Ispovest Epstinove žrtve: Bila sam njegova "lutka", zlostavljao me od 14. godine

Rođena u Brazilu, u Sjedinjene Države došla je sa osam godina i već u srednjoj školi radila je tri posla kako bi pomogla porodici, prenosi Dejli mejl.

Kada je upoznala Epstina, situacija kod kuće bila je teška. Očuh je upravo bio osuđen na zatvor zbog seksualnog zlostavljanja kojem ju je izlagao između njene osme i 12. godine, a odnos s majkom bio joj je narušen.

Kada ju je druga mlada devojka vrbovala da radi za multimilionera, rekavši joj da može da zaradi 300 dolara za 30-minutnu masažu, odluka joj je delovala jednostavno. Ušla je u orbitu čoveka koji je poznavao sve koji su nešto značili u Njujorku i za kog je verovala da bi mogao da joj pomogne da ostvari snove o baletskoj karijeri ili nastupu na Brodveju.

Tako su počele četiri godine zlostavljanja od strane serijskog pedofila, koji je s taktičkom preciznošću koristio njenu mladost, ekonomsku nesigurnost i naivnu veru u budućnost.

U optužnici iz 2019. godine protiv Džefrija Epstina označena je kao „Maloletna žrtva 1“.

Danas 37-godišnjakinja, bila je ključna u podizanju optužnice protiv seksualnog prestupnika, nekoliko meseci pre nego što je, tvrde nadležni, izvršio samoubistvo u svojoj ćeliji u Metropolitenskom popravnom centru na Menhetnu.

Sada optužuje bivšeg princa Endrua da je „potpuno ignorisao“ zahteve žrtava poput nje, koje traže da doputuje u SAD i svedoči o tome šta je znao o Epstinu.

„Ne želi da se vrati u Ameriku da odgovori na ta pitanja. A dok je bio prijatelj sa Džefrijem Epstinom, dolazio je ovde stalno. Molio je Epstina da ga pozove. Kada pogledate te mejlove, to je ludilo“, rekla je za Dejli mejl.

Laserda se osvrnula na prepisku između princa Endrua i Epstina iz septembra 2010. godine, u kojoj su razgovarali o susretu u Bakingemskoj palati, uz prisustvo manekenki iz Rusije i Rumunije.

„A onda imamo fotografiju na kojoj on leži na podu sa devojkom koja izgleda veoma mlado - izgleda kao dete kada pogledate sliku“, kaže Lacerda.

„Ne mislim da su ti ljudi samo znali - mislim da su bili deo toga. To je ono što zaključujem iz mejlova... ti moćni muškarci bili su veoma uključeni, jednako kao i Džefri Epstin", rekla je ona.

Kalifornijski kongresmen Ted Lju potvrdio je prošle srede da je žena koja leži na podu ispod bivšeg princa na fotografiji iz Epstinove vile u Njujorku bila žrtva trgovine ljudima.

„Ove dve fotografije koje vas gledaju pravo u lice predstavljaju dokaz zločina i više su nego dovoljne da se pokrene istraga protiv bivšeg princa Endrua“, rekao je, obraćajući se američkoj ministarki pravde Pam Bondi na saslušanju u Odboru za pravosuđe Predstavničkog doma u Vašingtonu.

„Zato vas pitam, ministarko pravde, zašto ste prošlog jula obustavili ovu istragu? I zašto niste procesuirali bivšeg princa Endrua?“, pitao je kongresmen.

Ministarka pravde mu je odgovorila spinom - da "on ne želi da priča o zločinima koji se dešavaju u njegovoj Kaliforniji".

Princ Endru je više puta negirao bilo kakvu odgovornost u vezi sa svojim prijateljstvom sa Epstinom.

Iako je Laserda dala ključan iskaz tužiocima pre sedam godina, tek u septembru 2025. godine prvi put je javno progovorila o tome da je bila maloletna žrtva Epstinovog seksualnog zlostavljanja.

Na pitanje da li joj je psihološki teško da javno govori o traumatičnom detinjstvu, Laserda to odlučno negira.

„Ne, to me ne retraumatizuje. Kada pričam o tome, to je za mene terapeutski", kaže samouvereno.

Dejli mejl piše da se jasno vidi njena nepokolebljiva posvećenost borbi u ime svojih „preživelih sestara “, čak i ako to znači sukob sa ministarkom Bondi zbog načina na koji je postupano sa dosijeima.

Od kada je izašla u javnost, njen raspored ispunjen je gostovanjima u podkastima i televizijskim emisijama, kako zapadnim tako i latinoameričkim, u pokušaju da se podigne što veća buka oko borbe preživelih za pravdu.

Smatrala da će najnovije objavljivanje više od tri miliona Epstinovih dokumenata od strane Ministarstva pravde SAD biti prekretnica za preživele, što će dovesti do zatvaranja, kao i do niza istraga o počiniocima koji su bili saučesnici u njegovoj mračnoj operaciji.

Umesto toga, ona i stotine drugih žrtava bile su duboko frustrirane činjenicom da su vlasti objavile samo oko 50 odsto od šest miliona dokumenata koje poseduju, dok su iz nehata propustile da cenzurišu osetljive informacije o ženama koje je Epstin zlostavljao.

„Svi znamo da štite svoje. Veoma nam je teško da shvatimo da su odvojili vreme da rediguju i zaštite sebe, ali ne i da zaštite nas, što sam mislila da je glavni cilj ovde", kaže Laserda.

Prošle nedelje, Ministarstvo pravde je saopštilo da je povuklo nekoliko hiljada dokumenata i „medijskih dokumenata“ vezanih za Epstina, nakon što su se advokati žalili da su životi skoro 100 žrtava „okrenuti naglavačke“ zbog nemarnih redakcija u dokumentima. Oni su zatamnili imena njihovih advokata - a ostavili imena žrtava.

Otkriveni materijali uključivali su fotografije golih tela koje prikazuju lica potencijalnih žrtava, kao i imena, imejl adrese i druge identifikacione informacije koje nisu bile redigovane ili nisu bile potpuno prikrivene.

Ministarstvo je to okrivilo za „tehničku ili ljudsku grešku“.

Do toga je došlo nakon što su advokati žrtava Epstina pisali sudu tražeći „hitnu sudsku intervencija“.

Laserda je bila jedna od preživelih čija je privatnost ugrožena najnovijim objavljivanjem dosijea.

„Kada sam to shvatila, trebalo je nekoliko sati da moj advokat to reši. Znam da je nekim devojkama trebalo malo vremena - skoro ceo dan - jer je toliko advokata kontaktiralo Ministarstvo pravde i tražilo od njih da rediguju imena“, kaže ona.

Nastavila je:

„Jednostavno se osećamo veoma nepoštovano... I mislim da ovo rade da bi nas ućutkali, ali efekat je suprotan. To nas samo izaziva da učinimo više i da nastavimo da pričamo o ovoj temi.“

Iskustvo sa Epstinom

Laserda se seća kako ju je, kada je prvi put regrutovana kao maserka za Epstina, pedofil „vrlo sporo“ negovao.

„A onda, sledeće što se desi, siluje me. Rekla bih seks, ali pretpostavljam da sa 14 godina nemaš seks, već te siluju", rekla je.

Pre prve masaže, jedna devojka joj je rekla da će morati da skinu majice.

„Rekla mi je: 'Baš kao bikini, baš kao da ideš na plažu.' Rekla je to u stilu da je to sasvim u redu, i ne mogu je kriviti", priseća se ona.

Laserda je opisala ritual na koji je Epstin na kraju primorao većinu svojih žrtava da izvode kako bi povećao broj devojaka koje će zlostavljati.

„Jedna mlada devojka mi je prišla i rekla: 'Hej, znam kroz šta prolaziš, pođi sa mnom. Imam ovog zaista moćnog, neverovatnog, zaista kul momka. On je veoma važna osoba u Njujorku i dobro je takvu osobu poznavati.' Objasnila je detalje. I delovalo mi je u redu, s obzirom na to da sam zlostavljana od osme do 12. godine. Jednostavno nije delovalo tako loše“, kaže Laserda.

Kada su njih dve stigle na masažu za Epstina, Laserda je bila potpuno zatečena kada joj je finansijer rekao da skine grudnjak i pitao je da li može da je dodirne.

„Rekla sam: 'Ne, ne, ne, ne.' I bila sam u potpunom šoku.“ Međutim, bila je pod pritiskom u tom trenutku, osećajući da nema bekstva, i skinula je grudnjak pored druge devojke, dok je Estpin masturbirao.

Nakon toga, devojčica je bila besna na Laserdu, grdeći je što se uznemirila i odbila Epstinova naređenja. Rekla joj je da bi svako drugi rado uradio ono što je Epstin tražio i da je imala sreće što poznaje finansijera kao imigranta iz Brazila koji živi u SAD, bez novca ili podrške.

Ključno je da je, kao i mnogi predatori, Epstin održavao zlokobnu fasadu nežnosti i ljubaznosti prema Laserdi.

Nikada nije videla da je nasilan, a on je bio „veoma fin“ zbog toga što nije bila spremna za seks sa 14 godina. „Rekao je: 'Trebaće vremena da se navikneš.'“

„Mislim da je voleo izazov. I kada je znao da će biti izazvan i da postoji neki način da taj izazov prevaziđe, bio je spreman da to uradi. Bio je spreman da uloži trud“, kaže ona.

Na kraju, zlostavljanje je normalizovano, a Epstin ju je koristio da „nauči“ druge devojke kako želi da se ponašaju.

„Koristio bi me kao lutku, navodio me da kažem devojčicama: 'Ovako treba da radite stvari, ovako treba da pomerate svoje telo'. A on bi rekao: 'Ovako bi dobra devojčica radila'.“

Nastavila je: „Znao bi da se uznemiri. Definitivno bi nas grdio. Ali ne nasilno. Nikada ne bi udario mene niti bilo koju od mojih prijateljica. I zato mnoge devojke kažu da je harizmatičan, jer je fin. On nije užasna, zla osoba. Ali radio je užasne stvari. Nemojte me pogrešno shvatiti.“

Kao preživela žrtva i Epstina, i svog očuha, Laserda želi da širi svest o pretnji od seksualnih predatora i zlostavljanja koju predstavljaju ne samo stranci, već i članovi porodice i bliski ljudi, koji osvajaju poverenje dece kako bi ih eksploatisali.

Dodala je da je Epstin voleo da se hvali poznatim i moćnim muškarcima u svom krugu, govoreći im o „veoma lepim devojkama“ kojima je bio okružen.

Ponekad, kada je zvao ove poznate ličnosti, predao bi joj telefon.

„Rekli bi mi: 'Zdravo, kako ste? Da li se devojke zabavljate?'“, prepričava ona, dodajući da Epstin nikada ne bi pomenuo da je maloletna.

„Danas, kada pogledam kada su razgovarali sa nama, mislim da su tačno znali šta tamo radimo i zašto smo tamo", ocenjuje ona.

Ubrzo je finansijer zahtevao da ona regrutuje druge maloletne devojke, pa joj je čak i naložio da mu pokaže samo tinejdžerke koje imaju studentsku legitimaciju, kako bi dokazale da su maloletne.

Ali Epstin je postajao frustriran kako je Laserda starila i rekla mu je da više ne može da nađe dovoljno mlade devojke, pošto je i sama imala skoro 18 godina.

„Kad god bih mu nekoga dovela, ako je bila previše tamnoputa ili stara, to je uvek bio problem, u osnovi", kazala je.

Počela je da radi u kafiću, zarađujući svoj novac i na kraju se iselila iz Epstinove sfere kontrole.

Šta je sve našla u dokumentima?

Kroz sve dosijee se pominju razni njujorški ginekolozi kod kojih je Epstin slao mlade devojke na preglede, očigledno vezane za polno prenosive infekcije, metode kontracepcije i druge medicinske probleme.

Kada je Laserda pretraživala dosijee, videla je imejl u kojem se pominje jedna od njenih prijateljica, takođe preživela, koja se dopisuje sa ginekologom koji joj je olakšao abortus.

Prema Ministarstvu pravde, u dosijeima se nalazi mnogo nepotkrepljenih i izmišljenih izjava. Rekli su da tranša „može da sadrži lažne ili lažno dostavljene slike, dokumente ili video zapise, jer je sve što je javnost poslala FBI-ju bilo uključeno“.

Ipak, preživeli ne odbacuju neobične optužbe kao puke zavere, a Laserda želi da se čak i najbizarnije tvrdnje istraže sa dužnom pažnjom.

Bila je šokirana kada je pročitala neke od intervjua FBI-ja sa raznim ljudima koji su kontaktirali biro, tvrdeći da su bili svedoci kanibalizma dece i ljudskih žrtava u prisustvu Epstina i drugih moćnih ličnosti.

Jedna žrtva ju je dodala u grupno čet, gde je žena tvrdila da je Epstin stvorio neku vrstu laboratorije za pravljenje beba.

„Teško mi je da to razumem. I nije da im ne verujem. Mislim da je to jednostavno previše informacija za mene“, kaže ona, svesna razlike između nepotvrđenih glasina i činjenica.

Njujork tajms je 2019. godine objavio da se osramoćeni finansijer – koji je bio fasciniran krionikom i eugenikom – poverio naučnicima o planu da ljudsku rasu zaseje svojom DNK, oplodnjom žena na njegovom ranču u Novom Meksiku od skoro 10.000 hektara, koji je uključivao vilu od 26.700 kvadratnih stopa.

Iako nema dokaza koji ukazuju na to da je Epstin započeo eksperiment, poslanica države Novi Meksiko Andrea Romero jedna je od nekoliko zakonodavaca koji sada pozivaju na državnu „komisiju za istinu“ koja bi istražila potencijalna seksualna i medicinska zlostavljanja na izolovanom ranču u Stenliju, 64 kilometra južno od Santa Fea.

Epstin je naložio sahranu dve „strane devojke“ u blizini ranča nakon što su zadavljene tokom „grubog, fetiš seksa“, prema jednom zapanjujućem imejlu objavljenom u dosijeima.

Imejl, koji je poslala osoba koja tvrdi da je radila za Epstina, takođe je sadržao linkove koji navodno prikazuju pokojnog pedofila kako se upušta u odnos sa maloletnim devojčicama.

"Gilejn Maksvel poslednja osoba kojoj se može verovati"

Prošle nedelje, Laserdu i druge preživele nije iznenadilo što je Epstinova saučesnica Gilejn Maksvel odbila da odgovori na bilo kakva pitanja o seksualnom prestupniku tokom saslušanja u Kongresu.

Predsednik Nadzornog odbora Predstavničkog doma Republikanske stranke Džejms Komer rekao je da se „kao što se i očekivalo“, Maksvelova sve vreme pozivala na Peti amandman i svoje pravo da ćuti.

"Razočarale smo se. Imale smo mnogo pitanja o zločinima koje su ona i Epstin počinili, kao i pitanja o potencijalnim saučesnicima", kazala je Laserda.

Advokat Maksvelove Dejvid Oskar Markus rekao je da je Maksvelova „spremna da govori potpuno i iskreno ako joj predsednik Tramp odobri pomilovanje“.

„Samo ona može da pruži potpun izveštaj. Nekima se možda neće svideti ono što čuju, ali istina je važna“, objavio je na X-u, dodajući da su „i predsednik Tramp i bivši predsednik Klinton nevini ni za kakvo nezakonito delo“.

Napomenuo je da je Maksvelova, koja služi 20 godina zatvora za trgovinu ljudima u svrhu seksualne seksualne eksploatacije, jedina osoba koja može da objasni zašto.

Ali Laserda je upozorila da je Maksvelova poslednja osoba kojoj se može verovati.

„Da li treba da verujemo ženi koja je lagala pod zakletvom?“, rekla je za Dejli mejl.

Bila je deo grupe od 20 preživelih koji su napisali pismo Odboru Predstavničkog doma za nadzor i odgovornost, upozoravajući da bi „bilo kakav pokušaj da se Gilejn Maksvel odobri olakšanje kazne, poseban tretman ili da kredibilitet njenom svedočenju bilo katastrofalno za preživele“.

„Gilejn Maksvel nije bila periferna figura. Ona je bila centralni i nezaobilazni arhitekta Epstinovog poduhvata trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Uprkos tome, odbila je da smisleno sarađuje sa organima za sprovođenje zakona ili da pruži verodostojne, potpune informacije o obimu mreže trgovine ljudima“, navodi se u pismu.

Ako Laserda ima jednu poruku za američke zvaničnike, to je da ih zamoli da na preživele ne gledaju kao na odrasle žene, već kao na decu.

„Želela bih da kažem, pogledajte svoju decu, pogledajte svoju sestru, pogledajte svoju majku. Šta ako su to bili oni?“

Napominje kako američki predsednik Donald Tramp naziva slučaj Džefrija Epstina „prilično dosadnom stvari“ i da nikoga ne zanima.

„Sviđa mi se kako to kaže. Naravno, dosadno je, jer je on u dosijeima, njegovi prijatelji su u dosijeima. Dakle, deluje dosadno za njega, ali nije dosadno kada je u to uključen ceo svet. Ceo svet je uključen u ovo", rekla je.