Gubici prodavaca u Americi mere se milijardama: Zašto je krađa de fakto legalna?

Svet 27. feb 202420:24 17 komentara
katanac na rafovima
Shutterstock/rblfmr

Prosečna stopa gubitaka trgovaca zbog krađe u Americi nastavlja vrtoglavo da raste. Prodavci u Americi izgubili su više od 112 milijardi dolara u 2022. zbog kriminala (rast od 1.6% u odnosu na godinu pre), a već sada se zna da je 2023. bila još gora. Kalifornija je prva na liniji preispitivanja velikog dela američke javnosti, zbog svojih zakona koji krađu gotovo da legalizuju.

Los Anđeles, San Francisko, Ouklend, Hjuston, Njujork i Sijetl navedeni su od strane Nacionalne maloprodajne federacije (NRF) kao gradovi koji su najviše pogođeni organizovanim maloprodajnim kriminalom. Ova ustanova je i utvrdila gubitke merene desetinama milijardi. Iako zvanični podaci za 2023. godinu još uvek nisu dostupni, poznato je da je više od 10.000 radnji zatvoreno prošle godine, uz skoro 120.000 izgubljenih radnih mesta prema podacima Centra za istraživanje maloprodaje.

Sve veća zabrinutost zbog maloprodajnog kriminala

Uzrok naravno nisu isključivo krađe, ali je podatak veoma indikativan.

Zatvaranje prodavnica, doduše, smanjeno je za 38,8% u odnosu na 2022, najlošiju godinu u maloprodaji od 2008. U Americi se ovo poboljšanje ne tretira kao afirmativan podatak koji govori o suštinskom boljitku već više kao „manje loš trend“ u ovom sektoru.

NRF je ispitao 177 maloprodajnih brendova sa više od 1,6 triliona dolara u prodaji u 2022. godini, a ispitanici su bili zabrinuti zbog maloprodajnog kriminala – kao bezbednosnog i finansijskog pitanja.

Uprkos povećanju bezbednosti i zaštite imovine, trgovci su takođe rekli da su bili primorani da zatvore prodavnice na određenim lokacijama (28%), smanje radno vreme (45%) ili izmene proizvode dostupne u prodavnicama (30%) zbog maloprodajnog kriminala.

Krađa, de fakto legalna u Kaliforniji

Mnogi kritikuju preblage kazne za delo krađe nekoliko američkih država, poput Kalifornije i Njujorka.

Kalifornijski krivični zakon 459.5 opisuje krivično delo krađe u radnji kao ulazak u otvorenu prodavnicu tokom uobičajenog radnog vremena, sa namerom da se ukrade roba u vrednosti od 950 dolara ili manje. Krađa u radnji je uvek prekršajni prestup i kažnjava se kaznom do šest meseci u okružnom zatvoru i novčanom kaznom do 1.000 dolara, osim ako okrivljeni nema dodatne krivične presude.

San Dijego Kaliformija zaključavanje robe u prodavnicama
Shutterstock/image_vulture

Ukoliko guglate „Krađa u San Francisku“ naići ćete na više od 100.000 „pogodaka“, kao i na mnoštvo Jutjub snimaka, gde možete da vidite jednog lopova ili čitavu bandu kako ulazi u Volgrins ili lanac apoteka CVS i prazni rafove, nekada čak i na biciklu.

Ne pljačkaju se samo apoteke. Nedavno je lanac luksuzne garderobe Niman Markus u San Francisku bio na meti lopova koji su očigledno žudeli za dizajnerskim torbama. Na snimku se vidi njih desetak jedan za drugim nestaju, sa torbama čija je vrednost verovatno i veća od magične granice od 950 dolara.

Lanac sportske opreme Diks u svojim saopštenjima je okrivio maloprodajni kriminal za pad profita, dok kompanija koja posluje sa velikim diskontnim prodavnicama hrane i opšte robe Target predviđa gubitak od 500 miliona dolara više u odnosu na prošlu godinu. Mnogi trgovci na malo zatvaraju svoje prodavnice ili menjaju smernice poslovanja jer kriminala sve više utiče na njihov profit.

Krađa kao svakodnevica

Kada je u pitanju Kalifornija pitanje je da li je krađa adekvatan naziv, jer taj izraz ima konotaciju koja uključuje nekoga ko pokušava da prikrije svoj zločin. U San Francisku toga više nema, a zaposleni u prodavnicama, uključujući obezbeđenje, gotovo nikada ne pokušavaju da se suoče sa lopovima. Najviše što mogu da urade je da snimaju krađe svojim mobilnim telefonima.

Navešćemo jedan primer razloga za uzdržanost i zbog čega zaposleni ne žele da rizikuju. Leta 2021. prodavac u apoteci Rite Aid je ubijen nakon pokušaja da zaustavi dva lopova. Štaviše, sukob unutar prodavnice nosi potencijalni rizik i za mušterije, tako da zaposleni dobijaju uputstva od svojih menadžera da ne rade ništa.

maloprodajni kriminal - krađe u prodavnicama
AP Photo/Rich Pedroncelli

Guverner Kalifornije Gevin Njusom nedavno je potpisao novi zakon po kojem je krađa u radnji krivično delo, čak i ako je ispod granice od 950 dolara, ako je, a ovo je veliko „ako“ i podrazumeva se samo ako je „krađa deo organizovanog kriminalnog lanca sa namerom da se ukradena roba proda“. S obzirom da većinu krađa vrše pojedinci, a ne grupe, policiji i tužiocima će i dalje biti prilično teško da ih okarakterišu kao krivična dela.

Guverner Njusom i dalje energično i odlučnu odbija sve kritike, iako Kaliforniju ne muče samo krađe. Procenat zločina konstantno raste, uključujući i nasilne zločine. Godina 2020. bila je najsmrtonosnija godina od daleke 2007. Prema izveštajima iz 2023. godine, Kalifornija je trenutno na 17. mestu po nacionalnim stopama nasilnog kriminala, sa povećanjem od 6,1% od 2021. do 2022. godine, iako je i dalje ispod istorijskih maksimuma.

Florida i Ron De Santis pooštravaju svoje krivične zakone

Sutacija je alarmirala druge američke države, pogotovo one konzervativne. Ovakav razvoj situacije neprihvatljiv je republikanskom guverneru Floride Ronu De Santisu koji je u intervjuu televiziji Foks pre nekoliko dana najavio da se preduzumaju akcije u suzbijanju zločina novim zakonom koji uključuje 30 godina zatvora za naoružane kriminalce.

On je naveo da je primetio kada je bio u Kaliforniji „da su u apotekama čak i paste za zube čuvane kao u Fort Noksu, jer ukoliko takvi i slični proizvodi nisu zaštićeni pleksiglasom ili drugim vidovima zaštite, vrlo je verovatno da će nestati sa polica“. Sve navedeno po njegovom mišljenju stvara potpuni haos i ruši društveni poredak.

Pokradena pošiljka amazona u Americi epidemija
Shutterstock/Jeramey Lende

On je naveo da je na Floridi zabeležen pad od 30% kada su u pitanju krađe, ali i pored toga novi set zakonskih reformi čeka buduće kradljivce. Naveo je i primer naručivanja preko Amazona, čije proizvodi se masovno kradu u zgradama, na tremovima, recepcijama, otud i najave o krađi kao teškom delu i drugostepenom zločinu.

Dok najave o pooštravanju za krađu umiruju deo maloprodajne branše, mnogi smatraju da će njihova budućnost biti prilično neizvesna i teška, jer uz sve navedeno veliki trgovci će se u aprilu ove godine suočiti sa najvećim povećanjem poreza u poslednje 33 godine, a tu će najviše ispaštati oni „mali“.

Pročitajte još:

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare