(FOTO/VIDEO) Arktičkih lisica sve manje, Norveška decenijama spasava vrstu

Svet 03. mar 202400:09 3 komentara

U divljini južne Norveške, ugrožene arktičke lisice se bore da pronađu dovoljno hrane za jelo. Klimatske promene su učinile da plen lisica bude sve oskudniji. Zato su naučnici koji brinu o ovim ugroženim životinjama u rezervatima, postavili više od 30 stanica za hranjenje širom divljine.

To je redak i kontroverzan korak. Ali bez takvih programa hranjenja, neki kažu, životinje bi izumrle.

„Ako sada prestanemo sa hranjenjem, videli bismo smanjenje populacije polarnih lisica i to bi bilo stvarno štetno“, kaže biolog za zaštitu prirode Kristine Ulvund.

Arktička lisica je dugo bila simbol krajnjeg severa ali su u Skandinaviji skoro izumrle zbog lovaca koji ih oduvek traže zbog njihovog prelepog, belog krzna.

REUTERS/Lisi Niesner

Zabrane lova i zaštite ovih životinja uvedene su davnih 1920-ih i 1930-ih i uspele su da odlože su njihovo izumiranje.

Međutim, sada se lisice suočavaju sa novim, nevidljivim neprijateljem.

Da bi preživele duge zime, arktičke lisice moraju da ulove dovoljno leminga. A naučnici kažu, da se zbog globalnog zagrevanja, populacija tih glodara poslednjih godina smanjila.

„Ako budemo imali topliju i nestabilniju klimu u kojoj se otopi sneg ali ostane led na tlu, to će uticati na to koliko će još glodari moći da prežive“, objašnjava biolog za zaštitu prirode Kristine Ulvund.

Zbog manjeg broja glodara iz godine u godinu, kao deo državnog programa za zaštitu i povećanje broja arktičkih lisica, Norveška hrani polarne lisice skoro 20 godina, uz godišnji trošak od otprilike 300.000 dolara. Tim programom upravlja Norveški institut za istraživanje prirode.

REUTERS/Lisi Niesner

„U planinskim predelima, gde lisice borave, imamo stanice za hranjenje arktičkih lisica. One se sastoje ležećeg bureta, gde lisice mogu da uđu, stajaćeg bureta u kojima se nalaze kuglice za pse koje sipamo u njega i koje lisice jedu.“

Od 2006. godine program je pomogao da se populacija lisica poveća sa samo 40 na oko 550 širom Skandinavije.

Ali hranjenje životinja kako bi se osiguralo preživljavanje populacije – poznato kao „dopunsko hranjenje“ – za može biti, i za neke jeste sporno.

Može da dođe do širenja neku bolesti u populaciji lisica jer se životinje okupljaju oko hranilica gde se patogeni mogu širiti.

Neki naučnici, takođe, postavljaju pitanje da li ima smisla „podržavati“ životinje u predelima u kojima više ne mogu da opstanu.

REUTERS/Lisi Niesner

Međutim, drugi kažu da su takvi programi ishrane neophodni kako bi se sprečilo izumiranje.

„Mislim da smo prešli dug put u spasavanju ove vrste. Već smo videli da populacija raste i postaje sve veća. Jedinke unutar populacije se sve više mešaju. Ali i dalje mislim, da imamo još mnogo toga da uradimo pre nego što možemo da kažemo da smo zaista spasili vrstu“, zaključila je biolog za zaštitu prirode Kristine Ulvund.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare