Grupa umetnika obnovila italijansko selo iz ruševina: Sada im vlast preti prinudnim iseljavanjem

Autorka ovog teksta Ketrin Benet (Catherine Bennett) opisuje svoja iskustva sa ovim mestom, kao i njegovim stanovnicima.

"Stojim ispred kuće izrađivača lutaka u italijanskom srednjovekovnom selu Busana Većia. Kiša pada, uska ulica je potpuno tiha, kaldrma blista u žutom svetlu koje dopire iz staklene vrata ispred mene", piše ona za BBC. Unutra je poziva Nina Franko.

Franko je jedna od najnovijih stanovnica ovog mesta, navodi se. Ona je stigla 2022. godine, kako piše, nakon što je provela 20 godina živeći u Argentini, i pridružila se eklektičnoj zajednici međunarodnih umetnika u ovom selu. "To je prava  Vavilonska kula. Ako zatvorite oči, možete čuti francuski, nemački, ruski, španski - sve od ljudi koji ovde žive", navela je ona za ovaj medij. Ipak, stanovnike ovog mesta zadesila je velika neseća.

Sve je počelo zemljotresom

Bila je zora prvog dana Velikog posta, 23. februara 1887. Mnogi stanovnici Busane bili su u crkvi, služeći misu pre dana rada na poljima. Baš kako kaže priča, dok je sveštenik stvarao pepeo na čelo svog poslednjeg parohijana, dogodio se strašan tresak u vazduhu i zemlja se tresla pod njihovim nogama, piše BBC. Pet minuta kasnije, kako se navodi, drugi zemljotres je uzrokovao da debeli kameni krov crkve popusti i sruši se na zemlju.
Zemljotres koji je tog dana pogodio severnu ligurijsku obalu uništio je gornji deo sela, usmrtivši ljude u svojim krevetima dok su im se krovovi srušili na glavu, navodi se u tekstu, Ukupno su 53 osobe izgubile život - njihova imena navedena su na mermernoj ploči na ulazu u selo, piše BBC. Serije fotografija iz tog vremena prikazuju redove drvenih baraka, piše BBC, koje su bile podignute niže niz brdo kako bi pružile smeštaj izbeglicama, gde su živeli sedam dugih godina, metrima udaljeni od svojih starih domova.

Obećano obnavljanje nikada nije došlo, navodi se. Prvi kamen za Busana Nuova - novo selo niz brdo - položen je dve godine kasnije, a originalni grad je konačno napušten 1894, piše BBC.

Godine su prolazile i Busana Većia (Stara Bussana) pretvorila se u grad duhova. Šverceri su je koristili za skladištenje krijumčarene robe pre prelaska u Francusku, a imigranti iz južne Italije su se privremeno naseljavali ovde. Svaki put, ovi stanovnici su bili prisilno raseljavani od strane lokalnih vlasti.

Busana otvoreno pokazuje svoje rane od zemljotresa. Neke od srednjovekovnih kuća se raspadaju, piše BBC, dok druge imaju sveže posađene cvetove u saksijama i šarene zavese na prozorima, dečje bicikle naslonjene uz bočna vrata.

"Postoji šansa da će država tužiti stanovnike, da bi ih raselila"

Ipak, mesto se promenilo. Više nije izvan mreže, sada ima struju, tekuću vodu i, naravno, Airbnb-ove. Postoji nekoliko restorana i lokalni bar koji je vikendom živahan, služeći špricer francuskim i nemačkim turistima, navodi BBC. Grad je postao još jedan privlačan centar, pored obalskih letovališta i obližnjeg San Rema, sa svojim muzičkim festivalom i kazinom.

Uprkos popularnosti ovog mesta - ili možda upravo zbog toga, kako neki stanovnici veruju - vlasti prete stanovnicima iseljavanjem, navodi BBC. Godine 2017. stanovnici su primili pisma kojima su obavešteni da nemaju zakonsko pravo na svoje kuće i da ih država smatra ilegalnim, navodi se. U odgovoru, ljudi u selu su se udružili u i nazvali se i Resilientima tj. "Otporašima".

Ova organizacija trenutno vodi bitku za imovinu sa regionalnim vlastima i državnom službom, piše u tekstu. Stanovnici žele da budu priznati kao zakoniti vlasnici kuća koje su sami obnovili, navodi se. Vlasti su prvobitno želele, navodi se, da stanovnici plate kazne državi zbog ilegalnog zauzimanja kuća, ali je to odbačeno u odluci Saveta države u junu 2024. godine.

Opština San Remo je predložila različite sugestije za rešavanje zastoja, uključujući organizovanje javne licitacije kako bi meštani mogli da licitiraju za svoje kuće (iako rizikuju da ih neko pretekne i izgube svoj dom).

Stanovnici ovog mesta su podeljeni - neki žele da im se dodele prava svojine, dok su drugi zadovoljni "koncesijom" - pravom da provedu ostatak života u svojim kućama, uz simboličnu godišnju rentu koju će plaćati regionalnim vlastima, piše BBC. Pregovori traju već godinama - kolektiv strahuje da će država svakog stanovnika tužiti kako bi ih raselila, efektivno ih eliminirajući jednog po jednog, navodi se u tekstu.

Zbog zastoja, 15 miliona evra iz evropskih fondova, a za obnovu sela, otišlo je San Remu. Stanovnicima to ne smeta - navikli su na osećaj "otpadničke atmosfere", spletenost kablova i žica duž zidova kuća, curenje krovova koje sami krpe. Ono što pokušavaju da zaštite mnogo je manje opipljivo - to je duh otvorenosti i slobode koji je definisao život u selu poslednjih 60 godina, piše BBC.