Izveštaj: U 2025. godini više od 3.000 migranata poginulo pokušavajući da morem dođu do Španije

Nevladina organizacija Caminando Fronteras saopštila je da se 3.090 ljudi utopilo između januara i 15. decembra 2025. godine, uključujući 192 žene i 437 dece.

Žrtve su bile iz 30 zemalja, uglavnom iz zapadne i severne Afrike, ali i iz Pakistana, Sirije, Jemena, Sudana, Iraka i Egipta.

Aktivisti su upozorili da pad broja smrtnih slučajeva ne znači da su putovanja postala sigurnija, tvrdeći umesto toga da strože granične kontrole guraju migrante na sve opasnije rute.

Izveštaj je otkrio da je prelazak Atlantika iz Severne Afrike do Kanarskih ostrva i dalje najsmrtonosnija ruta, na kojoj je ove godine poginulo 1.906 ljudi. Putovanje može trajati i do 12 dana na moru.

Sve veći broj migranata pokušao je putovati rutom od Alžira do Balearskih ostrva, gde je 1.037 ljudi izgubilo život.

Caminando Fronteras je takođe istakao pojavu nove rute od Gvineje do Kanarskih ostrva, naglašavajući ono što je opisao kao rastuće rizike s kojima se suočavaju ljudi koji pokušavaju da dođu do Španije morem.

Izveštaj je takođe kritikovao ono što je opisao kao globalno pooštravanje migracijskih politika tokom 2025. godine, s posebnim fokusom na SAD.

Navodi se da su mere koje je promovisala američka administracija transformirale globalnu mapu mobilnosti, što se svodi na javnu objavu obuzdanog i nevidljivog rata protiv migranata.

Prema izveštaju, politike deportacije koje predvodi SAD pomogle su u stvaranju modela koji eksternalizuje proterivanja u treće zemlje, što u nekim slučajevima rezultira zadržavanjem migranata u zatvorima, u pravnom limbu ili čak u američkim vojnim bazama u inostranstvu.

Organizacija je rekla da ove prakse odražavaju politike usvojene drugde, navodeći plan Velike Britanije da deportuje tražioce azila u Ruandu - koji je kasnije zaustavio britanski Vrhovni sud - i stvaranje pritvorskih centara u Albaniji od strane Italije.

Uzete zajedno, navodi se u izveštaju, takve mere konsoliduju transnacionalni sistem u kojem se mobilnost upravlja institucionalnim nasiljem i uskraćivanjem osnovnih garancija.