Izbori u Francuskoj: Otklonjena opasnost od ekstremne desnice, ali najcrnji scenario još preti

“Pitanje je da li će levičarske stranke uspeti da formiraju vladu jer nemaju apsolutnu većinu. Moguće je da će biti formirana koalicija ili će levičarima biti potrebna podrška stranaka okupljenih oko Makrona, ali nije sigirno da će se to desiti. Najgori scenario bio bi da Francuska bude u političkom zastoju, koji bi trajao godinu dana, kada ponovo mogu da se raspišu izbori. Najveća opasnost jeste odstranjena jer je Nacionalno okupljanjeimalo loš rezultat”, rekao je Loran Ruj za N1.
Ana Otašević je kazala je da će nova skupština u Francuskoj biti mnogo dinamičnija jer će imati tri, gotovo izjednačena, bloka.

“To je glavni ishod ovih izbora - da predsednička vlast slabi. Od 2002. godine predsednik je u Francuskoj imao gotovo neprikosnovenu ulogu. Sada se odjednom težiste prebacuje na skupštinu, što je novo u političkom životu Francuske, što više liči na zemlje poput Nemačke, Dakle, imaćemo sitaciju na koju Francuzi nisu navikli. Makron je gubitnik ovih izbora i sada će snage u skupštini voditi politički život”, navela je Otažević.

“Kohabitacija je neizbežna”

Govoreći o kohabitaciji, sa kojom će se Francuska suočiti 4. put, Ruj je je rekao da je novina to što je ranije u tim slučajevima neko uvek imao većinu u skupštini, što se sada nije desilo.

“Kohabitacija je sada neizbežna. Činjenica je da je Makronova strana izgubila; može se reći da je Francuska već u kohabitaciji. Francuska je tri puta imala kohabitaciju, ali u tim slučajevima je u skupštini postojala apsolutna većina. Sada imamo kohabitaciju, a niko nema apsolutnu većinu. Teško je reći kako će nova vlada izgledati, još teže predvideti da li će vlada biti slaba ili će moći da donese neke odluke”, rekao je francuski novinar Loran Ruj.

Najveća izlaznost od 1981. godine

Komentarišući to što je 67 odsto Francuza izašlo na drugi krug parlamentranih izbora, što je najviše od 1981. godine, Ruj je podsetio na 2002. godinu kada je u drugi krug predsedničkih izbora ušao ekstremni desničar Žan Mari Le Pen.

“Uporedio bih ovo što se sad desilo sa predsedničkim izborima sa 2002. godinom, kada je prvi put Žan Mari Le Pen ušao u drugi krug predsedničkih izbora. Tada je nastala ta strategija republičkog fronta, da treba da se glasa protiv ekstremne desnice. Taj nivo iznenađenja koji je bio 2002. godine, desio se i ovog puta i to je motivisalo građane da glasaju u ovako velikom broju“, rekao je Loran Ruj

Promena spoljne politike?

Ruj je ocenio oa se spoljna politika Francuske neće mnogo menjati.

“Moguće je da će sada postojati kontinuitet u tom smislu, dakle kontinuitet onoga što je bilo u vreme Gabrijela Atala. Za levičarsku koaliciju bitan je nastavak podrške Ukrajini, saradnja sa EU i Nemačkom. Biće malo otvoreniji pristup prema situaciji migranata. Što se tiče Balkana, te stranke se nisu zalagale da se zaustavi proširenje EU… Moglo bi se možda očekivati da će biti malo jači pritisak da se reši problem sa Kosovom”, rekao je za N1 novinar Loran Ruj.