Kako klimatske promene mogu da utiču na zasade kafe: Brazilski istraživači ukrštaju sorte

Pod užarenim suncem, agronom Oliveiro Gereiro Filjo kreće se kroz šarenoliku mešavinu biljaka kafe u Agronomskom institutu u Kampinasu, gde je, za razliku od ujednačenih redova na većini brazilskih plantaža, svaka grupa biljaka drugačija od sledeće

Ovaj „zoološki vrt” kafe, obuhvata 15 retkih i nekomercijalnih sorti poput racemose, liberike i stenofile, koje bi, kako se istraživači nadaju, mogli da ojačaju buduće zalihe arabika kafe, prenosi Rojters.

Klimatske promene bi mogle učiniti oko 20 odsto današnjih područja pogodnih za uzgoj arabike neupotrebljivim za kafu do 2050. godine, prema izveštaju banke Rabobank objavljenom ove nedelje.

Uvođenjem genetskog materijala iz rustičnijih vrsta kafe u nove hibride, naučnici u istraživačkom institutu u Sao Paulu nastoje da stvore otpornije sorte arabike.

Na primer, otpornost liberike na više temperature i sušnije uslove privukla je pažnju farmera u Indoneziji i Maleziji, koji sade manje zasade ove vrste kako bi videli kako podnosi sušu.

„Liberika može veoma dobro da podnese toplotu i visoke temperature, a otporna je i na bolesti“, rekao je za Rojters Džejson Lju, osnivač plantaže My Liberica u malezijskoj državi Johor.

Dok farmeri cene te osobine kod manje rasprostranjenih vrsta, brazilski istraživači specijalizovali su se za prenošenje tih karakteristika na produktivnije i popularnije biljke arabike.

„U institutu već godinama radimo na prenošenju gena otpornosti na sušu iz vrste racemosa na arabiku“, rekao je Filjo. „Pokušavamo da stvorimo sorte arabike otporne na sušu“, objašnjava.

To može potrajati decenijama. Naučnici moraju da proizvedu ukrštene sadnice i izlože te hibride teškim uslovima kako bi procenili i izdvojili najotpornije biljke – proces koji može trajati od 20 do 30 godina, objašnjava.

Hibridi se takođe testiraju na povećanu otpornost na štetočine i bolesti, kao i na bolji kvalitet.

Na primer, arabika ukrštena sa liberikom pokazala se otpornijom na rđu kafe, gljivičnu infekciju, dok se arabika ukrštena sa racemosom bolje nosi sa larvama moljca minera lista kafe, istakao je Filjo.

Takva istraživanja, poput onih koja se sprovode u ovom institutu, ključna su za budućnost kafe, rekao je Rodolfo Oliveira, šef odeljenja za kafu u brazilskoj državnoj istraživačkoj agenciji Embrapa.

„Rad sa alternativnim vrstama kafe je od presudnog značaja, jer arabika ima izuzetno usku genetsku osnovu, što je čini veoma ranjivom na štetočine, bolesti i klimatske promene“, rekao je Oliveira, naglašavajući važnost uvođenja novog, „divljeg“ genetskog materijala iz manje uobičajenih vrsta.