Evropa kritikama dočekala odluku SAD o privremenom ublažavanju naftnih sankcija Rusiji

Francuski predsednik Emanuel Makron je ocenio da ublažavanje sankcija "nije opravdano", nemački kancelar Fridrih Merc je izjavio da je odluka "pogrešna" a predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je rekao da je ono što je učinila administracija predsednika SAD Donalda Trampa "vrlo zabrinjavajuće".

Rusija već profitira od rasta cena nafte, što je posledica izbijanja bliskoistočnog rata SAD, Izraela i Irana, u koji su uvučene i zemlje Persijskog zaliva.

Evropski lideri strahuju da će omogućavanje Rusiji da prodaje dodatne količine svoje nafte ojačati njenu stranu u ratu koji Kremlj vodi protiv Ukrajine još od 2022. godine.

Rusija je pod američkim i evropskim sankcijama zbog invazije na Ukrajinu.

Kada je na vlast u Vašingtonu došao Tramp, sankcije su uvedene i zemljama koje kupuju rusku naftu i gas. Na njihovom udaru je veliki potrošač ruske nafte kao što je Indija.

Međutim, svet je potrešen odlukom Irana da, u znak odmazde za američko-izraelski napad, zatvori Ormuski moreuz kojim, na putu od Persijskog zaliva do Indijskog okeana, prolaze tankeri sa 25 odsto svetske nafte.

U takvim okolnostima, američki ministar finansija Skot Besent je kasno sinoć oglasio privremenu suspenziju sankcija na onaj deo ruske nafte koji je već na moru, to jest koji se nalazi u tankerima.

Na konferenciji za novinare u Parizu na kojoj je nastupio zajedno sa Makronom, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je rekao da američka odluka donosi Rusiji oko 20 milijardi dolara.

"To sigurno ne donosi mir", rekao je.

Sa dodatnim prilivom novca, Rusija će moći da kupuje još oružja koje će koristiti protiv Ukrajine.

Prethodnih meseci, sankcije su toliko narušile ruske javne finansije da je Kremlj morao da posegne za prodajom rezervi zlata i da poveća akcize kako bi popunio budžet.