Japanska carska porodica ostaje bez prestolonaslednika: Može li žena da "spasi" carstvo

Aktuelni japanski car Naruhito, 126. po redu, na presto je stupio 2019. godine, pošto je njegov otac car Akihito abdicirao. Naruhito je najstariji sin svog oca i carice Mičiko. Oženjen je princezom Masako, sa kojom ima ćerku Aiko. Zbog postojećih pravila monarhije, princeza je pred teškim izborom ukoliko ne želi da prođe kao svoja rođaka Aiko - da sačuva čednost do smrti ili se oprosti od svih titula.

Car ima mlađeg rođenog brata Fuhimita, koji je sledeći u liniji za nasledstvo. Od kada se oženio 1990. godine, Fuhimito nosi titulu carevića prestolonaslednik Akišino i vodi svoju granu carske porodice. Sa suprugom princezom Akišino ima troje dece - ćerke Mako i Kako i sina Hisahita, koji je treći u redu za presto. 

Japansko carstvo već vekovima održava tradiciju nasleđivanja isključivo po muškoj liniji, što nije neobično za duboko patrijarhalno društvo u kojem muškarci dominiraju u sferama kao što su biznis i politika. Ovo pravilo sada ugrožava opstanak najstarije monarhije na svetu koja je u poslednjim decenijama iznedrila više ćerki nego sinova. 

Kako bi rešila problem nedostatka naslednika, Vlada je predložila vraćanje bivših grana kraljevske porodice, čime bi se proširio krug muških naslednika. Dok se čeka da se o predloženim promenama izjasni parlament, deo javnosti, akademika i opoziconih politčara postavlja pitanje - zašto jednostavno ne puste žene da preuzmu presto. 

"Teško je pronaći bilo kakvu racionalnu osnovu zašto bi se onemogućilo ženama da postanu carice", kazao je profesor Makoto Okava sa Univerziteta u Tokiju, koji se bavi proučavanjem carske loze. 

Japan je u prošlosti imao osam carica i to uglavnom u sitacijama kada su muški prestolonaslednici bili previše mladi da preuzmu krunu. Tako je bilo sve 1889. godine kada je donet Zakon o carskoj kući, kojim je zvanično zabranjeno da žene sede na prestolu. 

Uprkos ovom zakonu, Ustav Japana ne zabranjuje ženama da preuzmu presto, rekao je Okava i istakao da se isključivanje žena ne može smatrati ni "japanskom tradicijom".

"Ideju isključivanja žena kao osoba nesposobnih da postanu vladarke treba shvatiti isključivo kao mizoginiju", rekao je Okava. 

Premijerka koja se protivi carici

Različita istraživanja javnog mnenja pokazala su da je većina ljudi otvorena po pitanju žena vladarki. Ima Japanaca koji ukazuju na evropske zemlje, poput Ujedinjenog kraljevstva, koje imaju dugu istoriju ženskih monarha.

Međutim, premijerka Sanae Takaiči i njena vladajuća Liberalna demokratska partija su među najoštrijim protivnicima uvođenja takvih promena i dolaska žena na presto. Tokom rasprave u parlamentu ranije ove godine premijerka je rekla da je "prikladno ograničiti podobnost nasleđivanja na muške potomke carske loze".

Njena vlada je predložila zakon koji bi trebalo da bude usvojen do kraja meseca, a prema kojem ne postoji nijedan scenario po kojem bi princeza preuzela presto, niti to mogu njena deca ako se one udaju za običnog građanina - što je najverovatnije da će se desiti usled izuzetno malog broja članova kraljevske porodice.  

Iako je uloga cara u najvećoj meri ceremonijalna i nema veći značaj i uticaj na politiku zemlje, Japanci veruju u mit da je car potomak Boga Sunca, zbog čega predstavlja izuzetno jak simbol jedinstva nacije koja broji 123 miliona ljudi. 

Značaj cara za japansko društvo opisao je američki general Daglas Mekartur, koji je posle Drugog svetskog rata bio zadužen za ponovnu izgradnju zemlje. On je u telegramu Vašingtonu napisao da je car simbol koji ujedinjuje sve Japance. "Uništite njega i nacija će se raspasti", upozorio je Mekartur vlasti u SAD. 

Gde su nestali muški potomci?

U predratnom Japanu pronalazk muškog naslednika trona nije bio problem. Carska porodica je u to vreme bila mnogo veća i podrazumevala je bočne grane, poznate kao Oke, koje su nudile mnoštvo kandidata za presto u slučaju na glavna linija nema naslednika. 

Sve se promenilo 1947. godine kada se zemlja suočavala sa posleratnom krizom. Tada je izmenjen Zakon o carskoj kući, čime je smanjen broj pripadnika carske porodice, a bočne grane su posečene, kako bi se smanjili troškovi carske porodice.

Tako je 28. oktobra 1947. godine posle čajanke u palati iz carske porodice ispraćen 51 član, od kojih su mnogi od njih zauvek otišli iz Akasaka palate. 

U praksi, to je značilo da carskoj porodici mogu da pripadaju samo neposredni rođaci tadašnjeg cara Hirohita, čime je carska kuća sa 67 članova smanjena na 16, a 11 bočnih grana uklonjeno sa porodičnog stabla. Posledica je današnja situacija do koje je došlo i zbog toga što se iz carska porodice isključuje svaka princeza koja se uda za muškarca koji nije plemić.

Vladin predlog zakona sada traži od carske porodice da "usvoji" potomke bočnih grana koje su "sasečene" 1947. godine, a koji imaju najmanje 15 godina, neoženjeni su i nemaju decu. Njihova deca bi bila zakoniti naslednici trona. 

Pošto se broj članova carske porodice smanjio, a sve ih sustiže i starost, obavljanje carskih dužnosti je postalo sve komplikovanije. Predloženi zakon bi trebalo da omogući princezama da ostanu u porodici i kada se udaju za običnog građanina, iako njihovi sinovi neće moći da budu naslednici.