Gutereš za FT: Supersile treba da shvate granice svoje moći, ponižavajući ratovi SAD i Rusije

U opširnom intervjuu za Fajnenšel tajms (The Finacial Times), dok se približava kraju decenija koju je proveo na čelu UN, Gutereš je opisao svet koji se preoblikuje padom dominacije SAD, usponom novih sila i ponižavajućim lekcijama iz ratova u kojima supersile hladnog rata nisu uspele da obezbede odlučujuće pobede.

Sa svojom organizacijom opterećenom finansijskom krizom, niskim moralom i podelama velikih sila, generalni sekretar je upozorio da multipolarniji poredak rizikuje da sklizne u konfrontaciju ukoliko se globalne institucije ne prilagode tome.

"Vreme je da supersile shvate granice svoje moći. Ako pogledate šta se desilo u poslednje vreme, kapacitet supersila da nametnu svoju volju ili svoju snagu ili svoju moć u nekoliko situacija je bio ozbiljno ograničen. Pogledajte šta se desilo sa Rusijom i Ukrajinom. Pogledajte šta se desilo sa SAD i Iranom", rekao je Gutereš za Fajnenšel tajms u intervjuu koji je obavljen i njegovim kancelarijama na 38. spratu sedišta UN u Njujorku.

Amerika se nadala da će Teheran kapitulirati kada je napadnut u februaru, ali šest meseci kasnije iranski režim se drži i zatvorio je Ormuski moreuz, najvažniji energetski plovni put na svetu.

"Supersile moraju da shvate da su se stvari promenile, da se promenio uticaj različitih zemalja", rekao je Gutereš, predstavljajući neuspehe kao deo prelaska sa poretka koji su predvodile SAD iz posthladnoratovske ere, na multipolarni svet.

Bivši portugalski premijer koji ima 77 godina, odbacio je ideju da je Trampov Odbor za mir, grupa međunarodnih lidera osnovana prošle godine sa početnim fokusom na obezbeđivanje sporazuma između Izraela i Hamasa, mogao bi da parira Savetu bezbednosti UN, ukazujući na njegov neuspeh da postigne napredak u Gazi.

Tokom jedne decenije Gutereša na čelu UN, profil svetske organizacije kao posrednika u globalnim krizama je opao.

Neki bivši i sadašnji zvaničnici tvrde da su on i UN napravili grešku u njegovom drugom mandatu time što su bili manje vidljivi u svetskim ratnim zonama, jer se čini da se njegov fokus pomerio sa posredovanja u sukobima na šire društvene izazove, kao što je borba protiv klimatskih promena.

Gutereš priznaje da je bilo teško posredovati u ratovima u Ukrajini, Gazi i Iranu.

Telo za donošenje odluka UN, Savet bezbednosti, bio je "praktično paralizovan", rekao je Gutereš, jer su ga Amerika i Rusija, dve od njegovih pet sila sa pravom veta, blokirale dok su težile ispunjenju svojih ciljeva.

UN su takođe, priznao je Gutereš, gurnute na marginu u građanskom ratu u Sudanu, jer su neki iskoristili zastoj Saveta bezbednosti da intervenišu u borbama.

"Sada preovladava osećaj nekažnjivosti. Naš uticaj je dramatično smanjen činjenicom da ne postoji Savet bezbednosti koji može da kaže zemljama da moraju da se ponašaju kako treba ili će biti kažnjene", rekao je Gutereš.

Međutim, on negira da je odustao od posredovanja, ističući nedavno putovanje na Kipar, koji je podeljen 60 godina.

"Posredovanje je danas izuzetno teško, a rezultati su ograničeni", priznao je Gutereš.