Ogroman šumski požar nekontrolisano je besneo u Nacionalnom parku Tores del Pajn u patagonskoj stepi u južnom Čileu 31. decembra 2011. Ovaj park, poznat po svoj lepoti i unikatnosti obuhvata planine, glečere, jezera i reke u južnom čileanskom delu Patagonije, a Kordiljera del Pajn predstavlja središnji deo parka koji leži u prelaznom području između Magelanovih subpolarnih šuma i patagonijskih stepa.
Čile je bio na nogama, nije se radilo samo o netaknutoj prirodi, nacionalnom ponosu, već i o ogromnooj količini novca koju je ova južnoamerička država prihodovala od turizma (godišnje je ovaj park posećivalo preko 100.000 ljudi).
Čileanski vatrogasci su se borili sa tri velika požara u regionima Magelan, Bio Bio i Maule, a vatra je odnela jedan život starijeg čoveka koji je, prema Asošiejted presu, odbio upozorenje da napusti svoj dom. Spaljeno je oko 234 kvadratnih kilometara šume, uz preko 100 uništenih domova. Oko 4.000 turista, koji su se uputili na hodočašće u prirodi, u jeku sezone, moralo je da otpakuje svoje rančeve i ostane u svojim hotelima. Umesto njih u područje je poslato između ostalih i preko 500 vojnika.
Gubici su se momentalno merili milionima dolara. Čileanski predsednik Sebastijan Pinera izjavio je da mogu da prođu nedelje dok se požar ne stavi pod kontrolu, dok je šef čileanske nacionalne službe za vanredne situacije Visente Nunjez situaciju nazvao „ekstremnim scenarijem zbog topografije i vetra“.
Čile je tražio krivca, a nakon što su se stručnjaci složili da požar nije došao prirodnim putem, sve oči su vrlo brzo bile uprte u jednu osobu, nakon što su zvaničnici u Čileu uhapsili izraelskog turistu, prvoosumnjičenog za izazivanje šumskog požara u rezervatu prirode, koji je dodatno pogoršan toplotnim talasom i sušom, koja je tada vladala širom tog dela zemlje.
Najskuplji toalet papir na svetu i šire implikacije
Njegovo hapšenje bio je samo početak brojnih kontroverzi, sa međudržavnim implikacijama, kasnije i teorijama zavere. Istražitelji u Čileu sa se pozivali na saputnike dvadesetrogodišnjeg Rotema Singera, koji su izjavili da je on zapalio toalet papir nakon što je otišao da obavi nuždu, koji kasnije nije uspeo potpuno da ugasi. Bizarni povod požara, samo je dodatno raspirio uzavrelu čileansku krv, karakterističnu za većinu Latinoamerikanaca.
Nedugo zatim izraelski dnevni list Haaretz izvestio da je Singer priznao da je zapalio lomaču u delu parka Tores del Pajn gde je takva vatra zabranjena. Nije šija nego vrat, nešto bolji PR, ili nešto treće, suština je ostala ista. Šteta je učinjena, a ubrzo je bes u Čileu dodatno raspiren nakon što su demantiji počeli da dolaze iz Izraela. Epilog – dok su Singera vodili u sudnicu, posmatrači su u jedu već otišli do antisemitizma, skandirajući „prljavi Jevrejin“.
Reagovala je tada Liga za borbu protiv klevete (ADL) i njen šef Abraham Foksman koji je izrazio svoje ogorčenje zbog, kako je rekao „žrtvenog jarca Jevrejina i Izraela“.
Singer se izjasnio da je nevin, ubrzo je pušten iz pritvora u selu Puerto Natales, ali mu je oduzet pasoš i zabranjeno napuštanje regiona Patagonije u južnom Čileu dok se njegov slučaj ne okonča.
Rezignirana tadašnja čileanska ministarka životne sredine Marija Ignasija Benitez je u međuvremenu potvrdila da je požar plod nemara turista. Ona je pod pritiskom javnosti morala da prizna da je kazna koja je pretila piromanu iz nehata preblaga za štetu koju je naneo (0 dana zatvora i kazna od 300 dolara.)
Epilog je prilično razbesneo čileansku javnost. Tokom februara 2012. godine državno tužilaštvo Čilea odustalo je od optužbe protiv izraelskog bekpekera, obustavivši postupak protiv Singera kao deo dogovora u kojem je on pristao da plati kaznu od 10.000 dolara Nacionalnoj šumarskoj korporaciji i volontira za Jevrejski nacionalni fond dve godine po povratku u Izrael. Prema uslovima sporazuma, Singer nije umešan u podmetanje požara. Čileanski mediji tada su preneli da se Singer zahvalio jevrejskoj zajednici „koja je verovala u njegovu“ nevinost, uz nadu da će se jednog dana vratiti u Tores del Pajn, što je podiglo obrve većini Čileanaca.
Iako ovo nije bio prvi put da je Čile platio preskupu cenu zbog nemara turista (godine 2005. logorska vatra koju je zapalio planinar uništila je 160 kvadratnih kilometara rezervata prirode), ovaj slučaj imao je i dodatnu dimenziju.
Andinia plan i teorije zavere
Nakon požara deo ventila nezadovoljnih građana otpušen je i kroz teoriju zavere, izvlačeći iz fioke Andinia plan, što je bilo ime za navodne planove uspostavljanja jevrejske države u delovima Argentine i Čilea. On se delimično zasniva na istorijski organizovanoj migraciji Jevreja u Argentinu i predlozima za jevrejsku državu krajem 19. i početkom 20. veka.
Ovaj navodni plan u Argentini je korišćen i kao retoričko sredstvo od strane krajnje desnih krugova za napad na Jevreje i jevrejske institucije, a 1971. godine se među oficirima u argentinskoj vojsci pojavio letak pod tim nazivom, koji je optužio međunarodne Jevreje i cioniste da planiraju da zauzmu južnu Argentinu. Ekstremna desnica imala je snažno uporište u argentinskoj vojsci, uglavnom kroz učenje Bruna Hente, koji su plan uzimali za činjenicu, iako je po sopstvenim tvrdnjama cionistički pokret odustao od svih planova vezanih za Argentinu decenijama ranije.
Ovaj navodni plan podelio je Čile. Nekim je predstavljao teoriju zavere, a drugima legitimnu, iako davnašnju pretenziju, koja je ponovo došla u žižu javnosti nakon presude, i očekivanja javnosti za zatvorsku kaznu mladom Izraelcu.
Vrhovni sud Čilea je 2015. ratifikovao kaznu, a kako je ovaj slučaj bio prominentan u domaćim i međunarodnim medijima, „plan Andinia“ uveden je kao argument u opšte čileansko znanje. To je dovelo do toga da su 2012. godine neki čileanski političari, uključujući članove Nacionalnog kongresa iz Hrišćansko-demokratske partije i Partije za demokratiju, tvrdili da je požar u čileanskoj Patagoniji bio na neki način povezan sa tim planom. U intervjuu iz februara 2017. godine, direktor CONAF-a (Nacionalna šumarska korporacija) Magelan izneo je podatak da su prema statistici parkova za period od pet godina, izraelski turisti činili skoro dve trećine onih koji su iz parkova (mahom Tores del Pajn) izbačeni, što je dovelo do toga da lokalni hosteli ne primaju izraelske državljane.
Ovaj, sada uveliko zaključen slučaj i dalje je so na diplomatskoj rani ove dve zemlje.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare