Ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ukazao je u intervjuu za BBC da stvari u Ukrajini nisu kako izgledaju i da Zapad vrši propagandu navodeći da Rusija nije "čista ko suza" i da je nije da je nije sramota da pokaže šta je.

Italijanski premijer Mario Dragi optužio je Gasprom da "laže" posle dva dana jednostranog smanjenja isporuka gasa italijanskoj kompaniji Eni.

"Jedno od objašnjenja je da su za održavanje ... potrebni rezervni delovi", rekao je Dragi na konferenciji za novinare.

"Mi, Nemačka i druge zemlje mislimo da su to laži", rekao je on.

"Tu se zapravo radi o političkoj upotrebi gasa, kao što je i politička upotreba žita", rekao je on misleći na žito koje je blokirano u ukrajinskim lukama.

On je dodao da to ima posledice ne odmah na potrošnju nego na skladištenje gasa.

Dragi je govorio posle razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimorom Zelenskim u Kijevu gde je danas došao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i rumunskim predsednikom Klausom Johanisom.

Ranije danas italijanska grupa Eni je navela da je Gasprom obavestio da ne može da joj isporuči tražene količine gasa zbog "problema" u stanici Portovaja, gde se puni gasovod Severni tok preko koga Gasprom prevozi deo gasa namenjenog za Eni.

Gasprom navodi da je primoran da prekine opremanje nemačke grupe Simens na tom gasovodu ali Berlin, glavni potrošač ruskog gasa u EU osudio je "političku odluku" i naveo da je to "pretekst" Moskve u jeku jakih tenzija sa zapadnim zemljama zbog konflikta u Ukrajini.

Izvoz ruskog gasa ka Evropi stalno je u padu od početka zapadnih sankcija Rusiji. Gasprom je prekinuo isporuku gasa za više evropskih klijenata koji su odbili da plate u rubljama.

Oko polovine stranih firmi su sklopili ugovor o isporuci gasa sa Gaspromom ili otvorili račun u rubljama kod Gasprombanke da bi mogli da izvrše uplate, rekao je sredinom maja ruski vice premijer Aleksandar Novak, prenela je agencija Ria Novosti.

Tako je italijanski Eni, koji je 30 odsto u vlasništvu države, otvorio račun u evrima i jedan u rubljama u Gasprom banci da bi izvršio isplate za ruski gas isporučen krajem maja čime je odgovorio na zahtev Moskve. Isplata je izvršena u evrima, prema navodima italijanske grupe.

Italija je vrlo zavisna od ruskog gasa jer uvozi 95 odsto gasa koji troši od čega je oko 40 odsto došlo iz Rusije 2021. godine.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel izjavio je pred Savetom bezbednosti UN da ruski rat protiv Ukrajine predstavlja napad na temelje svetskog poretka i da neutralnost u tom sukobu znači podršku agresoru.

Borel je putem video linka rekao da Rusija vodi rat protiv Ukrajine na tlu Evrope, ali da to nije evropski rat, već "napad na temelje UN i Saveta bezbednosti, od njegove stalne članice".

"Pred agresijom niko ne može biti neutralan. Biti neutralan u ovom slučaju znači biti na strani agresora. Niko ne može da živi bezbedno u svetu gde je nezakonita upotreba sile normalizovana ili tolerisana", kazao je Borel.

Ukrajinski regulatorni nacionalni savet apelovao je na Martina Petersa i Gijoma Diboa, odgovarajućeg predsednika upravnog odbora i generalnog direktora Juronjuza, da prekinu saradnju sa svojim kanalom na ruskom jeziku.

Nacionalni savet je u saopštenju naveo da je primetio da su materijali Juronjuza na ruskom jeziku odstupili od novinarskih standarda i promovisali narative Kremlja. Stoga, prema regulatoru, takva pozicija liči na podršku ruskoj agresiji.

Moskva se nada da će poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca, predsednika Francuske Emanuela Makrona, premijera Italije Marija Dragija i predsednika Rumunije Klausa Johanisa Kijevu doprineti tome da Ukrajina usvoji realniji stav o sukobu sa Rusijom, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Prenosivi raketni sistemi „Stinger“ i protivtenkovski sistemi „Džavelin“ koje je Zapad isporučio Ukrajini već se prodaju na crnom tržištu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

Ne smeta da se malo bolje pogleda šta se već dešava sa oružjem dostupnim u Ukrajini, tim ‘Stingerima’ i ‘Džavelinima’. Oni su već na crnom tržištu. Pojavili su se u Albaniji i na Kosovu, o tome se otvoreno govori i prodaju se sa popustom. U toku je proces osvajanja crnog tržišta, rekao je Lavrov u intervjuu za NTV, prenosi Sputnjik.

On je dodao da se nada da vojska na Zapadu shvata sve rizike povezane sa isporukom teškog naoružanja Ukrajini.

Nadam se da osim političara koji neodgovorno zahtevaju da se Ukrajini isporuči sve što želi, i dalje postoje vojna lica koja shvataju šta je u pitanju i rizike koji su sa tim povezani, kazao je Lavrov.

Preostale su još dve nedelje za uklanjanje mina iz ukrajinskih luka radi omogućavanja izvoza žitarica, rekao je premijer Italije Mario Dragi.

On je na konferenciji za novinare u Kijevu rekao da je rezolucija UN kojom se reguliše plovidba u Crnom moru jedini način da se reši pomenuto pitanje.

"Preostale su dve sedmice za deminiranje luka, ističe vreme za sprečavanje nepopravljivog. Neophodno je da se organizuju bezbedni koridori za isporuku žitarica", prenela je ANSA reči italijanskog premijera. Dragi je naglasio da Rusija još nije pristala na rezoluciju UN za regulisanje plovidbe u Crnom moru.

Evropska unija poziva Rusiju da prihvati inicijativu Ujedinjenih nacija u vezi sa deblokiranjem ukrajinskih luka za izvoz žitarica, izjavio je predsednik Francuske Emanuel Makron.

Prema njegovim rečima, trenutna globalna kriza hrane je direktna posledica neprijateljstava. Makron je napomenuo da sankcije EU Rusiji ne obuhvataju rusku poljoprivredu.

"Pozivamo Rusiju kao stalnog člana Saveta bezbednosti UN da pristane da Ujedinjene nacije organizuju izvoz žitarica. To uključuje ukidanje ruske pomorske blokade ukrajinskih luka", istakao je Makron.

Poseta čelnika tri najmoćnije zemlje Evropske unije Kijevu, uoči rasprave lidera Unije o široj geopolitičkoj zajednici u Evropi kao brani uplivu i prodoru Rusije, izbacila je na videlo i neslaganja Evropljana i Vašingtona, ali i među samim članicama EU oko toga da li je cilj podrške Ukrajini u ratu "poraz Rusije" ili pregovorima utanačen mirovni sporazum.

Strahote nanete civilnoj populaciji u ukrajinskoj luci Marijupoll, koja je pala pod rusku kontrolu posle teške opsade ostaviće neizbrisiv trag, uključujući i buduće generacije, rekla je visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašle (Michelle Bachelet). 

"Između februara i kraja aprila Marijupolj je bio verovatno najsmrtonosnije mesto u Ukrajini", rekla je ona pred Savetom za ljudska prava UN u Ženevi predstavljajući ažuriran izveštaj o situaciji u toj strateškoj luci, gde su se vodile žestoke borbe.

"Intenzitet i obim sukoba, destrukcija, broj mrtvih i ranjenih snažno ukazuju da su se tu dogodila teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava", rekla je ona.

Ona je ukazala na roditelje koji su morali da sahrane svoju decu, ljude koji su gledali kako im se prijatelji ubijaju, razorene porodice, svi oni koji su morali da napuste grad koji vole bez znanja da li će ga ponovo videti.

Bašle je navela da je njena administracija do sada ustanovila 1.348 smrtnih slučajeva civila, medju kojima 70 dece, dirketno povezanih za nasilne sukobe u kojima je veći deo grada razoren.