Evropa se opasno naoružava, Poljska na putu da postane najveća kopnena snaga EU

U februaru se pojavila informacija da Evropska unija želi da prebaci svoju odbrambenu industriju na ratne osnove, međutim EU se i dalje suočava sa dva velika problema.

Prvo, Unija nema svoju - evropsku vojsku, već svaka od 27 država-članica ima svoje nacionalne oružane snage, a samo desetak zemalja-članica ima vlastitu industriju naoružanja. Drugo, sve je više pokazatelja da ni najjače evropske države, za sada, nisu spremne za sukob s Rusijom.

"Nemački arsenal nije robna kuća"

"Moramo biti iskreni prema sebi: sposobnosti Bundesvera vrlo su ograničene jer smo poslednjih godina premalo ulagali u modernizaciju vlastite vojske. Vojna podrška koju je Nemačka pružila Ukrajini već je dovela do slabljenja arsenala Bundevsera. Ipak, bilo je važno pružiti tu pomoć jer Ukrajina ne štiti samo sebe, ona takođe štiti našu bezbednost i slobodu", izjavio je Mihael Rot, poslanik u Bundestagu iz vladajuće stranke SPD i šef međunarodnog odbora parlamenta.

Dodao je da ne rzumeju svi stanje Bundesvera i da Nemačka nema ogroma arsenal iz koga se može uzeti šta poželite, kao u robnoj kući.

"S jedne strane imamo vrlo ograničena sredstva, a s druge odbrambena industrija ne prati proizvodnju. Skladišta Bundesera podsećaju na robne kuće u Sovjetskom Savezu ili Istočnoj Nemačkoj 1980-ih”, upozorio je Rot.

Nemačka je do sada poslala Kijevu vojnu pomoć u vrednosti od 17,1 milijardi evra, više od bilo koje druge evropske zemlje. Na drugom mestu je Velika Britanija sa 6,6 milijardi evra, a treća Poljska s tri milijarde, dok je Francuska do sada Ukrajini poslala vojnu pomoć vrednu samo 500 miliona. Dobrim delom zato što i Francuzi već dugo štede na vojsci, piše Jutarnji.hr.

Francuska posle štednje na vojsci povećava ulaganja

Emanuel Makron je, međutim, prošlog leta izjavio da će Francuska investirati 413 milijardi evra u svoje oružane snage u periodu od 2024. do 2030. To je za trećinu više nego u proteklom šestogodišnjem razdoblju, kada je potrošeno 300 milijardi. Osim toga, Francuska se sve više fokusira na istočni bok Evrope, a njene oružane snage moraju biti verodostojne, rekao je u januaru zapovednik kopnene vojske, general Pijer Šil.

Do 2027. francuska vojska želi biti da bude u sposobnosti da može da rasporedi jednu diviziju od oko 25.000 vojnika u 30 dana.

Ukrajincima ovakva obećanja mnogo ne pomažu. Još pre godinu dana u mnogim zemljama NATO saveza zalihe granata brzo su se iscrpele pa je postalo očigledno da proizvodnja nije dovoljna da se zadovolje rastući zahtevi oružanih snaga Ukrajine. Bila je to posledica zapadne vojne strategije prema kojoj Zapad nije nameravao da vodi rat protiv potencijalnih neprijatelja tako što bi se oslanjao na artiljeriju, već je doktrina pre svega podrazumevala rasprostranjeno korišćenje modernog vazduhoplovstva.

Nestašica granata

Ali, Ukrajini mesečno treba 200 hiljada granata kalibra 155 mm, odnosno više od 6,5 hiljada dnevno kako bi, zahvaljujući većoj preciznosti, zadržala paritet s ruskom artiljerijom. Međutim, zapadna proizvodnja zaostaje za potrebama: Sjedinjene Države udvostručile su proizvodnju granata na 24 hiljade mesečno, dok države EU zajedno proizvode oko 50 hiljada projektila. To znači da bi Ukrajina dobijala 200 hiljada granata svakog meseca, barem do početka 2025, Evropa mora da poveća ovogodišnju proizvodnju za 140 odsto.

Kako je otkrio Fajnenšel tajms, problem u Evropi je nedostatak osnovnih materijala za granate - baruta i eksploziva, kao i komponenti za njihovu proizvodnju, na primer, nitroceluloze. Bez toga je nemoguće brzo povećati proizvodnju, a gradnja fabrika za proizvodnju ovih materijala trajaće najmanje tri godine, tvrde proizvođači oružja u EU.

Nešto se ipak pokrenulo. Pre jedne decenije, kada je 2014. Rusija anektirala Krim, evropske članice NATO-a potrošile su na odbranu 235 milijardi dolara ili 1,47% BDP-a. U 2023. iznos se povećao na 347 milijardi dolara, što je ekvivalentno iznosu od 1,85 posto BDP-a, a do kraja 2024. očekuje se 380 milijardi.

Velika Britanija, Norveška i Holandija su, na primer, ukupno naručile 71 američki avion F-35, a u poslednje dve godine bilo je još mnoštvo narudžbina zemalja koje se osećaju ugrožene od Rusije: Finska je kupila 64 komada, a Poljska 32.

Nemačka je odlučila od Amerikanaca da kupi pet komada aviona P-8A, što je zapravo Boingov model 737, ali posebno opremljen i naoružan za potragu i uništavanje neprijateljskih podmornica.

"Izdvajanje dva odsto za odbranu može biti samo početna tačka. Evropa se mora još bolje naoružati zbog agresije Rusije na Ukrajinu", nedavno su zajednički najavili šefovi diplomatija Nemačke, Francuske i Poljske.

Početkom nedelje njemački ministar odbrane Boris Pistorijus i njegov francuski kolega Sebastijan Lekorn objavili su da dve najjače članice Unije počinju zajednički da proizvode tenk budućnosti MGCS (Main Ground Combat Sistem). Ministri su objavili svoj cilj da "2040. imamo zajednički tenk jer uopšteno imamo i zajedničkog neprijatelja i moramo zajedno da vežbamo", kaže francuski ministar.

Njegov nemački kolega dodaje: "s MGCS-om želimo da postignemo jasan kvalitativni skok u našim sposobnostima odbrane i naših zemalja i čitavog odbrambenog saveza".

Poljska stvara najveću kopnenu snagu u EU

Na istoku, Poljaci stvaraju vojsku koja je na putu da postane najveća kopnena snaga EU. Već sad Poljska ima više tenkova i haubica od Nemačke, a cilj je da do 2035. godine ima 300.000 vojnika, u poređenju s trenutačnih nemačkih 170.000 vojnika.

Uz jačanje vlastite vojne proizvodnje, Poljaci su od Amerikanaca naručili i više od stotinu moćnih raketnih sistema HIMARS, a potpisali su i ugovor s južnokorejskom kompanijom Hanva o nabavci čak 288 samohodnih višecevnih bacača raketa koji mogu da ispale nekoliko različitih vođenih ili nevođenih granata. Ovome treba dodati 116 tenkova Abrams.

Poljsko vazduhoplovstvo je opremljeno američkim F-16, a Varšava je još 2020. sa SAD potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35, plus što su kupili još 48 južnokorejskih aviona FA-50, školskih mlaznjaka koji se mogu koristiti i kao laki lovci-bombarderi opremljeni protivtenkovskim raketama.

Ozbiljno se naoružavaju i baltičke države koje su prve na udaru ako Rusija odluči da krene na Zapad. Litvanija je izrazila nameru da kupi 50 nemačkih tenkova Leopard 2, iz SAD-a stiže 200 oklopnih vozila, holandski radari i španski minobacači. Estonija je od Turske kupila 230 oklopnih vozila, protivbrodske rakete, haubice iz Južne Koreje, a iz Amerike čeka pošiljku projektila HIMARS koji su u Ukrajini pokazali razornu delotvornost. Doba mira i saradnje s Rusijom je prošlost.