(FOTO) Bitka u kojoj je poražena nacistička Nemačka: Posledice i dalje vidljive na Berlinu

Centralni Berlin je bio u ruševinama nakon što je sovjetska Crvena armija donela saveznicima konačnu pobedu nad nacističkom Nemačkom, u intenzivnoj borbi za nemačku prestonicu u maju 1945. godine, piše AP.

Nakon decenija podela i oživljavanja Berlina kao prestonice ujedinjene, demokratske Nemačke, grad je sada transformisan - pažljivo restaurirane zgrade mešaju sa modernom arhitekturom.

Ali ožiljci prošlosti ostaju vidljivi na mnogim mestima: fasade izrešetane rupama od metaka i šrapnela.

Članak Asošijejted presa od 9. maja 1945. godine opisao je je surovu sliku. Glasio je:

"Ovaj grad je grad mrtvih. Kao metropola jednostavno je prestao da postoji. Svaka kuća u krugu od nekoliko kilometara od centra izgleda da je imala svoju bombu.“

Berlin, epicentar moći Adolfa Hitlera, bio je krajnji trofej dok su se saveznici približavali sa istoka i zapada sve slabijim nemačkim odbrambenim linijama u završnoj fazi Drugog svetskog rata.

„Svi smo imali mali kofer pored kreveta, čak i deca“, prisetila se Eva-Marija Kolb, sada 89-godišnjakinja, stalnog bombardovanja poslednjih šest meseci rata.

"Kada je bilo upozorenje na vazdušni napad, morali ste brzo nešto da obučete, a zatim da siđete u podrum", dodala je.

Poslednja bitka za Berlin krajem aprila i početkom maja 1945. godine svela je veliki deo onoga što je ostalo od grada na ruševine.

Sovjetska vojska je napala iz nekoliko pravaca sa ogromnom koncentracijom trupa. Dok su pokušavale da prodru dublje u grad, ulične borbe su bile sve intenzivnije.

Aprila 25, Berlin je bio opkoljen. Hitler je izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila; a 2. maja, komandant nemačkih vojnih snaga u Berlinu, general Helmut Vajdling, kapitulirao je pred sovjetskim snagama.

„Berlin je bio gomila ruševina — zbog ovih poslednjih 10 dana, skoro sve u centru je bilo uništeno“, rekao je Jerg More, direktor Muzeja Berlin-Karlshorst, koji se nalazi u zgradi u kojoj je potpisana konačna predaja Nemačke.

Ali „infrastruktura je mogla biti relativno brzo popravljena — kanalizacioni sistem nije bio toliko oštećen. Uspeli su da ponovo pokrenu vodosnabdevanje i cevi.
"Mnogi stari Berlinci su još uvek znali kako da rukuju ručnim pumpama... struja je došla, tako da su tramvaji ponovo počeli da saobraćaju, kao i prigradski vozovi", dodao je on.

A Kolb je rekla:

"Naravno, bilo je veliko olakšanje 1945. što je rat završen i što Hitler više nije živ... svi koji nisu bili nacisti bili su veoma, veoma zahvalni što je rat završen".

Setila se da su delovi grada bili u ruševinama, ali je išla u školu u okrugu Tempelhof, južno od centra, „koja je bila samo polusrušena".

"Više nije imala krov, a nedostajao je drugi ili treći sprat — ali smo imali časove. Samo kada je padala kiša, časovi su otkazivani".

"Ovde je bio kraj"

Posleratni Berlin je bio podeljen na sektore koje su kontrolisali saveznici iz ratnog vremena.

Ova podela produžila se i tokom Hlradnog rata, dovevši do dve odvojene nemačke države, osnovane 1949. godine i na kraju dovela do izgradnje Berlinskog zida 1961. godine, koji je pao 28 godina kasnije, kada se komunistička vladavina srušila u Istočnoj Nemačkoj.

Nemačka je ponovo ujedinjena 1990. godine, a nacionalna vlada se preselila u Berlin 1999. godine, piše AP.

Parlament se sada sastaje u obnovljenom Rajhstagu, gde je podizanje crvene zastave Sovjetskog Saveza 1945. godine bilo simbol pobede nad nacističkom Nemačkom.

Grafiti koje su sovjetske trupe ostavile na Rajhstagu sačuvani su na nekoliko mesta u zgradi.

Vojna predaja Berlina 2. maja 1945. godine nije bila sasvim kraj rata.

Hitlerov naslednik, veliki admiral Karl Denic, pokušao je da nastavi borbu, ali je brzo bio primoran da pregovara o predaji Nemačke.

Bezuslovna kapitulacija Nemačke potpisana je u savezničkom štabu u Remsu, u Francuskoj, 7. maja i stupila je na snagu sledećeg dana.
Međutim, Sovjetski Savez je na ceremoniji imao samo oficira za vezu, a borbe protiv Crvene armije su se nastavile na istoku, pa je dogovorena druga ceremonija u sovjetskom štabu u Berlinu 8. maja, rekao je More.

Kao rezultat toga, Zapad i Rusija obeležavaju kraj rata u Evropi 8. i 9. maja, respektivno.

„U ovoj sobi, Drugi svetski rat je završen u Evropi. Ovde je bio kraj", rekao je, u sali gde je kapitulacija potpisana u Berlinu.