da genetska polubraća i sestre... osnivaju porodice“, rekla je za Politiko Karolina Estgren, istraživačica u Švedskom nacionalnom savetu za medicinsku etiku.

Švedski etički savet je počeo da istražuje ovo pitanje 2023. godine, nakon članka objavljenog u novinama Dagens Niheter, u kojem je objavljeno da švedske klinike prodaju doniranu spermu u inostranstvu, što rezultira time da jedan donor potencijalno može biti otac više od 50 dece.

U Švedskoj, svaki donor može dati donacije samo šest potencijalnih roditelja.

Međutim, ne postoje ograničenja u pogledu broja dece kojima donor može biti otac u različitim zemljama. A klinike to koriste da bi prevazišle nacionalna ograničenja.

Procvat poslovanja, rastući rizici

Neke kriobanke — banke sperme i jajnih ćelija — postavljaju sopstveno dobrovoljno ograničenje za maksimalan broj porodica ili dece po donoru. Klinika za plodnost u članku Dagens Nihetera imala je dobrovoljno ograničenje od 25 porodica širom sveta po donoru; međutim, dok su donori bili obavešteni o izvozu, mnogi roditelji primaoci nisu znali da njihova deca mogu imati do 50 polubraće i sestara.

Nedavni slučaj — donor sa retkim genom koji izaziva rak čija je sperma korišćena za začeće najmanje 67 dece, od kojih je kod 10 kasnije dijagnostikovan rak — "još je jedan primer zašto moramo ovo regulisati na međunarodnom nivou“, rekla je Estgren.

Portparol Evropske banke sperme, jedne od najvećih kriobanka bloka koje pružaju donacije sperme i jajnih ćelija u 80 zemalja, rekao je za Politiko da donori prolaze kroz opsežne zdravstvene preglede i preglede porodične istorije.

Sa medicinske tačke gledišta, izbor donora je generalno bezbedniji od prirodnog začeća, tvrdio je portparol. Međutim, ti skrininzi ne bi otkrili mutaciju gena TP53 koja izaziva rak, a koju je nosio donor.

„Nikada ne možete biti 100 odsto sigurni da ćete otkriti sve. Centralizovani registar može da podrži i ograniči broj potomaka donora, ali zamišljanje da se među decom začetom od donora neće pojaviti bolesti je naivno", rekao je u pisanom odgovoru Peter Rislev, šef danske kompanije Fertility Consultancy, koja pruža međunarodne savete klinikama za plodnost.

Na konferenciji Evropskog društva za ljudsku genetiku u Milanu slučaj donora sa retkom mutacijom gena predstavila je Edvig Kasper, biolog u Univerzitetskoj bolnici u Ruanu u Francuskoj.

Ipak je rekla:

"Ne možemo da uradimo sekvenciranje celog genoma za sve donore sperme - ne zalažem se za to. Ali ovo je abnormalno širenje genetskih bolesti. Nema svaki muškarac 75 dece širom Evrope.“

U proseku, evropski muškarac ima jedno do dvoje dece. Ali kroz donacije, broj može porasti i do 550 dece, kao u slučaju holandskog donora sperme kome je zabranjeno dalje doniranje.

Pazite na ograničenje!

Kriobanke upozoravaju da bi prestroga ograničenja mogla smanjiti ponudu, koja je već u nedostatku. Evropska banka sperme tvrdila je da se samo tri do pet odsto muškaraca koji započnu proces selekcije odobrava, upozoravajući da bi, ako se porodična ograničenja postave prenisko, to povećalo troškove skrininga i vreme čekanja.

Kriobanke koriste jednog donora za začeće što više dece, jer je jedinična cena niža, rekla je Estgren.

Evropska banka sperme ograničava broj potencijalnih roditelja koji mogu da koriste jednog donora na 75, što omogućava jednom donoru da potencijalno postane otac stotinama dece.

Cena bočice sperme za jednokratnu upotrebu varira od oko 700 do 1.100 evra. Ali ova banka takođe nudi potencijalnim roditeljima mogućnost da se odluče za ekskluzivnog donora - što znači da nijedna druga porodica nikada neće dobiti njihovu spermu. Ali to ima svoju cenu. Naknade za skrining bi se raspodelile na manji broj porodica, što bi povećalo cenu, navela je Evropska banka sperme u pisanom odgovoru, bez navođenja koja bi to cena bila.

Ali ta logika ne prolazi kod etičara.

"Ne možete reći da je jeftinije i zato bi trebalo da to uradimo. Moramo ovde razmisliti o drugim faktorima osim poslovne logike", rekla je Estrgen.

Zabrinutost raste i zbog mogućeg incesta. Zahvaljujući porastu DNK testiranja i društvenim mrežama, osobe začete od donora sada otkrivaju desetine - ponekad i stotine - genetske polubraće i sestara širom sveta.

„Otkriće da imate desetine polubraće i sestara u Evropi ili čak širem svetu nosi ogroman (psihološki) uticaj. Svet postaje sve manji i manji. Ljudi traže jedni druge, brže se pronalaze", rekao je jedan belgijski zvaničnik za Politiko, pod uslovom anonimnosti.

U nekim zemljama, identitet donora se drži u tajnosti, osim ako dete ne doživi teške zdravstvene probleme. Druge zemlje dozvoljavaju deci začetoj od donora da znaju ko je donor od određenog uzrasta, u rasponu od 15 do 18 godina. Neke, poput Danske, dozvoljavaju donoru da izabere da li će biti anoniman ili ne.

Belgija želi da ukine opciju anonimnosti.

"Takođe se zalažemo za evropski centralni registar donora i podržavamo ukidanje anonimnosti. Ovo se tiče prava deteta da zna svoje roditelje", rekao je zvaničnik.

Argumenti za akciju EU

Da bi skrenula pažnju na pitanja, u martu ove godine Švedska je, zajedno sa etičkim savetima iz Norveške, Finske i Danske, objavila zajednički izveštaj, pozivajući EU da razgovara o pitanjima vezanim za međunarodne donacije. Njihov zahtev je odobren.

Evropska banka sperme takođe se nada da će diskusija dovesti do usklađenog ograničenja broja porodica po donoru i uspostavljanja centralnog registra donora EU, kako bi se osiguralo i dugoročno praćenje i bezbedan pristup vitalnim informacijama o donorima.