Nemački ministar: Berlin bi mogao da pomogne Ukrajini da nađe vojno sposobne muškarce

U intervjuu sa Paulom Ronchajmerom iz Globalne mreže reportera Axel Springer Vadeful je rekao da bi Berlin mogao da podeli svoje podatke o ukrajinskim muškarcima sa dozvolama za boravak u Nemačkoj.

„Znamo ko ovde živi. Na primer, ko prima socijalnu pomoć ili ko je ovde prijavljen“, rekao je Vadeful, prenosi Politiko.

Na osnovu tih podataka, ove muškarce bi „ukrajinska vlada mogla kontaktirati i pozvati“.

Ceo proces, međutim, trebalo bi da se odvija „bez prinude“, dodao je ministar.

Oko milion ukrajinskih izbeglica dobilo je privremenu dozvolu boravka u Nemačkoj nakon ruske invazije punog obima na Ukrajinu, uključujući oko 450.000 muškaraca, prema zvaničnim podacima za 2025. godinu.

U Ukrajini je od februara 2022. godine na snazi vanredno ratno stanje, koje muškarcima od 25 do 60 godina starosti koji ispunjavaju uslove za vojnu službu zabranjuje da napuste zemlju.

Oko 1,17 miliona punoletnih ukrajinskih muškaraca trenutno koristi privremenu zaštitu širom EU, a njihovo prisustvo u inostranstvu bilo je predmet razgovora između Kijeva, Brisela i prestonica država članica EU.

Nemački kancelar Fridrih Merc pozvao je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u novembru 2025. godine da ograniči odlazak mladih muškaraca iz Ukrajine.

A u aprilu ove godine, Zelenski je na konferenciji za novinare zajedno sa Mercem rekao da je povratak muškaraca sposobnih za borbu „pitanje pravičnosti“.

U julu je EU zabranila muškarcima vojno sposobne starosne dobi da se prijavljuju u njen program za izbeglice, kao odgovor na „promenljive vojne potrebe Ukrajine“.

Zabrana se odnosi samo na nove podnosioce zahteva, a ne na muškarce koji već borave u EU.

Ukrajini treba barem 30.000 novih vojnika mesečno

Šef kabineta predsednika Ukrajine Kirilo Budanov upozorio je da Ukrajina ne može sebi da priušti da mobiliše manje od 30.000 ljudi mesečno, jer je završetak rata u kratkom roku „nerealističan“, preneo je Kijev Independent.

Komentari, izneti 28. avgusta na ukrajinskoj televiziji, dolaze u trenutku kada je ukrajinsko rukovodstvo pod sve većim pritiskom i vojske i društva da reši probleme u procesu mobilizacije u zemlji, koji je manjkav i nepopularan.

Prisilna mobilizacija, kao deo vanrednog ratnog stanja, na snazi je u Ukrajini od februara 2022. godine.

Kako je obim mobilizacije tokom proteklih godina povećavan, budući da je sve manje Ukrajinaca dobrovoljno odlazilo da se bori, mobilizacija je postala izvor velikih tenzija u ukrajinskom društvu.

Slučajevi napada na službenike zadužene za regrutaciju postali su učestaliji tokom 2026. godine, kao i video snimci nasilnog postupnja tih istih službenika prema muškarcima koji se opiru mobilizaciji, ali i prema njihovim članovima porodica.