Evropa poručila Trampu: Iran nije naš rat

Kada je predsednik Donald Tramp pozvao zemlje da se pridruže globalnim naporima protiv Irana i pošalju brodove kako bi otvorili Ormuski moreuz, naišao je na odbijanje nekih od najbližih američkih saveznika, piše Rojters.

Merc je u sredu rekao nemačkim poslanicima da je saglasan da Iran ne sme da predstavlja pretnju susedima, ali je izrazio sumnju u opravdanost američko-izraelskog rata.

„Do danas ne postoji ubedljiv plan kako bi ova operacija mogla da uspe. Vašington nas nije konsultovao i nije rekao da je evropska pomoć potrebna“, rekao je poslanicima.

Dodao je:

„Savetovali bismo da se ovakav kurs ne sprovodi na način na koji je sproveden. Zato smo izjavili da, dok rat traje, nećemo učestvovati u obezbeđivanju slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz, na primer vojnim sredstvima.“

Evropski lideri odbacili su direktno učešće u američko-izraelskim vojnim operacijama protiv Irana, oprezni da ne budu uvučeni u nepredvidiv sukob čije ciljeve ne razumeju u potpunosti i koji nije popularan među njihovim građanima.

Time procenjuju da koristi od ostajanja po strani nadmašuju brojne rizike po transatlantske odnose, koji su već pod velikim pritiskom zbog pitanja od rata u Ukrajini do trgovinskih sporova.

Ministar odbrane Nemačke Boris Pistorijus bio je jednako direktan kao i njegov šef u ponedeljak:

„Ovo nije naš rat, mi ga nismo započeli.“

U istom tonu, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je: „Mi nismo strana u ovom sukobu.“

Evropljani protiv rata sa Iranom

Evropljani već dugo strahuju da bi ljutnja Trampa mogla dovesti do toga da ih ostavi po strani u vezi sa Ukrajinom ili pokuša da primora Kijev da prihvati sporazum koji ide u korist Moskve.

Čak je i samo postojanje NATO saveza dovedeno u pitanje, nakon što su zemlje uznemirene Trampovim planovima da preuzme Grenland od Danske, koja je takođe članica NATO-a, početkom godine.

Iako nije nagovestio da planira da kazni saveznike iz NATO-a, Tramp je rekao da su napravili „veoma glupu grešku“ jer nisu podržali američke vojne operacije u Iranu.

Tramp je posebno kritikovao britanskog premijera Kira Starmera, za koga je rekao da „nije Vinston Čerčil“, britanski lider tokom Drugog svetskog rata.

Međutim, Starmer i drugi lideri imaju podršku javnog mnjenja. Anketa YouGov-a pokazala je da se 49 odsto Britanaca protivi napadima, dok ih 28 odsto podržava.

To je primoralo populističku stranku Reform UK Najdžela Faraža i opozicione Konzervativce da ublaže početnu podršku američko-izraelskim napadima i čak pruže određenu kritiku.

„Ja sam najveći kritičar Kira Starmera, ali rat rečima koji dolazi iz Bele kuće je detinjast“, rekla je liderka Konzervativaca Kemi Badenok.

„Ne volim da vidim da strane vođe grde našeg premijera“, rekao je Robert Dženrik iz Reform UK.

U Španiji, premijer Pedro Sančez brzo je osudio napade na Iran kao nepromišljene i nezakonite i odbacio pretnje Trampa da će smanjiti trgovinu sa Španijom ako ne dozvoli korišćenje zajedničkih baza za rat.

„Sigurno nećemo biti ničiji vazali, nećemo tolerisati pretnje i branićemo svoje vrednosti“, rekla je potpredsednica vlade Marija Hose Montero ranije u martu.

Stav vlade deli i većina Španaca, a 68 odsto njih se protivi ratu, pokazuje anketa kompanije 40db.

Istraživanje ARD DeutschlandTrend pokazalo je da se 58 odsto Nemaca protivi ratu, dok ga 25 odsto podržava. Kritike su stigle čak i iz krajnje desničarske stranke Alternativa za Nemačku, koja je ranije pokušavala da se približi Trampovoj administraciji.

„Donald Tramp je počeo kao predsednik mira — završiće kao predsednik rata“, rekao je njen kopredsednik Tino Krupala.

Evropljani i Trampova nepredvidivost

Evropske vlade kažu da ne žele da ulaze u rat o kojem nisu imale pravo glasa i u kojem ne vide jasan ishod.

Jedan evropski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti teme, rekao je da američki ratni ciljevi nisu definisani niti jasni i da se verovatno razlikuju od izraelskih, posebno kada je reč o promeni režima.

U još jednom znaku napetosti, Merc i drugi kritikovali su Trampa zbog ublažavanja naftnih sankcija Rusiji u pokušaju da smanji rast globalnih cena, sugerišući da su Sjedinjene Države time iznenadile svoje saveznike.

Evropske sile su reagovale na rat u Iranu, ali pod sopstvenim uslovima.

Starmer je rekao da Britanija radi sa saveznicima na planu za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi 20 odsto svetske nafte.

Francuska pokušava da formira koaliciju za obezbeđivanje moreuza kada se bezbednosna situacija stabilizuje - i bez uloge SAD.

Pariz je tokom protekle nedelje konsultovao evropske i azijske zemlje, uključujući Indiju, kao i arapske države Persijskog zaliva, o planu koji bi na kraju podrazumevao da ratni brodovi prate tankere i trgovačke brodove.

Takav plan bi uključivao političke i tehničke razgovore, uključujući i sa pomorskom industrijom, osiguravajućim kućama i drugima, rekao je Makron:

„Ovaj posao će zahtevati razgovore i deeskalaciju sa Iranom.“

Na kraju, evropski lideri nastoje pre svega da pokažu jedinstvo i naučili su da upravljaju onim što vide kao Trampovo nepredvidivo vođstvo.

Šefica spoljne politike EU Kaja Kalas rekla je za Rojters u intervjuu ove nedelje da je blok „sada smireniji, jer očekujemo da se nepredvidive stvari dešavaju stalno i prihvatamo ih takve kakve jesu, stavljamo malo leda u šešire i ostajemo smireni i fokusirani.“