Kako su Portugalci rekli "ne" litijumu: Udruženi David protiv gramzivog Golijata

U Beogradu je nedavno na festivalu dokumentarnog filma Beldocs prikazano ostvarenje Savana i planina (A Savana E A Montanha) u kojoj zajednica Kovas do Barozo, na severu Portugala, oko 145 kilometara udaljena od Porta, otkriva da britanska kompanija Savana Risorsis (Resources) planira da izgradi najveći rudnik litijuma na otvorenom u Evropi, samo nekoliko metara od njihovih domova. Suočeni sa ovom neposrednom pretnjom, ljudi odlučuju da se organizuju i proteraju kompaniju sa svoje zemlje.

Nakon što predstavnici kompanije obećavaju 200 radnih mesta, faktički rehabilitaciju čitave (netaknute prirode), nešto slično što smo gledali i kada predstavnica Rio Tinta Marijanti Babić pohodi Jadar (i priča o kompenzaciji, minimizaciji, restauraciji pejzaža), dogodio se zanimljiv dijalog između dvoje supružnika, koji na balkonu pričaju o ponudi britanske kompanije.

Nakon što ga je zamolila da se iz vrta vrati sa krompirima i kupusom jednog jesenjeg dana, on izgovara "ne verujem im", a ona dodaje "sada povrće možemo da jedemo i bez pranja, a sutra nećemo moći čak ni kada to uradimo". "Čitavog svog života znam za onu, ko donosi odluke, taj je bos", završio je meštanin Kovas do Baroza, ovu naizgled jednostavnu, a u stvari monumentalnu konverzaciju.

Na prvi pogled, Kovas do Barozo, koji je smešten između zelenih planina na severu Portugala, nije ništa više od šačice kamenih kuća okupljenih oko raskrsnice dva puta. Selo, sa oko 150 stanovnika, tradicionalno se oslanjalo na stočarstvo i poljoprivredu za svoju lokalnu ekonomiju. Njegovo zemljište vredno je iz drugog razloga, ne njima, ali drugima.

Bogato je rezervama litijuma, pa od od 2016. godine, kopanija Savana Risorsis, britanska kompanija zainteresovana isključivo za Barozo, razvija planove za površinski kop u tom području zarad, po njihovim procenama, eksploatacije koja bi mogla da traje 12 godina, uz zapošljavanje do 250 radnika. Epilog: dovoljno litijuma za 500.000 baterija za električne automobile.

Ispod mire sto đavola vire

Portugal je poznat kao najveće i, zapravo, jedino značajno mesto proizvodnje litijuma u ​​Evropskoj uniji. Do danas se litijum u zemlji vadio samo u kombinaciji sa feldspatom za snabdevanje keramičke industrije. Međutim, rast globalne proizvodnje litijuma povezan sa proizvodnjom baterija, posebno za električna vozila, podstakao je razvoj specifičnog proizvodnog lanca u EU.

Portugalska agencija za životnu sredinu dala je preliminarno odobrenje za procenu uticaja na životnu sredinu projekta Barozo krajem maja 2023. godine, a početak izgradnje bio je planiran za 2024. godinu. Nije, niti deluje da će od toga išta i biti, jer, većina stanovnika smatra da rudnik Savana ne bi trebalo da se gradi. Pričamo o zemljama u kojima glas naroda još uvek ima (neku) važnost.

Planovi za rudarenje su u Portugalu izrazito kontroverzni, i rudarstvo je više od samo lokalnog pitanja: koncesije za istraživanje u Barozu i Montalegreu bile su u centru istrage o korupciji koja je dovela do racija u parlamentarnim kancelarijama u novembru 2023. godine i ostavke premijera Antonija Košte, koji je nedavno uživao u Beogradu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, tako se uverivši i sam u istinitost podnaslova ovog teksta. Jedan đavolak koštao ga je političke karijere, ali drugi mu ipak ne da mira, onaj litijumski, koji nije umeo da dokuči u svojoj zemlji, ali ne odustaje u nekim drugim.

Transparent koji dočekuje posetioce Kovas Baroza, jasno kaže „Não às Minas, Sim à Vida“ (Ne rudnicima, da životu). Priča o "zelenoj tranziciji" nije prošla u Portugalu, studentima, profesorima, istraživačima, zainteresovanim ljudima. Nema tranzicije ukoliko ne postoji poštovanje autonomije lokalnog stanovništva.

Portugalci su brzo shvatili da mogu da se pozdrave sa ovcama i pašnjacima za ispašu, a zbog bušenja većina bunara je ostala bez vode. Litijum napred, svi ostali nazad.

Obećanja su kao i svuda, i ovde bila ista. Priče da retko naseljeno područje može samo da profitira od projekta, ali suštinski - proizvodnja baterija, izrada električnih automobila i, konačno, reciklaža baterija, sve ove industrijske aktivnosti će se obavljati negde drugde.

U ovom kraju Portugala, koji je dugo godina suočen sa depopulacijom, borba nije samo rekla "ne", već je dala i konkretne rezultate. Škola u Kovas do Barosu koja je bila zatvorena nekoliko godina, zahvaljujući inicijativi mladih ljudi koji su u ovaj kraj došli da bi se borili, sada je ponovo rođena kao "A Sascola".

Ljudi koji su do juče gledali svoja posla, okrenuli su se jedni ka drugima, pa je tako nastala i asocijacija boraca za zemlju Baldios, koja štiti komunalne delove ove regije od rudarskih projekata. U Portugalu je izražena i solidarnost, i i te kako postoji. Poslednjih godina, mnogi ljudi su dolazili u Kovas do Barozo da bi saznali više o borbi njegovih stanovnika. Borba je čak postala i internacionalna, pa su i meštani ovog malog mesta odlazili u Španiju, na uzvratnu posetu, gde su bili gosti na međunarodnom sastanku protiv rudarstva u Španiji. Mali ljudi moraju da se ujedinjuju da bi protiv onih velikih imali kakve takve šanse.

Pobeda na vidiku

Razvoj projekata za masovnu eksploataciju rezervi litijuma izazvao je proteste stanovnika mnogih ruralnih područja Portugala. Kao i u Barozu, odbori i pokreti su formirani i u Sera de Estrela, Arhemeli i Penalvi, da nabrojimo samo neke. Višestruki glasovi su se ujedinili u mnogim prilikama: za jedinstvene demonstracije u Lisabonu, za skupove u Koimbri i drugde, u protestnom kampu protiv rudarstva koji je održan prošlog leta u Kovas do Barozu, inače regiji koje je FAO (Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu) proglasila svetskom poljoprivrednom baštinom.

Onaj krompir i kupus sa početka i dalje ne moraju da se peru, ali rat još uvek za meštane i veliku većinu Portugalaca nije dobijen. Ali jesu važne bitke. Međutim, s obzirom na njihovu odlučnost, Savana Risorsis bi mogla lagano da počne da pakuje kofere.