Jamajka traži reparaciju za ropstvo od kralja Čarlsa

Prema Zakonu o Sudskom komitetu iz 1833. godine, Čarls, koji ostaje šef države Jamajke i nakon što je zemlja stekla nezavisnost od Britanije 1962. godine, ima ovlašćenje da uputi pitanja Savetu na razmatranje, piše Rojters.

Stotine hiljada porobljenih Afrikanaca poslato je na Jamajku, a mnogi naučnici i istoričari kažu da je nasleđe tog perioda odigralo ulogu u današnjim nejednakostima.

Pozivi na reparaciju traju već dugo i opstaju u javnosti. Negativne reakcije su takođe sve veće, a mnogi evropski lideri su se protivili čak i da razgovoraju o tome.

Ministarka kulture Jamajke, Olivija Grejndž, rekla je da njena vlada traži od Saveta da razmotri da li je prisilni transport porobljenih Afrikanaca na Jamajku i njihovo kasnije porobljavanje bilo zakonito i da li predstavlja zločin protiv čovečnosti.

Takođe poziva Savet da ispita da li je Britanija „u obavezi da obezbedi pravni lek“ Jamajci, ne samo za ropstvo već i za njegove trajne posledice.

„Podnećemo peticiju Njegovom Veličanstvu kralju Čarlsu III da uputi Tajnom savetu pitanja na koja želimo da dobije odgovore, u okviru svoje trenutne pozicije šefa države Jamajke“, rekla je Grejndž u jamajčanskom parlamentu u utorak.

Nikola Digl, stručnjak za žalbe Tajnom savetu u londonskoj advokatskoj firmi Blejk Morgan, rekla je da monarh može da uputi Savetu bilo koje pitanje. Niži sudovi u zemljama poput Jamajke, gde je Savet poslednji apelacioni sud, takođe mogu da upute slučajeve.

Međutim, Savet može da odluči da je pitanje nepodobno za njegovo mišljenje.

Pravna težina preporuka Saveta može da varira. Mogu se tretirati ili kao sudska presuda ili kao neizvršna pravna mišljenja.

Čarls je izrazio duboku žalost zbog ropstva u svom obraćanju liderima Komonvelta 2022. godine, ali Britanija je, kao i druge bivše kolonijalne sile, do sada odbacila zahteve za reparacije.

Peticija dolazi nakon što je vlada Jamajke u decembru prošle godine predstavila zakon o ukidanju kralja kao šefa države.