Kako je Alis Vajdel došla na čelo AfD: Lezbijka u istopolnoj zajednici sa imigrantkinjom i majka usvojene dece

„Ovo ne može da se izmisli. Alis Vajdel, liderka krajnje desne partije u Nemačkoj: 1. protivi se imigraciji, a ima suprugu imigrantkinju; 2. protivi se LGBT+ pravima, a i sama je lezbejka; 3. protivi se usvajanju dece od strane LGBT+ parova, a sama sa suprugom podiže dvoje dece; 4. i zagovara tvrdi nemački nacionalizam, a živi u Švajcarskoj“, napisao je politikolog Naim Leo Beširi na mreži X, i ništa nije izmislio.

Alis Vajdel (47) je kopredsednica stranke, koja se predstavlja kao antiimigraciona i zaštitnikom tradicionalnih porodičnih vrednosti i običnog naroda. Kako se onda njena životna priča uklapa u tu sliku.

Ova rođena Nemica odgaja dvojicu usvojenih sinova u istopolnoj zajednici sa partnerkom Sarom Bosar, poreklom sa Šri Lanke, koja je i biološka majka dece.

Tražeći „dlaku u jajetu“ Beširijeve objave neki su pisali da Bosar nije migrantkinja, već samo dete sa Šri Lanke koju su usvojili švajcarski roditelji. „To nisu migranti protiv kojih je ova Alis“, glasio je jedan komentar, dok je drugi precizirao da se Vajdel kao i AfD protivi „ilegalnoj i masovnoj imigraciji i neasimilaciji, a ne pojedinačnoj meritokratskoj imigraciji uz asimilaciju“.

Drugi dodaju da kopredsednica AfD nije protiv homoseksualca nego „protiv kvir i džender ideologije“ ili „ne protivi se ljudskim pravima LGBT osoba nego izjednačavanu porodičnog statusa“.

Kada je u pitanju činjenica da živi u malom švajcarskom mestu, dok sa nemačke strane granice u Uberlingenu ima prijavljenu adresu, branioci ove političarke kritikuju Beširija da je propustio da kaže da „njeni žive u Švajcarskoj jer su imali razne pretnje po život, a ona radi i praktično živi u Berlinu“.

Istina je da su joj partnerka i deca u Švajcarskoj, a ona živi na relaciji Berlin – Švajcarska.

Ili kako je jedan anonimni korisnik „X“ napisao: „zagovara poštovanje granica, suverene imigracione politike i sopstvene kulture, a ne tvrdi nemački nacionalizam“.

Unuka nacističkog vojnog sudije

Alis Vajdel je unuka Hansa Vajdela, nacističkog sudije vojnog suda u Varšavi, za kojeg kažu da ga je postavio Adolf Hitler lično. Ovaj podatak javnosti je postao poznat tek u novembru 2024. godine, kada ga je objavio nemački list „Welt“.

Posle Drugog svetskog rata porodica je bila proterana iz Salesije u Poljskoj.

Pred sudom 1948. godine branio se time da je živeo mirnim životom u malom gradu, da o zločinima SS i nad Jevrejima nije znao ništa, već da se informisao sa radija i iz novina, kao i drugi Nemci.

Iako je sedamdesetih ponovo došao pod lupu tužilaštva, Vajdel nikada nije osuđen za saradnju sa nacistima, iako je sudio političkim protivnicima Trećeg rajha. U posleratnoj Nemačkoj nastavio je pravničku karijeru kao advokat u sopstvenoj advokatskoj kancelariji.

Alis je kazala da svog dedu nije poznavala, pošto je umro kada je imala samo šest godina, kao i da on nije bio „tema razgovora u porodici“.

Kako je pričala medijima, odrasla je u tipičnoj nemačkoj porodici srednje klase tog vremena u malom gradu u Zapadnoj Nemačkoj. Otac je bio prodavac, a majka domaćica. Iako njeni roditelji nisu bili članovi bilo koje partije, Vajdel je za švajcarski magazin „Die Weltwoche” kazala da je odgajana u „veoma političkom“ okruženju, mada nije pojasnila kakvom.

Dve diplome, doktor nauka i tečni izgovor mandarinskog

Stekla je dve fakultetske diplome iz biznisa i ekonomije, koju je diplomirala kao jedan od najboljih studenata u generaciji i brzo se zaposlila kao konsultant u Goldman Saksu, zatim u Alianz Global Investers, a potom postala nezavisni konsultant.

Godinama je živela i radila u Kini, gde je doktorirala na temi o kineskom penzionom sistemu, što je za posledicu imalo ne samo akademski uspeh već i to da danas tečno govori mandarinski jezik.

AfD-u se priključila malo posle njegovog osnivanja 2013. godine, privučena kritikom evrozone i finansijske pomoći koju je Nemačka tada pružala Grčkoj, Španiji i Portugalu.

Nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačer joj je politički uzor, a Vajdel je govorila da želi da Nemačku pogura ka referendumu o članstvu u Evropskoj uniji, na način kako je to urađeno u Velikoj Britaniji, ukoliko Unija ne uspe da se reformiše i izbori sa svojim „demokratskim deficitom“.

Protiv migranata, minimalne plate, istopolnih brakova...

Skeptična je prema klimatskim promenama, dovodila je u pitanje vakcine protiv kovida, zalaže se za smanjenje poreza, ukidanje koncepta minimalne plate i želi da Nemačka okonča prelazak na ugljenično neutralnu ekonomiju.

Takođe je pozivala na stroži odnos prema imigraciji i masovnu deportaciju stranaca.

Kada je u maju 2016. godine u poslednjem trenutku otkazala planirani sastanak sa Ajmanom Mazijekom, šefom Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj, kazala je da ne želi da ima bilo kakve veze sa „priznatim pristalicama šerijatskog“ prava koji se nikada nisu distancirali od „praksi iz kamenog doba“ svoje religije.

„Kao žena, želim da budem u mogućnosti da se nocću vratim poslednjim vozom kući bez straha“, objavila je na konvenciji stranke u Kelnu 2017. godine, podsetio je Špigel i dodao da je iz izjave očigledno da misli na strance, a ne bele hrišćanske putnike. 

„Burke, devojke sa maramama, muškarci sa noževima koji primaju državnu pomoć i drugi beskorisni ljudi neće osigurati naš prosperitet“, rekla je Vajdel parlamentu 2018. godine u govoru u kojem se takođe pozivao na teoriju zavere „Velika zamena“, popularnu među belim nacionalistima.

Kada su u pitanju prava LGBT osoba protivila se istopolnim brakovima, a usvajanje zakona 2017. godine kojim su oni legalizovani u Nemačkoj komentarisala je kao nebitnu stvar u odnosu na problem migracije. Za nju je dovoljan status "civilnog partnerstva" kojim se reguliše odnos u zajednici.

Bila je i protiv donošenja zakona koji dozvoljavaju istopolnim parovima da usvajaju decu i isticala da je za decu najispravnije da žive i odgajaju se u tradicionalnim nuklearnim porodicama sa mamom i tatom.

Uprkos svemu tome, kaže da njena seksualnost nije u suprotnosti sa „tradicionalnim vrednostima“ za koje se AfD zalaže. Što se nje tiče i nije, jer je Vajdel brzo napredovala u stranačkoj strukturi. Analitičari kažu da je stranka spremna da zažmuri na njen porodični život, sve dok im ona donosi uspeh.

Odnos prema nacizmu: Hitler je bio komunista, priča o holokaustu je „kult krivice“

Vajdel osporava tvrdnje da AfD deli slične vrednosti kao nacisti, a u intervjuu Ilonu Masku početkom 2025. godine ukazala je na ključne razlike u ekonomskoj politici između AfD i nacista.

„On (Hitler) nije bio konzervativac. Nije bio libertarijanac. Bio je komunistički socijalistički tip“, kazala je Vajdel i podsetila da je on nacionalizovao nemačku ekonomiju, kao da svet pamti Hitlera po tome kako je vodio nemačku ekonomiju, a ne po tome što je započeo Drugi svetski rat i izazvao smrt desetina miliona ljudi.

Nemački desničari se često pozivaju na Hitlerov komunizam, preskačući istorijsku činjenicu da je zabranio sindikate i naredio ubistva stotina hiljada ljudi koji su važili za komuniste i socijaliste.

Njena izjava za nemačku televizijsku stanicu ARD da je nemačka kultura sećanja na Holokaust „kult krivice“ izazvala je kontroverze u Nemačkoj.

Upoređivanje svoje stranke sa Holokaustom i nacizmom ocenila je kao „dosadno“.