Fridrih Merc - nada konzervativnog dela CDU/CSU sa dva politička života: Pre i posle Merkel

On je izazivač socijaldemokratskog kancelara Olafa Šolca i trenutno je favorit za premijersku funkciju. Fridrih Merc, predsednik Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i šef zajedničkog poslaničkog kluba te stranke i sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Bundestagu, vratio se u parlament 2021. godine nakon dvanaestogodišnje pauze. Sada, kao kandidat za kancelara želi da nasledi Šolca, piše DW.

I kancelar Šolc i njegov protivkandidat Merc su pravnici, ali potpuno su različiti tipovi. Visoki političar CDU odmah upada u oči kada uđe u prostoriju ili izađe na binu. U direktnom kontaktu deluje pristupačno i čak duhovito. Međutim, kada se, što često radi, previše okomi na sagovornike, to ne ostavlja uvek povoljan utisak, navodi se u tekstu ovog medija.

Dva politička života

Merc je, u suštini, imao dva politička života – jedan pre istočnonemačke političarke Angele Merkel i jedan posle nje. Kada je Merkel 2002. preuzela vlast u demohrišćanskom poslaničkom klubu, a potom 2005. postala kancelarka, znatno konzervativniji Merc se povukao, piše DW. Godinama je bio daleko od politike.
Još 2001. godine sam je sebe u razgovorima istakao kao kandidata za kancelara na izborima 2002. godine, navodi se u tekstu. Međutim, demohrišćani su se tada odlučili za bavarskog političara Edmunda Štojbera, koji se suprotstavio socijaldemokratskom kancelaru Gerhardu Šrederu i izgubio. Merc se postepeno udaljio od političke scene i ponovo radio kao pravnik. Od 2009. nije se više kandidovao za Bundestag, navodi se u tekstu.

Ko je zapravo Fridrih Merc, čovek koji je izgubio bitku sa Angelom Merkel i koji se tako kasno vratio u politiku? On je iz brdskog područja Vestfalije na zapadu Nemačke. Katolik je i pravnik, kao i njegov otac. Do danas živi nedaleko od mesta gde je rođen. Sa 33 godine, on je 1989. godine ušao u Evropski parlament kao poslanik CDU, gde je ostao pet godina, piše DW. Potom je prešao u Bundestag, gde je brzo stekao reputaciju dobrog i oštrog govornika. Njegove reči u poslaničkom klubu CDU/CSU imale su težinu, navodi Dojče vele.

Mercov izlazak iz politike bio je odskočna daska u poslovnom svetu. Od 2005. do 2021. radio je u jednoj međunarodnoj advokatskoj kancelariji i preuzimao vodeće pozicije u nadzornim i upravnim odborima, navedeno je. Od 2016. do 2020. bio je predsednik Nadzornog odbora nemačkog ogranka najveće svetske kompanije za upravljanje imovinom – Blekrok, piše.

Nakon što je Merkel najavila svoje povlačenje iz politike 2021. godine, Merc se vratio i postepeno napredovao. Tek u trećem pokušaju, demohrišćani su ga 2022. izabrali za predsednika stranke. Do tada je izgradio reputaciju ekonomsko-liberalnog predstavnika konzervativnog krila CDU-a, navodi ovaj medij.

„Problemi sa strancima“ i „male paše“

Još devedesetih Merc se u Bundestagu izjašnjavao protiv liberalizacije zakona o pobačaju i protiv preimplantacione dijagnostike, naveo je DW. Kada je parlament 1997. godine odlučio da se silovanje u braku zakonski tretira kao i svako drugo silovanje, Merc je glasao protiv te mere, piše ovaj medij.

Kao poslanik CDU, uvek je bio za korišćenje nuklearne energije. Zalagao se za liberalniju ekonomsku politiku i smanjenje birokratije. Još pre 25 godina kritikovao je nemačku politiku migracija, govoreći o „problemima sa strancima“ i insistirajući na konceptu „vodeće kulture“, navodi ovaj medij.

Neke od tih tema ponovo pokreće – u izmenjenim političkim i društvenim okolnostima. Početkom 2023. godine govorio je o nedostatku integracije stranaca u Nemačkoj. U emisiji Markus Lanc na Drugom programu nemačke televizije (ZDF) rekao je: „Postoje ljudi, koji u Nemačkoj zapravo nemaju šta da traže, koje već duže vreme tolerišemo, koje ne vraćamo i ne deportujemo, a onda se čudimo što dolazi do ovakvih ekscesa.“ Takođe je tvrdio da očevi oduzimaju nastavnicima i profesorima, naročito profesorkama, svaki autoritet nad njihovom decom, koja su zapravo „male paše“, prenosi Dojče vele.

U vrhu poslaničkog kluba demohrišćanskih stranaka više se ne čuju suprotstavljena mišljenja povodom takvih izjava. Posle godina pod Angelom Merkel, mnogi njeni politički saborci, koji su se zalagali za progresivniji kurs, napustili su stranku, navodi se u tekstu.

Sukob s Markusom Zederom

Najviše otpora Mercu danas dolazi iz sestrinske stranke CSU. Njihov lider Markus Zeder, koji je izgubio unutarstranačku borbu za kandidaturu za kancelara, ne propušta priliku da ga podbada, uprkos mnogim javnim iskazima lojalnosti, piše Dojče vele.

Od kasnog leta 2024. godine Merc je izgubio deo svoje sigurnosti i suverenosti. Nekoliko puta je naknadno korigovao svoje izjave. Na berlinskoj političkoj sceni, međutim, uspeo je da učvrsti novi kurs Bundestaga, kako sam tvrdi. On kaže da je „paralelno pokrenuo, vodio i dovršio ovaj proces i u CDU, kroz novo programsko načelo stranke“. Njegov zaključak: „Vratili smo se na pravi put., prenosi ovaj medij.

Time Merc stoji iza znatno konzervativnijih demohrišćana. Slično kao pre 20 godina, sada ponovo razmatra povratak nuklearnoj energiji i zagovara restriktivniju migracionu politiku. Tvrdi da era kancelara Šolca i „semaforske koalicije“ već pripadaju prošlosti i da „nije propala samo zbog liberala, već zbog nedostatka zajedničke osnove za rad vladajuće koalicije od samog početka“, navedeno je u tekstu.

Merc želi da zameni Šolca i njegovu manjinsku vladu. S kojim koalicionim partnerima će on formirati vladu, ostaje otvoreno.