EU zadovoljna napretkom mirovnih pregovora: Ukrajina je odabrala Evropu i Evropa će stajati uz Ukrajinu

“Jučerašnji sastanak u Ženevi između SAD, Ukrajine, EU institucija i predstavnika EU označio je značajan napredak. Razgovori su bili konstruktivni i postignut je napredak oko nekoliko tema”, rekao je predsednik EU Saveta Antonio Košta.

On je rekao da je ostalo “svega nekoliko pitanja koja je potrebno rešiti”, dodajući da je pravac razgovora “pozitivan”, ali nije govorio o detaljima.

Iako je pohvalio rad timova SAD i Ukrajine, Košta nije krio zadovoljstvo ulogom EU u pregovorima o trajnom miru u Ukrajini.

“Jasno je da pitanja koja se tiču direktno EU, kao što su sankcije, proširenje ili zamrznuta sredstva, zahtevaju punu uključenost i odlučivanje EU. Spremni smo da nastavimo da podržavamo ovaj proces, radeći zajedno i u pažljivoj koordinaciji sa Ukrajinom, SAD i NATO, kao partneri koje ujedinjuje zajednički cilj – zaustaviti rat, zaustaviti ubijanje ljudi i zaustaviti agresiju protiv Ukrajine i osigurati pravedan i trajan mir za građane Ukrajine", naglasio je Košta.

On je ponovio da je EU obećala da će nastaviti diplomatsku, vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini i dodao da će samit lidera EU u decembru doneti konkretne rezultate kad je u pitanju ekonomska podrška.

“U oktobru smo obećali pomoć, a u decembru ćemo doneti odluku o tome. Mir ne može biti privremeno primirje, već trajno rešenje. Ukrajina je odabrala Evropu i Evropa će stajati uz Ukrajinu", naglasio je predsednik EU Saveta.

Ulogom EU u mirovnim pregovorima zadovoljna je i predsednica EU Komisije Ursula fon der Lajen, koja naglašava da će Ukrajina sama donositi odluke o sopstvenoj budućnosti.

“Ukrajinska teritorija i suverenitet moraju biti poštovani. Samo Ukrajina kao suverena zemlja može doneti odluke o svojim oružanim snagama. Njihova sudbina je u njihovim rukama", rekla je ona naglašavajući centralnu ulogu EU u oblikovanju budućnosti te zemlje i najavljujući dalju podršku u okviru takozvane “Koalicije voljnih”.

Ona je akcenat stavila i na povratak otete Ukrajinske dece, dodajući da je ta tema snažno uticala na EU lidere.

Podsetimo, u nedelju su u Ženevi pregovarači iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije, EU, Ukrajine i Sjedinjenih Država razgovarali o mirovnom planu od 28 tačaka koji su predložile SAD u različitim formatima.

Kontroverzni originalni mirovni plan predviđao je da će Ukrajina ustupiti Rusiji teritorije koje je branila, ograničiti svoje vojne kapacitete, kao i da će se NATO odreći svakog daljeg širenja. Nasuprot tome, Rusija bi morala da napravi samo relativno manje ustupke, među kojima je npr. odustajanje od državne imovine zamrznute u EU. Ta imovina bi zatim bila iskorišćena za obnovu Ukrajine.

Taj plan je kritikovan kao izuzetno povoljan za Rusiju i praktično kapitulacija za Ukrajinu.