Gradonačelnik Budimpešte: Kako da demokratija ponovo pobedi

Pod naslovom "Kako da demokratija ponovo pobedi" Karačonji navodi da će predstojeći parlamentarni izbori na kojima će se suprotstaviti premijeru Vikotru Orbanu pokazati da li se zarobljavanje države još može poništiti i da on veruje da je to moguće.

Ističući da progresivne snage moraju da pobede "u intelektualnoj borbi protiv nativističkog populizma i civilizacijskoj borbi protiv klimatskih promena - i to u isto vreme" Karačonji najavljuje da će u glavnom gradu Mađarske biti održan Budimpeštanski forum za izgradnju održivih demokratija i samit Pakta slobodnih gradova čime "Budimpešta namerava da pomogne da se organizuju snage iz svih segmenata društva kako bi osigurala demokratska i održiva budućnost u Centralnoj i Istočnoj Evropi i šire".

U opširnom tekstu Karačonji piše da se tri decenije nakon pada komunizma, Evropa ponovo suočava "sa antidemokratskim političkim snagama čiji postupci često liče na postupke komunista starog kova, samo što sada rade na platformi autoritarnog, nativističkog populizma".

"Njihova politička praksa narušila je demokratske norme i institucije, uništivši javnu sferu i ispirajući mozak gradjanima lažima i manipulacijama", dodaje autor ističući da "nativistički populizam teži samo jednoj svrsi, da monopolizuje državnu vlast i svu njenu imovinu".

Navodeći da je u Mađarskoj "režim premijera Viktora Orbana gotovo zarobio čitavu državu spretnom manipulacijom demokratskim institucijama i korupcijom u ekonomiji" autor dodaje da ;populisti nisu u potpunosti odgovorni za eroziju demokratije čiji su "koreni dublji su od vatrenog nacionalizma vladajuće stranke, društvenog konzervativizma i želje da se ograniče ustavna prava".

Poput porasta neliberalnih političkih partija u starijim zapadnim demokratijama, demokratsko nazadovanje u centralnoj i istočnoj Evropi proističe iz strukturnih pitanja poput rasprostranjene društvene nepravde i nejednakosti, ocenjuje gradonačelnik Budimpešte prema čijem su mišljenju ti problemi uveliko posledica lošeg upravljanja i zloupotreba procesa privatizacije nakon 1989. godine i prelaska na tržišnu ekonomiju.

Više od svega, radikalno odvajanje ekonomskog rasta od socijalne zaštite pustilo je neliberalnog populističkog duha iz boce i slomilo demokratski konsenzus u mnogim zemljama, piše Karačonji, ali i ističe da se današnje generacije suočavaju i sa klimatskom krizom koja dovodi u pitanje same preduslove na kojima se organizuje moderna društva.

Progresivne snage to vide i kao direktnu posledicu funkcionisanja ekonomskog sistema. Beskonačan, neregulisan ekonomski rast - osnovna dinamika kapitalizma - jednostavno nije kompatibilan sa životom na planeti sa ograničenim resursima. Kako stvari stoje, naš kapitalistički sistem pokreće sve više ekstrakcije i stvara sve više emisija svake godine, ocenjuje se u tekstu.

Ističući da veruje da se "kanali za demokratski dijalog mogu obnoviti" Karačonji dodaje da kao gradonačelnik Budimpešte može da potvrdi "činjenicu da je lokalna uprava važna" i da može da poboljša živote gradjana "bilo da se radi o demokratskom angažmanu, smanjenju emisija ili socijalnim ulaganjima" i time stvori sinergije i nove modele koji će doprineti progresivnim promenama većih razmera.

Karačonji navodi da grad Budimpešta želi da doprinese međunarodnim naporima usmerenim na očuvanje demokratije i planete pogodne za život i da će u tom cilju ovog meseca održati Budimpeštanski forum za izgradnju održivih demokratija kako bi se okupo širok spektar zainteresovanih strana, uključujući gradonačelnike, zvaničnike Evropske unije, aktiviste i istaknute akademike koji će raspravljati o strategijama za rešavanje najhitnijih izazova i dati praktične preporuke.

Kao deo foruma, Budimpešta će takođe biti domaćin samita Pakta slobodnih gradova za izgradnju šire globalne mreže progresivnih gradonačelnika i gradskih čelnika koji su posvećeni odbrani demokratije i pluralizma. Više od 20 gradskih čelnika-od Los Anđelesa preko Pariza i Barselone do Tajpeja pridružuje se savezu koji su osnovali gradonačelnici Višegradske četvorke (Češka, Mađarska, Poljska i Slovačka) u decembru 2019.