Fajnenšel tajms: Leto evropskog poniženja

Dok odmori na plaži predstoje, evropski lideri sada možda mogu da odahnu. Američki predsednik koji je nazvao NATO zastarelim, obećao da će okončati rat u Ukrajini za 24 sata i proglasio EU neprijateljem, umesto toga je stao na njihovu stranu - za sada, navodi De Vos za FT.

Ali da bi umirila instinkte Donalda Trampa, Evropa je morala da se pokloni i plati, ne manje od tri puta.

Prvo za NATO, obećavajući stotine milijardi za dodatne izdatke za odbranu i bezbednost.

Zatim za Ukrajinu, obavezujući se da će plaćati SAD za oružje koje je Ukrajini potrebno.

I ove nedelje za trgovinu, dozvoljavajući SAD da jednostrano umnože tarife, čak i dok Evropa obećava više od 1,3 milijarde dolara za kupovinu američke energije i oružja, i za investicije na tlu SAD.

Evropski pregovarači mogu da istaknu da su američke tarife za mnoge druge zemlje još veće, da evropski standardi proizvodnje i bezbednosti ostaju na snazi, da je američka energija poželjna alternativa ruskoj energiji, da je kupovina oružja već određena u okviru planova NATO-a, da se evropske investicije u američku ekonomiju ionako dešavaju...

Evropa možda plaća prihvatljivu cenu za trgovinsku stabilnost, pod uslovom da Tramp ne promeni mišljenje i da preostale sive oblasti, uključujući čelik i farmaceutske proizvode, budu pošteđene kaznenih tarifa.

Ali Evropa ne može da se sakrije od činjenice da ju je Trampova administracija naterala na pokornost, navodi De Vos.

Vodeći multilateralni blok slobodne trgovine u svetu nije uspeo da se izbori za trgovinu. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je čak bila svedena na to da Evropu prikazuje kao zlikovca, ponavljajući lažnu Trampovu naraciju o trgovini sa nultim iznosom.

Evropskim zemljama zajedno nedostaje ekonomska snaga, vojna moć i zajednički pogled na svet da bi se kolektivno zalagale za zajedničke vrednosti i interese.

"Evropa ne može da vodi taj rat jer je slaba"

Evropa ne može da vodi trgovinski rat sa SAD jer je podeljena. Ne može sebi da priušti taj rat jer je slaba. Ne može da se igra umetnošću Trampovog trgovinskog sporazuma, mešajući geopolitiku, tvrdu moć i ego, u tehnokratski proces za koji je EU osmišljena.

Amerika je to znala. Ostatak sveta to sada zna. Olakšanje koje Evropa trenutno oseća je rođeno u nemoći i napravljeno od poniženja, smatra autor FT.

Psihološki, hoće li ovo prisilno smirivanje konačno naterati Evropu da sebe shvati ozbiljno kao geopolitičku silu, ili će umesto toga učvrstiti evropsku podelu i zavisnost?

Znaci nisu baš obećavajući. Evropske zemlje su posvećene većoj potrošnji na odbranu i bezbednost, ali podsticanje zajedničkih nacionalnih nabavki je najviše što dobijaju.

U međuvremenu, tri i po godine nakon početka rata u Ukrajini, Evropa je i dalje nesposobna da proizvede kritično oružje za Ukrajinu.

Produbljivanje evropskog unutrašnjeg tržišta kao gravitacione geopolitičke sile u energetici, odbrani, komunikacijama i finansijama snažno se zagovara u uticajnim izveštajima, ali dobija malo političke podrške.

Rešavanje problema industrijskog pada sve više vraća prošle ideje nacionalne državne podrške, zaobilazeći integraciju evropskog tržišta.

Mobilizacija više zajedničkih evropskih fondova, možda najlakši put napred, i dalje je tabu, kao što su još jednom pokazale nedavne diskusije o sledećem budžetu EU.

Najveći evropski razvoj godine je ponovno pojavljivanje Nemačke kao vojnog aktera, sa petogodišnjim planom da potroši više od 600 milijardi evra na odbranu i bezbednost.

Ali, karakteristično je da Mercova vlada prihvata filozofiju „Napravljeno za Nemačku“, odustajući od prilike da novu Nemačku stavi u srce koalicije koja bi mogla da čini temelj buduće evropske odbrambene unije.

U istom duhu, nedavni sporazum iz Lankaster Hausa između Velike Britanije i Francuske je bilateralni „industrijski sporazum“ od davnina, koji omogućava obema zemljama da zauzmu poziciju nacionalne sile u evropskoj bezbednosti i odbrani, ali ne i gradivni blok za veći protoevropski projekat.

Žan Mone je rekao da će se „Evropa stvarati u krizama i da će biti zbir rešenja usvojenih za te krize“.

Njegov kolega, osnivač EU, Pol-Anri Spak, s druge strane, primetio je da „postoje samo dve vrste država u Evropi: male države i male države koje još nisu shvatile da su male“.

Ako se želi kraj poniženju Evrope, njene vodeće nacije moraju se setiti Spaka i ponovo naučiti Monea, zaključuje FT.