Istraživanje: Demokratija tone sve dublje, režim u Kini - autoritaran

Prošle godine, 45,7 odsto svetske populacije živelo je u nekom obliku demokratije, što predstavlja pad s 49,4 odsto zabeleženih 2020. godine, objavio je istraživački tim.

Tek 6,4 posto ljudi živelo je u “potpunoj demokratiji”, neznatno manje od 6,8 odsto godinu ranije.
Više od trećine ljudi, 37,1 odsto, živelo je u diktaturama, što je malo povećanje u poređenju s 2020. godinom.

Udeo autoritarnih država postojano raste tokom poslednjih nekoliko godina.

Norveška, kojoj je istraživanje dalo najbolje ocene u tri od pet kategorija, ostaje na vrhu lestvice.

Sledeći je Novi Zeland, koji se s četvrtog popeo na drugo mesto, a slede Švedska, Finska, Island i Danska.

Dve velike evropske države bile su predmet kritika u istraživanju.

Španija je degradirana na „manjkavu demokratiju” zbog lošije ocene nezavisnosti pravosuđa, temeljene na političkim nesuglasicama u pogledu imenovanja sudija.

Velika Britanija je i dalje „potpuna demokratija”, međutim zbog nekoliko skandala koji su oštetili poverenje građana u vlast, smanjena joj je ocena.

Britanski premijer Boris Džonson već se dve nedelje suočava s kritikama u svojoj zemlji zbog skandala „partygate”, odnosno organizovanja zabava u sedištu vlade tokom potpunog zatvaranja.

Kina se nalazila u fokusu izveštaja koji je nazvan „Kineski izazov”.

Istraživanje je primetilo da, suprotno od očekivanja zapadnih analitičara, Kina nije postala demokratičnija iako istovremeno postaje bogatija, već je postala „manje slobodna”, a izveštaj ju je klasifikovao kao „autoritarni režim”.

Aktivisti za ljudska prava kažu da se u Kini pojačava nadzor stanovništva, guše se vladini kritičari, disidenti i manjine poput muslimanskog ujgurskog stanovništva.