Hoće li svet sprečiti da bure baruta eksplodira: Kraj ratova u Ukrajini i Gazi ni na vidiku

Novinarka spoljnopolitičke redakcije N1 Aleksandra Godfroa, govoreći o ratu u Ukrajini, kaže da ne postoje nikakve naznake da je iko voljan da pregovara, ali ukazuje da podatak da je Rusija podigla za 70 odsto izdvajanja iz budžeta za vojnu industriju, govori da se ona sprema da ne odustane.
"Prema onome što smo mogli da vidimo poslednjih dana prošle godine i prvih ove, promenio se intenzitet i način borbi, sada Rusija opet masovno raketira ukrajinske gradove, pre svega Kijev i Harkov, koji je i dalje u svesti ruskih zvaničnika ruski grad. S druge strane, Ukrajina gađa Belgorod (u zapadnom delu Rusije), ali to je daleko manjeg intenziteta, jer joj obećano oružje kasni", kaže Godfroa u Novom danu na TV N1.

Autor Novog magazina i predavač međunarodnih odnosa Mirko Dautović dodaje da mu se čini i da u Americi i u Nemačkoj "jedva čekaju da ne podržavaju više Ukrajinu".

"Kao jedna podmuklost je to da joj daju na kašičiču podršku i time Ukrajincima daju podsticaj da nastave da se brane u tom ratu. Oni više nisu spremni da objašnjavaju svom biračkom telu da se sada dve-tri milijarde šalje Ukrajini, što nije mnogo kada se imaju u vidu budžeti nekih evropskih zemalja, ali sa druge strane, kada uzmete u obzir kolika je nezaposlenost, koliko je opao životni standard, to zvuči mnogo. Takođe, moraju se pokrenuti sve te fabrike za proizvodnju oružja, to su privatna preduzeća koja u dogovoru sa državom proizvode, oni su još ranije ugasili pogone ili ih smanjili, i nijedno to preduzećše nije u stanju više da proizvodi tenkove, niko nije sanjao da će nam opet trebati i da će se ovako ratovati u 21. veku", ocenjuje on.

Pored toga što je Rusija oružano moćnija, kako navodi Godfroa, "ona poseduje mnogo više mesa koje može da potroši u ratu nego Ukrajina".

"U Ukrajini je druga situacija: posle početnog zanosa, nakon dve godine opao je entuzijazam, stalno sve kasni i podrška u Evropi postaje neka vrsta floskule", kaže Godfroa i dodaje da ima mnogo ranjenih, kojima treba oporavak.

Ističe i da Ukrajinci imaju osećaj da osim što brane svoju zemlju, brane i ostatak Evrope, i otuda to razočaranje, što Evropa nije više uz njih.

Ukrazuje i da se linija fronta suštinski nije promenila poslednjih skoro godinu dana.

Dautović ocenjuje da je na delu iznurivanje ratom, upoređujući to sa Prvim svetskim ratom, gde je linija fronta na samom početku utvrđena i nije se promenila četiri godine. "Četiri godine masakra ni oko čega", poručuje on.

Sukob Izraela i Hamasa: "Ne vidim kako se to završava na lep način"

Kada se radi o sukobu Izraela i Hamasa, Godfroa mu ne vidi kraj. Podseća da se u pojasu Gaze nalazi ogromna količina civila, koji ginu u neverovatnim brojevima.
"Ne vidim kako se to završava na lep način", sumorno zaključuje, dodajući da su vrlo zabrinjavajuće izjave izraleskih zvaničnika da treba podstaći Palestince iz pojasa Gaze da emigriraju u druge države, "da ako mogu nestanu odatle".

Dautović dodaje da izraelski zvaničnici to sada nazivaju "dobrovoljno preseljenje".

Smatra da je to etničko čišćenje, ratni zločini i elementi genocida.

"Ako pogledamo izjave izraelskih zvaničnika, postoji plan de fakto da se Palestinci unište. Da li preseljenje na onaj svet ili u neku drugu zemlju - njima je svejedno", navodi.

Godfroa ukazuje da je to rat istrebljenja koji nema nikakvog kraja, s tim što je u ovom slučaju sila na strani Izraela.

"Izrael, s jedne strane postoji pod mišlju da je okružen neprijateljskim zemljama i da im preti uništenje, ali sad je pojas Gaze na meti uništenja", kaže Godfroa, ukazujući i na lakoću s kojom izraelski zvaničnici govore o ubijanju maloletnika - "pa, šta, to dete je bacilo kamen, to je teroristički čin. Ali, da li je zaslužio metak?"

"Imate u Gazi decu koja će odrasti sa mišlju da više nikoga nemaju, da nemaju kuću, da su gladni. Ta vrsta misli pri odrastanju je formativna misao koja ništa dobro ne može da donese", ocenjuje.

Dautović smatra da izraelski premijer Benjamin Netanjahu produžava rat i čini krizu sve većom da bi ostao na vlasti, jer ima veoma malu podršku. Podseća i da nije rat, da bi zbog slučaja protiv njega zbog korupcije mogao da završi u zatvoru.

Navodi i da je sada poznato da su izraelske službe znale da Hamas nešto sprema, pred napad 7. oktobra.

"Hamas je mesecima vežbao provaljivanje kroz ogradu (na granici), o tome su javljali izraelski vojnici koji se bave posmatranjem. I odjednom Izrael sa ogromnom tehnologijom nema svoje snage uz pojas Gaze, sve sa premijerom kome ovaj rat veoma pogoduje", kaže i dodaje da su Izraelci besni na svoju vladu, ali "što ne pokazuju milost prema Palestincima je drugo pitanje".

Godfroa podseća i da su se u međuvremenu pojavile izjave Netanjahua o tome ko bi upravljao pojasom Gaze dan posle, "a on isključuje Hamas, ali i miroljubiviji Fatah na Zapadnoj obali".

"S kim bi se onda pregovaralo? Zašto bi Fatah pregovarao, ako nema nikakvu političku budućnost", pita ona.

Na pitanje da li je moguće prelivanje sukoba na Bliski istok, naročito posle jučerašnjeg ubistva drugog čoveka Hamasa u južnom Bejrutu, što bi moglo da uvede Hezbolah u rat, Dautović kaže da se sada čeka reakcija te libanske proiranske paravojne organizacije.

"Hezbolah ima ogroman arsenal projektila - između 100.000 i 150.000 i ako bi ih sve ispalio na Izrael, teško da bi oni mogli da ih zaustave, možda 70 odsto, ali veliki deo Tel Aviva bi bio uništen, da ne govorim o manjim gradovima", kaže Dautović.

Dodaje da Izrael povećava listu neprijatelja, a umanjuje listu saveznika.

"Jedini koji nešto može da uradi protiv Izraela je Iran, zbog svog nuklearnog naoružanja. Kako je nedavno saopštila Međunarodna organizacija za atomsku energiju (IAEA), Iran je započeo ubrzano obogaćivanje uranijuma. Koliko je Iran blizu atomske bombe? Neki kažu mesec dana, neki da već ima bar jednu, ali ne objavljuju ništa. Iran bi mogao da postane nuklearni igrač i to značajno menja sve na Bliskom istoku", navodi.

Godfroa podseća i na Hute, koje podržava Iran, koji su u Crvenom moru praktično otvorili novi front napadajući trgovačke brodove, za koje kažu da imaju veze sa Izraelom ili plove ka Izraelu, kao znak solidarnosti sa Palestincima u Gazi.

"Crveno more je jako bitno, zbog trgovinskih ruta, ako one budu prekinute to znači potencijalni rast cena nafte, raznih proizvoda, više za nas Evropljane, nego za Amerikance. Kontrola nad tim morem mora da postoji, ne može se prepustiti Hutima", koji kontrolišu veći deo Jemena, uključujući i glavni grad Sanu.

Smatra da bi SAD morale da organizuju koaliciju i preuzmu neku vrstu vodeće ulogu da se oslobodi Crveno more.

Dautović ističe da će saradnja na globalnom planu biti sve potrebnija da bi se rešili nadolazeći problemi i krize, dodajući da očigledno "ne postoji politička volja da se zaustavi haos koji nadolazi".

"Postaće gore da bi postalo bolje", zaključuje.