Francuska o prijemu Ukrajine u EU: Ni Rusija, ni SAD ne treba da diktiraju raspored proširenja

“Nijedna sila izvan EU ne bi trebalo da odlučuje o proširenju umesto država članica”, rekao je za Politico ministar, koji predstavlja Francusku na sastancima posvećenim proširenju EU.

Adadove izjave dolaze u trenutku kada Evropska komisija i neke članice EU guraju ideju da Ukrajina uđe u Uniju već 2027. godine, kroz inovativan pristup poznat kao „obrnutо proširenje“, kojim bi se novim članicama odobrile ograničene privilegije članstva.

List piše da je inicijativa iz Brisela delimično motivisana činjenicom da je članstvo u EU pregovarački adut u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije, koje predvode SAD. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži da njegova zemlja postane članica EU do 2027. godine.

“Ni SAD ni Rusija ne bi trebalo da imaju bilo kakav uticaj na politiku proširenja EU”, rekao je Adad. Dodaje da Pariz podržava ulazak Ukrajine u Uniju i insistira da Kijev, Moldavija i zemlje Zapadnog Balkana ne smeju ostati u 'sivoj zoni', podložnoj stranom uticaju i agresiji“.

Ali Francuska je manje sklona predlozima da se promeni način na koji Evropa prima nove članice, piše list.

“Ovo proširenje mora ostati zahtevno i zasnovano na zaslugama kako bi se obezbedio njegov uspeh i kredibilitet", rekao je Adad.

Crna Gora bliža članstvu u Uniji

Ipak prva naredna država u redu za članstvo u EU je Crna Gora, navodi Politico, pozivajući se na Komesarku za proširenje EU Martu Kos.

Uprkos rezervama iz pojedinih krugova, komesarka za proširenje Marta Kos rekla je za taj list da su pregovori između Brisela i Crne Gore o članstvu u EU ušli u završnu godinu.

“Vreme je da počnemo razgovore o Ugovoru o pristupanju sa Crnom Gorom”, rekla je Kos dodajući da je Evropska komsiija “trenutno u završnoj fazi pripreme nacrta ugovora”.

Sledeći korak, dodala je komesarka, jeste utvrđivanje „koje su nam zaštitne mere potrebne kako bismo osigurali da buduće članice nastave da poštuju svoje obaveze i nakon pristupanja“.

Drugim rečima, države kandidati bi mogle biti primane u Uniju brže nego ranije, ali bi se mogle suočiti i sa ograničenjima u svom članstvu. “To je važna lekcija iz prethodnih proširenja”, rekla je Kos.

Rizik od trojanskih konja

Neimenovani razlog za takav oprez je Mađarska, primljena u poslednjem velikom talasu proširenja 2004. godine.

“Potrebna nam je polisa osiguranja protiv rizika od trojanskih konja u EU, zemalja koje deluju protiv naših zajedničkih ciljeva”, rekla je Kos.

List navodi da se među ograničenjima koja Komisija predlaže nalaze „inovativne“ zaštitne mere za budžet Unije, ključne politike i strukture odlučivanja, uključujući obavezu lojalne saradnje.