To je pretnja sa kojom se suočavaju radnici u stanici Ein Samija na okupiranoj Zapadnoj obali, rekao je za CNN Mohamed Abu Ajaš, direktor operacija za vodu u Jerusalimskom vodovodu, regionalnom javnom preduzeću.

Stanica, severoistočno od Ramale, ključni je vodni čvor koji snabdeva oko 100.000 Palestinaca u više od 20 zajednica. Ujedno je postala meta napada ekstremističkih izraelskih naseljenika. Od početka godine napadnuta je najmanje 10 puta, kaže Ajaš.

Ein Samija nije jedina meta. Napadi naseljenika na palestinske vodne resurse na Zapadnoj obali naglo su porasli poslednjih godina, prema podacima Ujedinjenih nacija. U poslednjim mesecima zabeležen je porast nasilja naseljenika, dok desničarska izraelska vlada nastoji da učvrsti kontrolu nad teritorijom.

„Naseljenici sada vode kampanju da uzmu što više vode Palestincima“, rekao je Džad Isak iz Instituta za primenjena istraživanja Jerusalima (ARIJ).

Česme često presušuju na sate ili dane, dok trpe i stoka i usevi - nakon februarskog napada u Ein Samiji voda je bila isključena 12 sati. To dodatno opterećuje region koji već pati od nestašice vode, suša i toplotnih talasa koji se pogoršavaju zbog klimatskih promena.

Izraelska vojska priznaje da dolazi do nasilja i navodi da su vojnici dužni da reaguju kako bi zaustavili kršenja.

Izrael kao vodna sila

U ovom sušnom regionu nema velikih reka ni obilnih padavina. Ipak, Izrael je postao vodna sila zahvaljujući razvoju desalinizacije - pretvaranja morske u pitku vodu.

Iako ima dovoljno vode, Palestinci se i dalje bore da zadovolje osnovne potrebe, kaže istraživač Aviv Tatarski iz organizacije Ir Amim.

Koreni problema sežu decenijama unazad. Izrael kontroliše oko 80 odsto vodnih resursa Zapadne obale na osnovu sporazuma iz 1995. godine. U međuvremenu, stanovništvo je poraslo, ali količina vode za Palestince nije.

Palestinska uprava dodatnu vodu kupuje od izraelske kompanije Mekorot, po visokoj ceni. Takođe, Palestinci moraju dobiti izraelsku dozvolu za izgradnju ili čak popravku vodne infrastrukture, što je retko odobreno.

Tatarski smatra da je kontrola vode deo šire politike: „Cilj je da se Palestinci potisnu, uskraćujući im osnovne uslove za život.“

Izraelska agencija COGAT navodi da Izrael godišnje isporučuje oko 90 miliona kubnih metara vode Palestincima i odbacuje optužbe o kontroli kroz vodu.

„Bez vode nema života“

Nejednakost je velika. Prosečan Izraelac troši oko 247 litara vode dnevno, dok Palestinci na Zapadnoj obali troše oko 82 litra, a u nekim zajednicama i samo 26 litara - daleko ispod minimuma Svetske zdravstvene organizacije.

Palestinske kuće često imaju rezervoare na krovovima zbog nepouzdanog snabdevanja. Voda se često kupuje iz cisterni, što dodatno opterećuje budžet.

Razlika je vidljiva i iz vazduha - zelene površine izraelskih naselja nasuprot suvoj palestinskoj zemlji.

Palestinski farmer Mohamed Savafta iz Bardale kaže da su uslovi sve teži. Naseljenici su postavili ispostavu iznad sela i postepeno ograničili pristup zemlji i vodi.

„Ne možemo do bunara. Kad pokušamo, odmah dolaze“, kaže on. „Sve što sam gradio 30 godina nestalo je u trenutku.“

Širi sukob

Naselja i nelegalne ispostave sve češće se podižu oko izvora vode. Izraelska vlada je u martu odobrila legalizaciju više od 30 novih ispostava.

Napadi naseljenika naglo su porasli nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine. Broj uništenih ili oštećenih vodnih objekata porastao je sa 57 u 2021. na 387 u 2025.

„Napadi postaju sve ekstremniji“, kaže Tatarski.

Za Palestince, voda nije samo pitanje ekonomije.

„To je način života, kultura i identitet“, kaže Nada Majdalani iz organizacije EcoPeace.

Sukobi oko vode deo su šire borbe za zemlju. U nekim zajednicama, poput Ras Ein al-Auje, ljudi su već bili primorani da napuste domove nakon godina nasilja.

Slična sudbina zadesila je i zajednicu kod Ein Samije, koja je napustila područje 2023. godine.

Danas su ostale samo napuštene konstrukcije.

Napadi se nastavljaju. Snimci nadzornih kamera pokazuju naseljenike kako napadaju radnike i oštećuju infrastrukturu. Čak su i deca učestvovala u oštećenju cevi.

Naseljenici su, prema rečima Ajaša, čak preusmerili vodu u bazen.

„Često nemamo dovoljno vode“, kaže on. „Ako izgube pristup bunarima, to bi bila katastrofa.“

Radnici u stanici žive u stalnom strahu.

Svi veruju da će novi napad doći. Samo je pitanje kada.