(FOTO) Kako se Lužički Srbi pripremaju za Vaskrs

Zahtevni motiv znači da će jaje na kraju biti poklon od kuma svom kumčetu, kako bi se njime detetu prenela važnost marljivosti i dobre radne etike.

Tradicija ukrašavanja vaskršnjih jaja deo je kulture slovenskog govornog područja Lužičke narodne manjine u Nemačkoj, piše AP.

Savremeni Lužički Srbi potiču od slovenskih plemena u centralnoj i istočnoj Evropi koja su se naselila u Nemačkoj pre oko 1.500 godina.

Oko 60.000 Lužičkih Srba trenutno živi u Nemačkoj, podeljeni između saveznih država Saksonija i Brandenburg.

Stefani Birhold, zaposlena u Lužičkosrpskom kulturnom centru u Šlajfeu, gradu udaljenom samo 16 kilometara od poljske granice, rekla je da je Vaskrs najveći praznik u godini za Lužičke Srbe i ljude koji putuju kući da proslave sa svojim najmilijima.

"Najbolje je što je ova tradicija još uvek živa u porodicama", rekla je ona.

Birhold, Hanuš i drugi članovi Šlajfeove lužičke zajednice okupili su se u kulturnom centru 6. aprila, dve nedelje uoči praznika, kako bi proslavili svoje nasleđe kroz vaskršnja jaja i tradicionalne narodne nošnje, pesme i igre.

Dekoracija lužičkih jaja datira još iz Srednjeg veka.

Hanuš je nosila crvenu narodnu nošnju i šešir neudate žene; udate žene nosile su zeleno.

Bila je među više od 30 domaćica koje su prodavale vaskršnja jaja u kulturnom centru.

Njene cene su se kretale od najjeftinijeg ukrašenog pilećeg jajeta za sedam evra do 90 evra za farbano emu jaje.

Dekorisanje može trajati između 90 minuta i šest sati, u zavisnosti od tehnike, motiva i veličine jajeta.

Zanatlije koriste iglu ili vrh guščjeg pera, isečenog na različite načine, da crtaju složene šare.

Kažu da epidemija ptičjeg gripa širom sveta, kao i nestašica jaja i povećanje cena, još uvek nisu uticali na njihov zanat - iako su dodali da je uvek najbolje nabaviti jaja direktno od seljaka, a ne iz supermarketa.

Hanuš, koja je po očevoj strani Lužička Srpkinja, uči da govori slovenski jezik.

Rekla je da ona i druga lužička deca počinju da ukrašavaju vaskršnja jaja sa dve godine, od kada prvi put mogu da drže olovku.

Mnogi to rade samo tokom vaskršnje sezone i tokom detinjstva, ali Hanuš je nastavila sa veštinom i postala učiteljica drugima, uključujući i svoju nećaku.

"Mislim da je to vredno kulturno dobro koje treba sačuvati. Bila bi šteta da izumre", rekla je ona.