Bivši ambasador Velike Britanije u Belorusiji i član Instituta za strateške studije u Londonu Gould Dejvis ocenio je za N1 da će trajanje rata zavisiti od ekonomske snage Rusije.
Povezane vesti
Dejvis je, u emisiji Global fokus, na pitanje da li ga je iznenadio otpor Ukrajine, odgovorio:
„Mislim da su mnogi smatrali da rat neće trajati dugo, svakako je to bio plan Rusije da sukob traje kratko i da će brzo pobediti. Ukrajinski otpor i njihova ujedinjenost je iznanedio mnoge. Rusija je mislila da će to biti kratka, brza, takozvana specijalna operacija, a sada je to već rat koji traje godinu dana i ne nazire mu se kraj“.
Upitan kakve su njegove procene da će trajati rat, godinu dana, dve ili duže vreme, kaže:
„Gde god da pogledamo, u fazi smo eskalacije. Na bojnom polju i Ukrajina i Rusija pripremaju ofanzive, žele da krenu napred i zauzmu teritoriju, tako da mislim da će se žestoke borbe nastaviti. Međutim, i u Rusiji na zapadu vidimo pokušaje da se svi ekonomski kapaciteti usmere ka vojnoj snazi. Sa ruske strane vidimo i sve više pokušaja da uvećaju broj vojnika, tako da očekujem da će se nastaviti sa trendom parcijalnih mobilizacija. Rusija računa na svoju veličinu i snagu da mobilizuje i ekonomiju i stanovništvo da bi došli do pobede. Mislim da se tome Rusija nada“.
Andrej Ilarionov koji je bio savetnik Putina jedno vreme, a sada je njegov žestoki kritičar kaže da je ruska ekonomija prilično otporna na dešavanja u vezi sa ratom, sankcijama.
Pitali smo Dejvisa kako onda vidi stanje njihove ekonomije, da zaista ostane takva. I ukoliko dođe do pogoršanja da li će to uticati i na percepciju ljudi da urade nešto protiv Kremlja.
„Rusija je velika, ali otporna meta za sankcije, ali sankcije nisu prekidač za svetlo, nije dugme da samo pritisnete i da sve propadne. Svako ko ima suprotno mišljenje nije u pravu. Ove sankcije jesu bez presedana i u nekom trenutku imaće uticaj na rusku sposobnost da pravi oružane sisteme koji zahtevaju sofisticiranu tehnologiju“, kaže Dejvis.
On ističe da misli da ćemo u nekom trenutku da „vidimo da će ta njihova sposobnost početi da slabi i to je ono što će moći da primete i obični Rusi čiji životni standard je u padu već 10 godina, dakle i pre početka rata“.
„Moskva će se naći pred sve težim izborima, na primer između proizvodnje oružja ili na primer – putera“, kaže.
Upitan kako je video reakciju Zapada, budući da su poslali Leoparde Ukrajini što i nije puno, ali može da podigne moral, istakao je:
„Čitava ta debata o tenkovima je važan trenutak u ratu i pokazuje kako stvari koje su nekad bile nezamislive mogu da se ostvare veoma brzo. Mislim da se često umanjuje posvećenost zapada. Putin očekuje da ta posvećenost ubrzo nestane, ali zapravo Zapad je sve ujedinjeniji i sve čvršći u svojim pozicijama. Druga stvar je šta sve Zapad stavlja na sto: to su pitanja ratnih zločina, odštete za uništenu ukrajinsku ekonomiju i povratak prisilno raseljenog stanovništva“.
Ocenio je i da dok god je Putin na vlasti Rusija neće izabrati da prekine rat, za tako nešto je potreban njihov poraz.
„Ipak, ukoliko Putin nestane sa scene mislim da postoji razumna šansa da bi se rat zavšio relativno brzo. Mislim da ruske elite nisu srećne zbog rata. Mislim da bi oni voleli da ovog rata nikad nije ni bilo“, dodaje.
Upitan kako vidi ulogu Belorusije kao i ulogu zemalja koje nisu uvele sankcije Rusiji, kao što je Srbija, kaže:
„Belorusija je sada mnogo zavisnija od Rusije nego ikad. To je stanje od 2020. kada je Rusija podržala Lukašenka u trenutku velikih demonstracija u Minsku i širom zemlje. Moskva ga je zapravo održala na vlasti. Ipak, smatram da postoje stvari za koje je i Lukašenku jasno da bi bilo opasno da pokuša. On jeste dao teritoriju za napade, ali ja važna činjenica da Belorusija još nije direktno ušla u rat. Lukašenko shvata da bi to opteretilo njegov položaj, narod zna da to nije njihova borba i držali bi se van toga“, zaključio je.
Komentari ()
Vidi sve komentare