Iran predlaže zatvorske kazne za one koji razgovaraju sa stranim medijima

Meru su odobrila 183 poslanika u parlamentu od 290 mesta. Prema toj meri, zabranili bi se intervjui, učešće u diskusijama ili druga komunikacija sa medijima opisanim kao američki, izraelski ili finansirani iz Sjedinjenih Američkih Država ili Izraela.

Prekršioci bi dobili zatvorsku kaznu šestog stepena, koja se prema iranskom zakonu kreće od više od šest meseci do dve godine.

Zakon bi takođe kriminalizovao slanje video zapisa, fotografija, audio snimaka ili drugih podataka medijima koji nisu iz Irana ili ljudima koji se bave medijskim aktivnostima van zemlje.

Kontakt sa drugim stranim medijima zahtevao bi prethodno obaveštavanje ministarstva obaveštajnih službi putem vladinog sistema, što bi zahtevalo od Iranaca da obaveste vlasti pre nego što daju intervju.

Politički analitičar sa sedištem u Finskoj, Kambiz Gafuri, rekao je za Radio Farda na RSE da bi taj potez, koji bi povlačio zatvorsku kaznu od šest meseci do dve godine za kršenje zakona, mogao da "pretvori Iran u Severnu Koreju".

"Infiltracija se ne dešava u društvu, već u strukturi moći... Umesto da gledaju na bezbednosni aparat, oni progone novinare", rekao je Gafuri.

Zakon se takođe odnosi na obrazovne i istraživačke aktivnosti, propisujući pet do deset godina zatvora za organizatore kurseva ili radionica koji se smatraju "nespojivim sa iranskom kulturom", dok se učesnici suočavaju sa do dve godine zatvora.

Svaka neovlašćena akademska saradnja sa stranim univerzitetima ili istraživačkim institutima bez odobrenja ministarstva obaveštajnih službi povlačiće zatvorske kazne u rasponu od šest meseci do dve godine.

"Čak i nauka mora da prođe kroz bezbednosne cenzore", rekao je Gafuri, optužujući vlasti da pokušavaju da izoluju Irance i da ih ućutkaju.

Predlog zakona bi trebalo da odobri telo za ustavni nadzor, Savet čuvara, da bi postao zakon.

Iran već nameće stroga ograničenja nezavisnom novinarstvu i pristupu informacijama.

Međunarodna nevladina organizacija Reporteri bez granica rangirala je zemlju na 177. mesto od 180 u svom Svetskom indeksu slobode štampe za 2026. godinu, navodeći hapšenja, nadzor, uznemiravanje, cenzuru i teške zatvorske kazne protiv novinara.