Ironija sudbine: Trampov konzervativni aktivista ubijen dok je govorio o „Bogom danom pravu“ da se ima oružje

Usred debate o masovnim ubistvima i nasilju povezanom s oružjem, Čarli Klark je postao žrtva onoga o čemu je govorio.

U trenutku napada na Univerzitetu Juta bio je uspred sesije „Dokaži da grešim“ koje su tradicionalno bile deo njegove „Američke povratničke turneje“. Tokom sesija „Dokaži da grešim“ publika mu je postavljala blic pitanja na koja je on davao brze odgovore.

“Da li znate koliko transseksualnih osoba su bile masovne ubice u poslednjih 10 godina?“, upitao je student Klarka, a on je odgovorio: „Previše“, što je naišlo na aplauz prisutnih.

Usledilo je pitanje: „Da li znate koliko je bilo masovnih ubica u Americi u poslednjih 10 godina?“.

Kirk je tražio pojašnjenje i upitao da li se računaju i gangsterska ubistva. Tek što je završio rečenicu metak ispaljen iz snajpera pogodio ga je u vrat, a on je pao sa stolice, dok je krv išla na sve strane.

Kirk je bio veliki zagovornik Drugog amandmana i prava na nošenje oružja. Toliko je branio ovo pravo da je 2023. godine, posle pucnjave u školi u Nešvilu, završio na naslovnim stranama medija pošto je izjavio da su smrti izazvane vatrenim oružjem nesrećne, ali korisne ukoliko znače da će doprineti zaštiti ustavnog prava na nošenje oružja.

„Korisna je cena, nažalost, nekih smrtnih slučajeva od oružja svake godine, kako bismo mogli imati Drugi amandman koji štiti naša druga Bogom dana prava... To je pametan dogovor“, rekao je tokom nastupa u kampusu crkve u Solt Lejk Sitiju 5. aprila 2023. godine.

Smrt od vatrenog oružja uporedio je sa prihvatanjem rizika saobraćajnih nesreća, izjave koja je izazvala oštre reakcije zastupnika kontrole naoružanja i preživelih žrtava masovnih pucnjava.

Kirkovi stavovi o društvenim pitanjima

Na jednom događaju iz 2023. godine Kirk je borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga nazvao „groznim“ i „osobom koja nije dobra“, osuđujući Zakon o građanskim pravima iz 1965. godine kojim su zabranjene diskriminacija i segregacija na osnovu rase, religije, boje kože, verske pripadnosti, pola i nacionalne pripadnosti.

„Imam veoma, veoma radikalno mišljenje o ovome, ali mogu da ga branim i razmišljao sam o tome“, kazao je Kirk.

Dodao je da su SAD napravile veliku grešku kada su usvojile Zakon o građanskim pravima šezdesetih godina prošlog veka. Tvrdio je da je zakon uveo trajnu birokratiju namenjenu promociji raznolikosti, jednakosti i inkluzije, vrednosti protiv kojih se zalagao.

Kirk je u javnosti bio poznat i po širenju teorija zavera. U martu 2020. godine, na vrhuncu pandemije koronavirusa, desničarski aktivista je objavljivao postove o „kineskom virusu“. Frazu je ubrzo usvojio i u javnosti ponavljao američki predsednik Tramp, tokom svog prvog termina.

U intervjuu Takeru Karlsonu iz 2021. godine, Kirk je vakcinaciju protiv kovida, odnosno mere za one koji nisu vakcinisani, uporedio sa aparthejdom.

U februaru 2024. godine je na Instagramu objavio post o „velikoj zameni“, opovrgnutoj teoriji zavere o tome kako neprijavljeni migranti ulaze u SAD kako bi zamenili bele Amerikance.

Kirk je bio poznat i po provokativnim izjavama na rasno osnovi, kako bi se dodvorio glasačima iz Generacije Z.

“Izvinite, ali ako vidim crnog pilota, u fazonu sam - druže, nadam se da je kvalifikovan", rekao je 2024. godine u podkastu u kojem je učestvovao sa još jednim desničarskim aktivistom – Džekom Posobeikom.

Kirk se čvrsto protivio proglašenju 19. juna, dana kada je ukinuto ropstvo u SAD, državnim praznikom. Smatrao je da je inicijativa za proglašenje ovog datuma za praznik motivisana „antiameričkim“ raspoloženjem koje promviše „neosegregacijski stav“, za koji je tvrdio da ima za cilj da zameni Dan nezavisnosti.

U svojim debatama je negirao postojanje Palestine, tvrdeći da se ta teritorija zove Judeja. Ne osporavajući bilo kome pravo da postoji ili bude to što jeste, on je tražio od sagovornika da mu objasne ko su Palestinci, koja je njihova etnička pripadnost i čako se postaje Palestinac.

Razvojni put Čarlija Kirka – od tinejdžera desničara do Trampovog saradnika

Kirk je imao samo 18 godina kada je u predgrađu Čikaga sa konzervativnim aktivistom Vilijamom Montgomerijem osnovao organizaciju „Tačka preokreta“. Cilj im je bio da ideje o niskim porezima i ograničenjima vlade prenesu na studente u kampusima.

Organizacija je svesrdno podržala Trampovu prvu nominaciju za predsednika 2016. godine, a Kirk je bio lični pomoćnik Trampovog najstarijeg sina Donalda Trampa Juniora tokom kampanje. S druge strane, Tramp je svojim vezama doprineo usponu Kirkove organizacije.

Ubrzo je „Tačka preokreta“ bila redovno na kablovskim kanalima, gde je učestvovao u takozvanim „ratovima kultura“ i hvalio predsednika.

Donacije organizaciji su se udvostručile, zatim i utrostručile, da bi se na kraju popele na 79,2 miliona dolara u 2022. godini, pokazuju javno dostupne poreske prijave.

Organizacija navodi da je prisutna u 4.000 srednjoškolskih i univerzitetskih kampusa, poslujući kao brend konzervativnog životnog stila koji promovišu stotine onlajn influensera.

Znao kako diše omladina i MAGA baza

Oni koji su poznavali Kirka opisuju ga kao intenzivnog mislioca analitičkog uma. Navode da je razumeo „kako diše“ pokret mladih konzervativaca i baza Trampovog MAGA (Make America Great Again) pokreta.

Imao je direktne kontakte sa Trampom, na kojeg je mogao da se osloni, a američki predsednik je cenio njegova mišljenja, čak i kada se nije s njima slagao, objavio je CNN.

Mediji pišu da je Kirk uživao u raspravama sa ljudima sa kojima se nije slagao, verujući da može da promeni tuđe mišljenje kroz razgovor. Snimke žučnih rasprava rado su na društvenim mrežama delile obe strane.

„Ako zaista gledate Čarlijeve događaje – za razliku od lažnih rezimea – oni su jedno od retkih mesta sa otvorenim i iskrenim dijalogom između levice i desnice“, napisao je potpredsednik DŽ. D. Vens na mreži X.

Iako se nekada zalagao za odvajanje crkve od države, Kirk je poslednjih godina prihvatio više religioznih tema i često je govorio o politici u apokaliptičnim terminima.

Na Konferenciji konzervativne političke akcije 2020. godine, pohvalio je Trampa zbog razumevanja „sedam planina kulturnog uticaja“, referišući se na hrišćanski nacionalistički pokret koji poziva vernike da vrše uticaj u vladi, medijima, obrazovanju, biznisu, umetnosti i zabavi, porodici i religiji.

Tokom predizborne kampanje sa Trampom u Džordžiji prošle godine, Kirk je borbu protiv tadašnje potpredsednice Kamale Haris nazvao „duhovnom bitkom“ i rekao da će izbori „definisati civilizaciju“.

Iako je bio i radio voditelj i onlajn influenser, u javnosti je bio najpoznatiji po svojim javnim nastupima na univerzitetskim kampusima. Ključ njegovog uspeha bio je u tome što je svoju orgnaizaciju ubacio u rasprave unutar takozvanih „kulturnih ratova“, pretvarajući kontroverzne debate u onlajn i oflajn angažman.

Dan kada je ubijen, 10. septembar, bio je početak njegove jesenje turneje po koledžima širom zemlje – najavljene kao „Američka povrantička turneja“.

Njegova želja za debatovanjem postala je obeležje organizacije koju je vodio, a njemu samom je omogućilo da postane medijska zvezda MAGA i traženi gost na televiziji i podkastima. Kada nije bio zauzet svojim emisijama.