Iz perspektive Izraela: Godina od upada Hamasa, šta povezuje a šta deli Izraelce

Svet 07. okt 202407:45 3 komentara
REUTERS/Gonzalo Fuentes

Godinu dana nakon Hamasova upada u Izrael 7. oktobra, Izraelce povezuje zajednička trauma zbog tog napada, ali su podeljeni u pogledu toga kako zaustaviti rat.

Nakon Hamasovog napada, najsmrtonosnijeg u izraelskoj istoriji, pojavio se pokret nacionalne solidarnosti, dobrovoljci su pripremali obroke za vojnike i smestili izbeglice u svojim domovima.

To razumevanje i solidarnost pružili su Izraelcima određenu utehu, ali ministarstvo zdravlja ističe da je zemlja sada suočena s „najozbiljnijom krizom mentalnog zdravlja u svojoj istoriji“.

Povezane vesti

Pitanja u vezi sudbine desetaka izraelskih talaca koje su 7. oktobra u Pojas Gaze odveli palestinski militanti jako otežavaju ljudima da ostave traumu za sobom i nastave da žive.

„Osećaj sigurnosti Izraelaca je uništen”, rekao je Merav Rot, izraelski psihoanalitičar koji leči bivše taoce i porodice poginulih.

To je „zbog toga što su se identifikovali sa žrtavama i zato što snage bezbednosti nisu mogle da spreče invaziju na zemlju“, rekao je.

Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

„Ta invazija doma, pojedinca i kolektiva, nezapamćena je u istoriji Izraela i zastrašujuća za Izraelce“, dodao je.

To nije „trauma koja je završila, nego događaj čije komplikacije postaju sve gore” jer se stalno saznaje o smrti novih talaca ili vojnika koji se bore u Pojasu Gaze i preti opštim ratom protiv Hezbolaha u Libanu.

„Vratite ih kući!“

U napadu Hamasovih militanata 7. oktobra ubijeno je 1.205 ljudi, većinom civila, po podacima AFP-a na osnovu zvaničnih izraelskih podataka koji uključuju taoce ubijene u zatočeništvu.

Od 251 taoca koje su oteli militanti, 97 je još u zatočeništvu u Pojasu Gaze, uključujući 33 za koje je izraelska vojska objavila da su mrtvi.

U izraelskoj ofanzivi poginulo je najmanje 41.455 ljudi u Pojasu Gaze, većinom civili, po podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja.

Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

Iako je ondašnje ministarstvo zdravlja pod kontrolom Hamasa, UN je rekao da su ti podaci pouzdani.

U Izraelu su se produbile podele u vezi Vladine ratne politike od kratkotrajnog prekida vatre u novrembru kada je na slobodu pušteno 105 talaca i postavlja se pitanja kako vratiti kući ostale.

Ne prođe subotnje veče, a da hiljade demonstranata na izađu na ulice Tel Aviva i ponekad drugih gradova, poručujući vlastima: „Vratite ih kući odmah!“

Povezane vesti

Ali te Izraelce koji traže dogovor s Hamasom „po svaku cenu”, kako bi taoci bili pušteni na slobodu, kritikuju oni koji se boje da takvi protesti potkopavaju Vladinu poziciju i da bi mogli nehotice da osnaže militante.

Tamar Herman, naučna saradnica Izraelskog instituta za demokratiju, rekla je da ta podela odražava političku podelu na levicu i desnicu, koja se zaoštrila pre rata zbog predloga pravosudne reforme premijera Benjamina Netanjahua.

Predlog koji su gurali Netanjahuovi desničarski koalicioni partneri izazvao je višemesečne proteste na kojima su često bile desetine hiljada Izraelaca.

„Očigledno svi misle da je talačko pitanje strašno, ali ono što izaziva podele u javnosti jeste to koliko smo spremni da platimo za oslobađanje manje od 100 ljudi koji su još u zatočeništvu Pojasu Gaze“, rekla je Herman.

Osećaj napuštenosti

Rat je takođe pogoršao podele između sekularnih Izraelaca i vernika, velikim delom zbog izuzeća od služenja vojske ultraortodoksnih Jevreja, što mnoge iritira.

S obzirom na to da je od 7. oktobra poginulo više od 700 pripadnika snaga bezbednosti, da su mobilizovane desetine hiljada rezervista i s obzirom na veliku vojnu operaciju na severnoj granici s Libanom, to je pitanje važnije nego ikad.

Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

„Dok moj unuk rizikuje svoj život u Gazi, njeni unuci dolaze da je posete u našu sobu svaki dan”, rekla je osamdesetogodišnjakinja, hospitalizovna u Jerusalimu, govoreći o svojoj ultraortodoksnoj cimerki.

S druge strane, stanovnici severnog Izraela žale se da ih je država napustila daleko pre rata, a njihovi problemi mnogo su se povećali otkako je Hezbolah 8. oktobra počeo prekogranične napade u znak podrške Hamasu.

Zbog gotovo svakodnevnih napada desetine hiljada ljudi je evakuisano, a oko 60.000 još se nije vratilo svojim kućama.

„Najteža godina“

Vlada je većinu smestila u hotele, među njima Dorit Siso, učiteljicu iz Šlomija, mesta na granici.

„Samo se želim da se vratim kući. Briga me za rakete”, rekla je 51-godišnja majka četvoro dece.

Iako se zbog bezbednostnih pravila ne smeju vratiti u Šlomi, u septembru je napokon napustila hotel u Jerusalim i unajmila kuću u selu na severu.

Malo je odahnula nakon, kako je rekla, „najteže godine u svom životu” s obzirom na to da su joj sinovi mobilisani, a 11-godišnja ćerka pati od anksioznosti.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare