Slične prakse kažnjavanja koje sa sobom nose elemente dehumanizacije nisu novost. Kaznena "prethodnica" krokodilima bio je miris mešavine sirove kanalizacije, trulih životinjskih leševa i pokvarenih jaja koji izaziva trenutan, snažan refleks povraćanja, nesnosnu mučninu, iritaciju kože i očiju i privremene probleme sa disanjem.

U moru surovih metoda kojima se moderni vojni sistemi služe da bi gušili bunt i kažnjavali, u javnost je isplivao jedan od najciničnijih izuma u istoriji kontrole masa. Kada je u pitanju Izrael, krokodilima je prethodilo nešto sasvim drugo.

Svet je kroz dokumentarne filmove (najpoznatiji "Laboratorija” iz 2013. godine, režisera Jotama Feldmana koji je istraživao kako je izraelska okupacija palestinskih teritorija pretvorena u profitabilnu „laboratoriju” za testiranje, razvoj i brendiranje modernog oružja i sistema bezbednosti) imao priliku da svedoči trenutku u kojem se visoki zvaničnici izraelske policije pred kamerama hvale novim izumom, tečnošću koja miriše na sekret tvora, dizajniranom specifično za prskanje palestinskih demonstranata. Ponuđeno je tada i objašnjenje, da pošto taj neprijatni miris ne može danima da se opere sa tela, policiji je znatno lakše da kasnije pronađe, identifikuje i privede one koji su protestvovali.

Šta je zapravo "skank" voda?

Ono što se u zvaničnim vojnim dokumentima vodi pod eufemizmom „nesmrtonosno oružje za kontrolu masa“, u stvarnosti je sistematski alat za dehumanizaciju i psihološki teror. Ova tečnost, zvanično nazvana "Skunk" (tvor), nije stvarni biološki produkt životinje, već veštački hemijski koktel vode, kvasca i sode bikarbone koji proizvodi privatna izraelska kompanija Odortek, pionir u razvoju nesmrtonosnog oružja na bazi ekstremno neprijatnih mirisa, koja je sa izraelskom policijom i stvorila ovo oružje 2004. godine.

Prvi put je upotrebljena 2008. godine na Zapadnoj obali, a svedočanstva onih koji su joj bili izloženi zvuče jezivo, koji su prskanje i miris opisali kao nezamislivu mešavinu sirove kanalizacije, trulih životinjskih leševa i pokvarenih jaja. Izaziva trenutan, snažan refleks povraćanja, nesnosnu mučninu, iritaciju kože i očiju i privremene probleme sa disanjem. Njena najveća pretnja nije fizički bol, već socijalno i psihičko uništenje.

Smrad se uvlači u kožu, kosu, odeću i zidove objekata i opstaje danima, nekada i nedeljama. Time se "tvor" pretvara u sredstvo kolektivnog kažnjavanja. Brojne organizacije za ljudska prava, poput Udruženja za građanska prava u Izraelu (ACRI), godinama dokumentuju da izraelska policija ne prska samo pojedince na protestima, već namerno ispaljuje kanistere ove tečnosti na palestinske porodične kuće, škole, prodavnice i čitave gradske četvrti. To je svesno, planirano trovanje životnog prostora sa ciljem da se čitava jedna zajednica slomi i ponizi do tačke u kojoj će odustati od svakog otpora.

Novi nivo sadizma: Ben-Gvirovi krokodili oko zatvora Keciot

Tu dolazimo do teme iz sredine jula, logike u kojoj se fauna i najgori prirodni nagoni instrumentalizuju protiv Palestinaca, koja je dobila novu, još radikalniju epizodu. Krajnje desničarski ministar nacionalne bezbednosti, Itamar Ben-Gvir, blizu je realizacije ideje da se oko ozloglašenog zatvora Keciot na jugu Izraela postave krokodili kako bi se sprečili pokušaji bekstva.

U ovom zatvoru se uglavnom nalaze palestinski zatvorenici, uključujući pripadnike Hamasa. Inspirisan američkim migrantskim pritvorskim centrom na Floridi koji je u medijima dobio nadimak "Alligator Alcatraz", Ben-Gvir je odlučio da žive predatore pretvori u modernu zatvorsku stražu.

Ono što u normalnim pravnim sistemima zvuči kao naučna fantastika ili srednjovekovni sadizam, u Izraelu se ekspresno pretvara u pravnu realnost. Kada su se stručnjaci iz Uprave za prirodu i nacionalne parkove usprotivili ovoj ideji naglašavajući da bi divlje životinje trebalo koristiti isključivo u naučne i obrazovne svrhe, a ne za potrebe bezbednosnog sistema, promenjena su pravila igre.

Izraelska ministarka zaštite životne sredine Idit Silman donela je odluku kojom se krokodili više ne vode isključivo kao divlje životinje. Oni su dobili novu pravnu kategoriju "uzgojene divlje životinje", što zakonski otvara prostor bezbednosnim službama da ih koriste u svoje svrhe uz državna odobrenja. Nakon ove administrativne promene statusa krokodila, ministar Ben-Gvir je na društvenim mrežama odmah uputio direktnu i otvorenu pretnju palestinskim zatvorenicimai „Razmišljate o bekstvu? Razmislite ponovo.“

Iako je ovaj predlog unutar same Izraelske zatvorske službe od strane dela visokih zvaničnika dočekan sa podsmehom i ocenjen kao nerealna opasnost (stručnjaci upozoravaju i na rizike od bekstva samih zveri u prirodu), zakonski teren za ovaj čin je pripremljen.

Ideologija izuzetnosti i dehumanizacija

Veza između prskanja veštačkim smradom tvora na ulicama i postavljanja živih krokodila oko pustinjskog zatvora ogoljava ideološku svest vladajuće elite u Izraelu koja religijski koncept „jedinog odabranog naroda“, u praksi sprovodi na potpuno pogrešan način, ne samo stvaraći provaliju između sebe i drugih naroda, već navlačeći i gnev celokupne međunarodne zajednice.

Samo izvjave Ben-Gvira nanele su više štete modernoj diplomatiji Izraela nego svi sukobi, gafovi i bliskoistočne peripetije od 1948. godine.

U takvom vrednosnom sistemu, druga strana gubi status ravnopravnog ljudskog bića (baš kao što su Jevreji tretirani od strane nacista i tokom Holokausta), pa ukoliko Palestinci u očima izraelske adminiastracije nisu ljudi, onda se i metode kontrole spuštaju na nivo životinjskog carstva, gde se pritvorenici tretiraju kao štetočine koje treba poprskati smradom da bi se lakše locirali, a zatvorenici kao plen koji treba opkoliti proždrljivim zverima. Napredno, prirodno bezbednosno rešenje?

Bumerang efekat

Međutim, istorija nas uči da se oružje stvoreno za ugnjetavanje drugih pre ili kasnije vrati kući. Izrael je tehnologiju "skank" vode već počeo obilato da izvozi i prodaje policijskim snagama širom sveta, uključujući pojedine departmane u SAD (nakon masovnih građanskih nemira i protesta u Fergusonu, Misuri, 2014. godine, nakon ubistva tinejdžera Majkla Brauna, američke policijske snage počele su da pokazuju veliko interesovanje za izraelske metode kontrole masa. Kompanija Mistral Security je zvanični distributer ove tečnosti za tržište SAD).

Upotreba u Policijskoj upravi Sent Luisa, zvanično je dokumentovana. Godinu dana od nemira istraživački mediji su otkrili da je ova policijska uprava kupila zalihe tečnosti nakon nemira, pripremajući se za buduće proteste. Defense One (Istraživački vojni i bezbednosni portal) je u svom detaljnom izveštaju iz avgusta 2015. pod naslovom "After Ferguson Unrest, St. Louis Police Bought Stink Weapons to Launch at Protesters", dokazao kupovinu ovog sredstva.

Istovremeno, unutar samog Izraela, policija je počela da koristi tu istu nesnosnu tečnost protiv jevrejskih demonstranata, ultraortodoksnih vernika i antivladinih aktivista u Tel Avivu, o čemu je pisao i Times Of Israel. Kada su se vlasti zanele i u Izraelu, i kada su se pobunili i ultraortodoksni i sekularni jevrejski građani, Kneset je u maju 2026. godine izglasao zakon kojim se policiji izričito zabranjuje upotreba "skank" vode protiv demonstranata,

Priča o "tvor vodi" i Ben-Gvirovim krokodilima oko zatvora Keciot je opomena za ceo svet. Ono što počne kao poligon za testiranje metoda ponižavanja nad jednim narodom, vrlo brzo se ozakoni, institucionalizuje i pretvori u globalni komercijalni proizvod. Elite širom sveta spremno posmatraju ove eksperimente, svesne da pravni presedani u kojima se zakoni o prirodi menjaju radi uvođenja zveri u sisteme kažnjavanja sutra mogu da postanu alat za kontrolu bilo kojih građana koji se usude da podignu glas protiv sistema. LRAD uređaji, odnosno "zvučni topovi" takođe spadaju u ovu "paletu".