Evropol: Krijumčari ljudi se u velikoj meri oslanjaju na digitalne tehnologije

U izveštaju se navodi i da je Kipar preuzeo primat od Grčke kao istaknuto područje za iskrcavanje migranata na istočnom Mediteranu, dok je "migracioni pritisak" na ruti preko Belorusije uticao na povećanje prisustva kriminalnih mreža koje omogućavaju sekundarno kretanje duž tog pravca.

"Krijumčarske aktivnosti na morskom prolazu do Italije gotovo su se udvostručile, dok je naknada za ovo putovanje skočila sa 6.000 evra na 12.000 evra", upozoravaju u EMSC.

"Mreže krijumčarenja migranata i trgovine ljudima su veoma dinamične i koriste svaku krizu kao priliku da povećaju svoj ilegalni profit. Digitalizovaniji nego ikada, oni zloupotrebljavaju platforme društvenih medija, mobilne aplikacije i šifrovane komunikacione alate da bi ponudili svoje ilegalne usluge, organizovali svoju logistiku i obezbedili svoj profit", izjavila je izvršna direktorka Evropola Katrin de Bol.

U pisanoj izjavi povodom objavljivanja izveštaja EMSC, Katrin de Bol je poručila da će Evropol dodatno ojačati partnerstvo sa vlastima država članica i drugim telima EU, kao i da će sklopiti nove saveze u Evropi i šire, kako bi suzbili ove zločine, kako u digitalnom, tako i u fizičkom prostoru.

Đurović: Više od 106.000 ljudi iz Sirije i Avganistana tražilo azil u EU

Prema najnovijim podacima Evropske azilne kancelarije, više od 106.000 ljudi iz Sirije i Avganistana je zatražilo azil u Evropskoj uniji tokom 2021. godine, što je najveći broj od 2016. godine, rekao je danas izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Đurović je kazao da je, sudeći po tome da su oni iz Sirije i Avganistana, vrlo verovatno da je veliki broj njih prošao Balkanskom rutom na putu do EU, samim tim možda i kroz Srbiju.

"Uzimajući to u obzir i podatke Komesarijata za izbeglice i migrante Srbije, koji govore da je više od 68.000 ljudi bilo smešteno u njihovim smeštajnim kapacitetima prošle godine, a takodje imajući u vidu da najnovije statistike za prošlu godinu govore da je svega 2.306 lica htelo da traži azil kod nas i da je dodeljeno svega 14, postavlja se pitanje uopšte efikasnosti azilnog postupka kod nas", rekao je Đurović.

Naglasio je da je broj ljudi koji su zatražili azil u Srbiji u padu, ali da je broj ljudi koji prolazi kroz državu u porastu.

"To govori o tome da je pristup azilu kod nas za te ljude jako ograničen, a posebno da dobiju fer i brz postupak azila. Te brojke od 14 azila na 2.306 ljudi koji su uspeli da izraze nameru, a u odnosu na preko 60.000 njih koji su prošli kroz zemlju govore u prilog tome da taj sistem uopšte ne funkcioniše", istakao je Đurović.

Objasnio je da samim tim što se većina osoba ne nalazi u postupku azila, nije moguće znati koja prava i obaveze imaju ti migranti pojedinačno, kao i na koji način institucije treba da se odnose prema kojoj kategoriji lica.