Gotovo svaki treći osumnjičeni za terorizam u EU mlađi od 20 godina

Najmlađi među njima imao je 12 godina i uhapšen je zbog planiranja napada.

U 14 zemalja EU je tokom 2024. prijavljeno 58 terorističkih napada, od kojih je 34 izvedeno, pet je bilo neuspešno a 19 je sprečeno, navodi se u izveštaju EUROPOL-a.

Od 449 uhapšenih u 20 članica EU, 133 je imalo između 12 i 20 godina.

Na meti onlajn zajednica koje podstiču nasilje i radikalizaciju često su maloletnici prosečne starosti između osam i 17 godina.

Radikalizaciji su doprinele i geopolitičke tenzije, saopštio je EUROPOL, posebno navodeći ratove u Gazi i Ukrajini i situaciju u Siriji.

"Neki nedavni slučajevi ubistava i napada povezani su sa onlajn kultnim zajednicama koje koriste digitalne platforme za deljenje i normalizaciju ekstremne okrutnosti, iznuđivanje i radikalizaciju mladih da bi izvršili nasilje. Mnoge od ovih nasilnih grupa imaju ideološke veze sa džihadističkim terorizmom i nasilnim desničarskim ekstremizmom, okultizmom i satanizmom", saopštio je EUROPOL.

Izvršna direktorka EUROPOL-a Ketrin De Bole izjavila je da napeti geopolitički kontekst nastavlja da pojačava nasilne ekstremističke narative, podstičući radikalizaciju unutar EU.

"Takođe smo videli zabrinjavajući porast broja maloletnika i mladih koji se uključuju u terorističke i nasilne ekstremističke aktivnosti širom EU. Terorističke grupe ciljaju ranjive pojedince, posebno one koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja, socijalnom izolacijom ili digitalnom zavisnošću", rekla je De Bole.

Ona je dodala da pretnje postaju sve složenije i da pretnja od terorizma u EU nije statična niti udaljena.

Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner izjavio je da izveštaj jasno pokazuje da su terorizam i nasilni ekstremizam i dalje ozbiljne pretnje i da posebno treba biti oprezan u pogledu radikalizacije mladih i eksploatacije onlajn platformi od terorista i ekstremista.

Bruner je rekao da će EU krajem godine predstaviti novu Agendu za borbu protiv terorizma prilagođenu današnjim izazovima i da će ojačati saradnju sa susednim zemljama EU.

"Nastavićemo da radimo sa onlajn platformama kako bismo zaštitili građane EU od mržnje i radikalizacije – ovo je posebno važno za najranjivije, kao što su deca", kazao je Bruner.

U saopštenju EUROPOL-a se ističe da je ruska agresija protiv Ukrajine bila pokretački faktor za širenje nasilnih ekstremističkih narativa, radikalizaciju i mobilizaciju.

Na terorističku pretnju u EU veliki uticaj ima i sukob u Gazi.

"Bilo je brojnih napada i poziva na nasilje u celom ideološkom spektru. Onlajn teroristička i nasilna ekstremistička propaganda instrumentalizovala je sukob i rasplamsala mržnju, a antisemitizam je bio zajednički imenilac u oba", navodi se u saopštenju.

Zabrinutost zbog mogućih pretnji po bezbednost EU, izaziva i situacija u Siriji posle pada režima Bašara el Asada početkom decembra 2024.

Sposobnost novog rukovodstva da se bori protiv terorizma, izveštaji o radikalizovanim nasilnim ekstremistima koji izražavaju spremnost da putuju u region, kao i neizvesna budućnost hiljada zarobljenika izazivaju sve veću zabrinutost.

EUROPOL je istakao i da je upotreba generativne veštačke inteligencije za kreiranje i širenje propagande i govora mržnje dostigla neviđene nivoe, posebno na desničarskoj sceni.

Platforme za šifrovanu komunikaciju, dodaje se u saopštenju, pružaju bezbedne kanale za komunikaciju, koordinaciju, regrutovanje, širenje propagande i podsticanje na mobilizaciju i nasilje.