Fordo - iransko postrojenje, ključ ili okidač bliskoistočne krize?

Grad Kom, 140 kilometara udaljen od Teherana je centralno religijsko mesto u Iranu, smatra se u šiitskoj verziji islama svetim, jer se radi o svetilištu Fatime bint Muse, sestre imama Alija ibn Muse Ride. Grad je najveći centar šiitske nauke na svetu i mesto hodočašća, pa oko dvadeset miliona vernika godišnje poseti ovaj grad. Mahom su to Iranci, ali i drugi šiitski muslimani iz celog sveta.

Verovatno nije slučajno što se iza senke ovog grada, čije ime potiče od stare persijske reči Komiran (grad), krije jedno utvrđenje, bunker koji je danas glavna svetska tema i nalazi se u središtu suštinske, medijske, političke i vojne bitke Irana i Izraela.

Seoce Fordo nalazi se oko 30 kilometara od Koma, a tik ispod njega nalazi se podzemno postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordo (FFEP). Za one koje bolje poznaju bliskoistočni mozaik peripetija, istorije i konflikata ne treba previše objašnjavati zbog čega je postrojenje podzemno.

Radi se o stalnoj i latentnoj pretnji iz Izraela da će slična postrojenja napasti, što se upravo i dešava. Do sada napadi Izraela nikada nisu bili ovako direktni, već su to bile subverzije, mahom ubistva naučnika posvećenih nuklearnom programu, u čemu je Mosad bio prilično uspešan.

Sa druge strane, napad na nuklearno postrojenje koje je tako blizu grada Koma moglo bi da ima dodatne implikacije, i da upali još fitilja bunta i revolta i to ne samo uranijumskog, već i opštenarodnog.

U prilog ovog tvrdnji govori i situacija iz 2013. godine kada su na stotine studenata Tehnološkog univerziteta Šarif, uz prisustvo Alija Akbara Salehija (iranskog akademika, diplomate i bivšeg šefa Organizacije za atomsku energiju Irana, koji je na ovoj poziciji bio od 2009. do 2010. godine, a takođe i od 2013. do 2021. godine) formirale ljudski štit oko Forda kao vid podrške iranskom nuklearnom programu.

Veo tajne

O ovom mestu se do 21. septembra 2009. godine nije znalo apsolutno ništa. Doduše, tada postrojenje nije bilo ni završeno. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) je svoje otkriće podelila sa zapadnim obaveštajnim službama, koje su, malo je reći, bili konsternirani, te su oštro osudili Iran što ranije nije otkrio lokaciju, da bi američki predsednik Barak Obama rekao da je Fordo ipak bio pod američkim nadzorom. Istina ili kontrola štete usled manjka obaveštajnih informacija ostaće tajna.

U svojoj početnoj deklaraciji, Iran je naveo da je svrha postrojenja proizvodnja UF6 (uranijum heksafluorid) obogaćenog do 5% U-235 (fisilni izotop uranijuma, što znači da može da održi lančanu nuklearnu reakciju) i da se postrojenje gradi tako da sadrži 16 kaskada, sa ukupno 3.000 centrifuga. U septembru 2011. godine, Iran je saopštio da će premestiti svoju proizvodnju 20% nisko obogaćenog uranijuma (LEU) iz Natanca u Fordo.

U decembru 2011. godine počelo je obogaćivanje, a godinu dana kasnije IAEA je objavila da je Iran počeo da proizvodi uranijum obogaćen do 20% u medicinske svrhe i da materijal „ostaje pod nadzorom i zaštitom agencije“.

Nakon toga usledio je Zajednički sveobuhvatni akcioni plan (Iranski nuklearni dogovor) iz aprila 2015. godine, prema kojem je postrojenje Fordo trebalo je da bude restrukturirano za manje intenzivnu istraživačku upotrebu, te da prestane sa obogaćivanjem uranijuma i istraživanjem obogaćivanja uranijuma najmanje 15 godina, dok je postrojenje trebalo da bude pretvoreno u centar za nuklearnu fiziku i tehnologiju.

Jemci su bile najveće svetske sile, uključujući Sjedinjene Države, koje su se pod vođstvom predsednika Donalda Trampa iz ovog sporazuma povukle, pod jakim lobističkim uticajem Jevreja u Sjedinjenim Državama, posebno Ajpaka, dvostranačkog, proizraelskog političkog akcionog komiteta.

Iranci, na neki način izigrani, odmah su prionuli na posao i kontrolu štete. Već 2018. godine satelitske slike ukazivale su na radove na postrojenju, da bi godinu dana kasnije gore spomenuti Ali Salehi najavio da će Iran obogaćivati uranijum do 5% u Fordu, da bi ta brojka 2021. godine bila podignuta na 20%.

U martu 2023. godine, CNN je izvestio da je u Fordu pronađen uranijum približnog kvaliteta za bombu, a i IAEA je potvrdila da je otkriven U-235 čistoće 83,7% i da je to bilo "veliko iznenađenje za agenciju", nedugo zatim prijavila je i iransku izgradnju dodatnih centrifuga.

Izraelski (jalovi) napadi 

Dana 13. juna 2025. godine, Izrael je napao postrojenje u jeku deo udara na Iran koje je u toku. Iranske snage su saopštile da su oborile izraelski dron, dok obim štete nije obznanjen jer se nuklearni objekat, kao i postrojenje u Natancu, nalazi duboko pod zemljom. Satelitski snimci i izveštaji sugerišu da su neki nadzemni objekti u Fordu i Natancu oštećeni, ali podzemni objekti u kojima se nalaze centrifuge i obogaćeni uranijum gotovo izvesno nisu probijeni. Dan kasnije, 14. juna, Organizacija za atomsku energiju Irana izjavila je da je na lokaciji pričinjena ograničena šteta kao rezultat udara.

Postrojenje u Natancu pretrpelo je veću štetu, jer je uništena električna infrastruktura, kako je izjavio prošlog petka šef IAEA Rafael Grosi Savetu bezbednosti UN. Konkretno radi se o električnoj podstanici, glavnoj zgradi za snabdevanje električnom energijom, i rezervnom izvoru napajanja i generatorima.

Izazovi za Fordo

Svi koji tvrde da je ključ ovog sukoba u rukama Donalda Trampa neće pogrešiti. Jasno je da ovi napadi nisu bili mogući bez njegovog amina, niti će finalni udarac Iranu biti moguć bez direktnog američkog vojnog učešća. S obzirom na to da je Samit G7 zbog "neodložnih obaveza" napustio ranije, negirajući izjavu Emanuela Makrona da je "otišao da radi na primirju" - sve je moguće.

Njegova objava na mreži Truth Social ne deluje nimalo ohrabrujuće, za sve one (a mnogo ih je u Americi) koji ne žele novi američki inostrani rat. Protiv njega nije samo establišment, Trampovi protivnici, već su i vrhunski geopolitički stručnjaci, poput Džona Miršajmera i Džefrija Saksa. Nemali broj nezavisnih američkih političkih analitičara pita se ko zaista kreira američku spoljnu politiku za Bliski istok, Amerika ili Izrael? Trampu je na pitanju Irana leđa okrenuo i novinar Taker Karlson.

"Predsednik Francuske Emanuel Makron, tražeći publicitet, pogrešno je rekao da sam napustio samit G7 u Kanadi da bih se vratio u Vašington da bih radio na „prekidu vatre“ između Izraela i Irana. Greška! On nema pojma zašto sam sada na putu za Vašington, ali to svakako nema nikakve veze sa prekidom vatre. Mnogo je veće od toga", napisao je Tramp na mreži Truth.

Veće kao američka bomba za razbijanje bunkera Ratnog vazduhoplovstva?

Moguće. Jedna takva mogla bi možda da uništi iranski nuklearni objekat. Bivši zvaničnik CIA i Saveta za nacionalnu bezbednost Ken Polak, moderator panela Instituta za Bliski istok, izjavio je da su mu izraelski zvaničnici rekli da „ako se ovo završi tako što Fordo i dalje bude funkcionalan, nismo postigli svoje ciljeve“.

Četrnaest tona o kojima sanja Izrael

O kakvoj bombi je reč?

Ratno vazduhoplovstvo poseduje oružje koje bi moglo da prodre u objekat Fordo, a radi se o Boingovoj GBU-57A/B MOP (razarač bunkera), precizno vođenoj bombi težine 14.000 kilograma koja može da prodre do dubine od 61 metra pre eksplodiranja. Bomba je dugačka 6,2 metra, a samo punjenje teži 341 kg. U septembru 2011. godine, Ratno vazduhoplovstvo je preuzelo 20 ovakvih bombi, dizajniranih da ih isporučuje bombarder B-2 Spirit. U februaru 2012. godine, Kongres je odobrio 81,6 miliona dolara za dalji razvoj i poboljšanje oružja.

Bivši penzionisani general marinaca Kenet „Frenk“ Makenzi se na istoj panel dikusiji dotakao i MOP bombe. "To je jedinstvena američka sposobnost sa kojom smo trenirali tokom više godina“, rekao je, dodajući da će se razarač bunkera "koristiti samo ako Iran napadne američko osoblje ili imovinu u regionu".

Trenutno deluje da to nisu želje Izraela, a bogami i Trampa, iako Izrael možda ima i sam rezervni plan, koji ne uključuje Ameriku. Izraelski ambasador u SAD, Jehiel Lajtera je pre nekoliko dana nagovestio da Izrael ima planove za nepredviđene situacije kako bi se izborio sa Fordom čak i bez američke pomoći.

Svet svakim novim danom sve više tinja, a ni bombe ni uranijum neće ga pacifikovati, naprotiv.