Jedan od najvećih svetskih gradova mogao bi da ostane bez vode: „Niko nije spreman“

Svet 26. feb 202411:25 4 komentara
REUTERS/Luis Cortes

Alehandro Gomez nema tekuće vode već više od tri meseca. Ponekad se pojavi na sat ili dva, ali samo malo, jedva dovoljno da se napuni nekoliko kanti. Zatim danima ništa. Gomez živi u četvrti Tlalpan u Meksiko Sitiju i nema veliki rezervoar pa ne može naručiti dostavu kamionskom cisternom - jednostavno je nema gde smestiti. Umesto toga, on i njegova porodica oslanjaju se na ono što mogu kupiti i odložiti.

Kada se kupaju, ne bacaju vodu nego je koriste za ispiranje toaleta.

„Teško je ovako živeti, treba nam voda, neophodna je za sve“, rekao je Alehandro Gomez za CNN, prenosi N1 Zagreb.

„Nestašice vode nisu neuobičajene u ovom delu grada, ali ovaj se put čini drugačijim“, objašnjava Gomez pa dodaje: „Temperature su trenutno visoke pa je stanje još gore i komplikovanije“.

Meksiko Siti, metropola s gotovo 22 miliona stanovnika i jedan od najvećih svetskih gradova, suočava se s ozbiljnom krizom vode jer se splet problema – geografija, haotičan urbani razvoj i propusna infrastruktura – komplikuje uticajima klimatskih promena, piše CNN.

Ograničenja vode

Godine abnormalno malih količina padavina, duža sušna razdoblja i visoke temperature dodatno su opteretile vodovodni sistem koji je već pod pritiskom povećanim potražnjom. Vlasti su bile prisiljene uvesti značajna ograničenja na vodu iz rezervoara.

„Nekoliko četvrti već nedeljama pati od nestašice vode, a kiše neće biti još četiri meseca“, rekla je Kristijan Domingez Sarmiento, atmosferska naučnica s Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM).

Političari umanjuju svaki osećaj krize, ali neki stručnjaci kažu da je situacija sada dosegla tako kritične nivoe da bi Meksiko Siti mogao za nekoliko meseci dosegnuti “nulti dan” – kada će slavine presušiti u brojnim delovima grada.

Gusto naseljeni Meksiko Siti proteže se preko dna jezera na velikoj nadmorskoj visini, oko 2.240 metara iznad nivoa mora. Izgrađen je na tlu bogatom glinom – u koje sada tone – i sklon je potresima i vrlo je osetljiv na klimatske promene. To je možda jedno od najgorih mesta koje bi neko danas izabrao za izgradnju megagrada.

Asteci su 1325. godine odabrali ovo mesto za izgradnju svog grada Tenočtitlana, kada je ovde postojao niz jezera. Gradili su na ostrvu, šireći grad prema spolja, gradeći mrežu kanala i mostova za regulaciju vode.

Međutim, kada su Španci stigli početkom 16. veka, srušili su veći deo grada, isušili dno jezera, poravnali kanale i iščupali šume.

“Smatrali su vodu neprijateljem kog treba pobediti da bi grad napredovao”, rekao je Hose Alfredo Ramirez, arhitekta i ko-vođa Groundlaba, organizacije za istraživanje dizajna i prakse.

Močvare i reke zamenjene su betonom i asfaltom

Njihova je odluka utrla put mnogim modernim problemima Meksiko Sitija. Močvare i reke zamenjene su betonom i asfaltom. U kišnoj sezoni dolazi do poplava. U sušnoj sezoni voda nestaje.

Oko 60 odsto vode u Meksiko sitiju dolazi iz njegovog podzemnog rezervoara, ali eksploatacija je tako intenzivna da grad tone zastrašujućom brzinom – oko pola metra godišnje, prema nedavnim istraživanjima. A rezervoar se ni približno ne obnavlja dovoljno brzo. Kišnica se sliva s tvrdih, nepropusnih površina grada, umesto da tone u zemlju.

Pročitajte još

Ostatak gradske vode pumpa se s udaljenih izvora izvan grada, u neverovatno neučinkovitom procesu, tokom kojeg se oko 40 odsto vode gubi kroz curenje.

Vodni sistem Cutzamala, mreža rezervoara, crpnih stanica, kanala i tunela, daje oko 25 odsto vode koju koristi Meksička dolina, koja uključuje Meksiko siti. No teška suša uzela je danak. Trenutno radi s oko 39 odsto kapaciteta, što je istorijski nizak nivo.

„To je samo polovina vode koju bi trebalo dobiti“, rekla je Fabiola Sosa-Rodrigez, vođa odeljenja za ekonomski rast i okolinu na Metropolitanskom autonomnom univerzitetu u Meksiko Sitiju.

U oktobru je Conagua, nacionalna komisija za vodu, objavila da će ograničiti vodu iz Cutzamale za 8 odsto kako bi obezbedila snabdevanje stanovništva pitkom vodom s obzirom na jaku sušu.

Samo nekoliko nedelja kasnije, zvaničnici su značajno pooštrili restrikcije, smanjivši količinu vode koju sistem isporučuje za gotovo 25 odsto, okrivljujući za to ekstremne vremenske uslove.

„Moraće se preduzeti mere kako bi se voda koju Cutzamala daje mogla distribuirati tokom dužeg vremena, te kako bi se osiguralo da ne nestane”, rekao je tada German Arturo Martinez Santojo, glavni direktor Conague.

Oko 60 odsto Meksika doživljava umerenu do izuzetnu sušu, prema izveštaju iz februara. Gotovo 90 odsto Meksiko Sitija je u ozbiljnoj suši – i situacija će se pogoršati s početkom kišne sezone za nekoliko meseci.

„Otprilike smo u sredini sušne sezone, sa stalnim porastom temperature do aprila ili maja“, rekla je June Garsia-Becera, docentkinjs inženjerstva na Univerzitetu Northern British Columbia.

Duže suše i žešći toplotni talasi, jače kiše

Prirodna klimatska varijabilnost snažno utiče na ovaj deo Meksika. Tri godine La Ninje donele su sušu u regiju, a onda je dolazak El Ninka prošle godine pomogao u bolno kratkoj kišnoj sezoni koja nije uspela napuniti rezervoare, piše CNN.

Ali dugoročni trend globalnog otopljenja uzrokovanog ljudskim delovanjem oseća se u pozadini, podstičući duže suše i žešće toplotne talase, kao i jače kiše kad jednom stignu.

„Klimatske promene učinile su suše sve ozbiljnijim zbog nedostatka vode“, rekla je Sarmiento iz UNAM-a: “Osim toga, visoke temperature uzrokovale su isparavanje vode iz sistema Cutzamala“.

Prošlog smo leta videli brutalne toplotne talase koji su zahvatili velike delove zemlje, što je odnelo najmanje 200 života. Ovi toplotni talasi ne bi se dogodili bez klimatskih promena, pokazuje analiza naučnika.

Klimatski uticaji sudarili su se s rastućim problemima grada koji se brzo širi. Kako populacija raste, stručnjaci kažu da centralizirani vodosnabdevajući sistem ne drži korak.

To ne znači potpuni kolaps vodoprivrednog sistema, rekla je Sarmiento, jer grad ne zavisi samo od jednog izvora. Neće biti isto kao kada je Kejp Taun u Južnoafričkoj Republici bio opasno blizu potpunog sloma 2018. godine nakon teške višegodišnje suše.

“Neke će grupe još uvek imati vodu, ali većina ljudi neće”, rekla je Sarmiento.

Raul Rodrigez Markez, predsednik neprofitnog Savetodavnog veća za vodu, ne veruje da će grad ove godine dosegnuti “nulti dan” – ali hoće uskoro ako se ne uvedu promene: “U kritičnoj smo situaciji i mogli bismo doći do ekstremne situacije u sledećih nekoliko meseci“.

Gotovo deceniju Sosa-Rodriguez je upozoravala zvaničnike na opasnost od “nultog dana” za Meksiko Siti. Kaže da su rešenja jasna: bolja obrada otpadnih voda povećala bi dostupnost vode i smanjila zagađenje, dok bi sistemi za prikupljanje kišnice mogli uhvatiti i obraditi kišu te omogućiti stanovnicima da smanje svoje oslanjanje na vodovodnu mrežu ili kamione s vodom za 30 odsto.

Sprečavanje curenja učinilo bi sistem mnogo učinkovitijim i smanjilo volumen vode koja se mora izvući iz prirodnih rezervoara. A rešenja koja se temelje na prirodi, poput obnove reka i močvara, pomogla bi osigurati i pročistiti vodu, rekla je Sosa-Rodrigez, uz dodatnu prednost ozelenjavanja i hlađenja grada.

U izjavi na web-stranici Conague stoji da se provodi trogodišnji projekat instaliranja, razvoja i poboljšanja vodovodne infrastrukture kako bi se pomoglo gradu da se nosi sa smanjenjem u sustavu Cutzamala, uključujući dodavanje novih bunara i puštanje u rad postrojenja za pročišćavanje vode.

Napetosti rastu

U međuvremenu napetosti rastu jer su neki stanovnici prisiljeni nositi se s nestašicom, dok drugi – često u bogatijim enklavama – ostaju uglavnom pošteđeni.

“Postoji jasan nejednak pristup vodi u gradu i to je povezano s prihodima ljudi”, rekla je Sosa-Rodrigez. Iako “nulti dan” možda još nije stigao za celi Meksiko Siti, neke se četvrti već godinama bore s nestašicom vode, prenosi Index.

Amanda Martinez, još jedna stanovnica gradske četvrti Tlalpan, kaže da nestašica vode nije ništa novo. Ona i njena porodicačesto moraju platiti više od 100 dolara za rezervoar vode iz jednog od gradskih kamiona s vodom. Ali postaje sve gore. Ponekad može proći više od dve nedelje bez vode i ona se boji onoga što bi se moglo dogoditi, rekla je za CNN: “Mislim da niko nije spreman“.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare