Izlaznost u EU po državama: Koga evropski izbori ne zanimaju, a ko glasanje ne propušta

U 11 država Evropske unije izlaznost je bila iznad pedeset odsto, u tri je glasalo više od 70 odsto birača, dok je u dve biračko pravo iskoristilo manje od 30 odsto glasača.

Najviše birača glasalo je u Belgiji – 89,92 odsto, za kojom slede Luksemburg sa 82,29 odsto i Malta (73 odsto).

Visoka izlaznost zabeležena je i u Nemačkoj, u kojoj je na birališta izašlo 64,78 odsto, a granicu od pedeset odsto „prebacili“ su i Francuzi – pravo glasa iskoristilo je njih 51,50 odsto.

Izlaznost iznad pedeset odsto registrovana je i u drugim državama sa najvećim brojem stanovnika u EU, pa je tako u Francuskoj glasalo 50,12 odsto, u Italiji 54,5 procenata, a u Španiji 60,73 odsto upisanih birača.

Na samoj granici prosečne izlaznosti u EU nalaze se treća i četvrta država po broju stanovnika – u Italiji je na izbore za Evropski parlament izašlo 48,30 odsto, a u Španiji 49,21 odsto upisanih birača.

„Fenjer“ je od Slovačke, u kojoj je 2019. zabeležena najniža izlaznost u EU, preuzela Hrvatska, sa odzivom birača od svega 21,34 odsto. Hrvatski glasači pokazuju već poslovičnu nezainteresovanost za evropske izbore jer izlaznost nijednom nije prešla 30 odsto, ali je ovog puta na nizak odziv verovatno uticalo i zasićenje birača – pre samo mesec i po u Hrvatskoj su održani parlamentarni izbori na kojima je glasalo 62,30 odsto građana upisanih u birački spisak.

Druga zemlja u kojoj je izlaznost bila ispod 30 odsto je Litvanija – u najvećoj baltičkoj državi glasalo je 28,35 odsto birača.

Najveći rast izlaznosti u osnosu na prethodne izbore zabeležen je u Mađarskoj, u kojoj je pravo glasa iskoristilo 16 odsto birača više nego 2019. godine, dok je u Grčkoj, s druge strane, registrovan pad u broju onih koji su glasali za čak 17 odsto.