Makron će u narednih nekoliko dana imenovati novog premijera: Već se spekuliše o nekoliko imena

Predsednik Francuske Emanuel Makron sutra će prihvatiti ostavku premijera Fransoa Bajrua, a "u narednih nekoliko dana" će imenovati njegovog naslednika, saopšteno je večeras iz Jelisejske palate.

Fransoa Bajru (74) bio je četvrti premijer u dve godine pod predsednikom Emanuelom Makronom, čiji je drugi mandat bio u senci političke nestabilnosti.

Manjinska vlada odlazećeg premijera pozvala je na smanjenje budžeta od 44 milijarde evra, kako bi se rešilo rastućeg javnog duga Francuske.

BBC ističe da je ova priča počela kada je francuski predsednik Emanuel Makron rizikovao u junu 2024. godine.

Suočen sa teškim porazom svoje stranke na glasanju za Evropski parlament, raspisao je vanredne parlamentarne izbore za koje se nadao da će skupštini doneti „jasnu većinu, u spokoju i harmoniji“.

Umesto toga, to je rezultiralo nesigurnim, podeljenim parlamentom koji je otežao bilo kom premijeru da dobije potrebnu podršku za usvajanje zakona i godišnjeg budžeta.

Makron je imenovao Mišela Barnijea prošlog septembra, ali u roku od tri meseca čovek koji je pregovarao o Bregzitu za EU ​​je otpušten - najkraći period od početka posleratne Pete republike u Francuskoj.

Bajru je sada doživeo istu sudbinu, nešto manje od devet meseci otkako je stupio na dužnost prošlog decembra. Zvanično će podneti ostavku u utorak.

Pojedine stranke - uglavnom krajnje desnice i krajnje levice - nastavljaju da zahtevaju prevremene predsedničke izbore.

Međutim, Makron je uvek govorio da se neće povući pre nego što mu se mandat završi 2027. godine.

Ključno pitanje kojim se Bajru bavio bila je francuska dužnička kriza, a ono što je rekao je potreba za smanjenjem državne potrošnje, kako bi se sprečila katastrofa za buduće generacije.

Bajru je između ostalog predložio zamrzavanje socijalnih davanja, ukidanje dva državna praznika i značajno smanjenje budžeta za zdravstvo.

Zašto je Francuska u dužničkoj krizi?

Francuska vlada je decenijama trošila više novca nego što je generisala. Kao rezultat toga, mora da se zadužuje da bi pokrila svoj budžet, objašnjava BBC.

Francuska vlada kaže da je javni dug početkom 2025. godine iznosio 3.345 milijardi evra, ili 114 odsto BDP-a.

To je treći najveći javni dug u evrozoni posle Grčke i Italije, i ekvivalentan je skoro 50.000 evra po građaninu Francuske.

Prošlogodišnji budžetski deficit bio je 5,8 odsto BDP-a, a ne očekuje se da će ovogodišnji biti 5,4 odsto. Dakle, javni dug će nastaviti da raste kako zaduživanje pokriva manjak.

Francuska - kao i mnoge razvijene zemlje - suočava se sa demografskom glavoboljom starenja stanovništva - manje radnika se oporezuje i više ljudi prima državnu penziju.

Bajru je među onim francuskim političarima koji žele da smanje deficit redefinisanjem izdašnih socijalnih programa - kao što su državne penzije.

U svom govoru parlamentu u ponedeljak, Bajru je govorio o zemlji na „aparatima za održavanje života“ i zavisnoj od trošenja.

Pre dve godine, Francuska je podigla starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine za one rođene 1968. ili kasnije, a Bajru je upozorio da je osećaj da francuski radnici mogu prestati da rade tokom ranih 60-ih godina sada zastareo.

Međutim, postoji veliko protivljenje daljim smanjenjima. Vlada Bajruovog prethodnika se raspala u glasanju o poverenju po tom pitanju prošlog decembra.

Kad ga izabere, naredni premijer biće peti u drugom Makronovom mandatu, koji je počeo 2022. godine. Dosadašnji premijeri u njegovom drugom mandati Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije i Fransoa Bajru nisu uspeli da pronađu zajednički jezik sa opozicijom, a analitičari predviđaju da ni Barnijeov naslednik neće imati više uspeha.

Problem za budućeg premijera biće isti kao i za dosadašnje predsednike vlade, jer levica zahteva da se budžet dovede u ravnotežu uvođenjem visokih poreza za bogate, dok desnica traži da se drastično smanje izdaci za migrante.

Ko bi mogao da zameni Bajrua?

Makron će biti pod pritiskom da imenuje naslednika iz kruga levice. Poslednja dva premijera bila su sa desnice i centra, a levičarski savez je brojčano pobedio na izborima 2024. godine.

Olivije Fore, lider Socijalističke partije, bio bi jedna od mogućnosti. Pedesetsedmogodišnjak ima grupu od 66 poslanika u Narodnoj skupštini.

Dve druge mogućnosti sa levice su bivši premijer Bernar Kaznev i veteran i bivši ministar Pjer Moskovisi, trenutno šef zvanične računovodstvene kancelarije.

Ako Makron odluči da se drži centra i desnice, njegov prvi izbor bi verovatno bio Sebastijan Lekorni (39), trenutni ministar odbrane koji je član Makronove stranke Renesansa i za koga se kaže da je blizak predsedniku.

Još jedan konzervativac čije se ime pominje je trenutna ministarka rada i zdravlja, Katrin Votren.

Dve druge mogućnosti iz vlade su ministar unutrašnjih poslova Bruno Retailo, koji sada predvodi republikance, i ministar pravde Žerald Darmanen.

Ali s obzirom na to da su sve oči uprte u predsedničke izbore 2027. godine, da li bi ovi teškaši želeli "izborni poljubac smrti", a to je biti Makronov sledeći premijer?