Kakva je budućnost letovanja u Evropi? Protesti protiv masovnog turizma i sve vreliji Mediteran

Svet 09. jul 202422:21 35 komentara

"Turisti, idite kući" poručuju stanovnici Barselone, grada u kome je poskupljenje kirija od 18 odsto izazvalo proteste protiv masovnog turizma. Pored protesta, tokom kojih goste prskaju vodom dok sede u kafićima, ni klima ne ide na ruku u Mediteranu.

Protesti protiv turizma nisu novi i proteklih meseci viđali smo ih i u Veneciji, Pragu, Budimpešti, Madridu i drugim gradovima, podseća Aleksandar Seničić iz Yuta.

„Lokalno stanovništvo uvek ima problem sa masovnim turizmom i to je logično, jer to utiče na njihov život u smislu povećanja stanarina i troškova života (što i mi u Beogradu možemo da osetimo). Teško će se tu naći neko srednje rešenje, mada ima i dobrih primera. Dobro organizovane zemlje su napravile turističke zone u kojima nema komercijalnog stanovanja i posebna pažnja važe za ponašanje turista“, rekao je on.

protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas
protest protiv turizma protest protiv turizma
REUTERS/Bruna Casas

Masovni turizam utiče i na higijenu grada, kaže Seničić, i navodi kao primer Barselonu i njen centralni deo La Ramblu.

„Međutim, to utiče i na prihod grada i države. Kako će se to pomiriti, ostaje da vidimo“, kazao je on.

Na pitanje da li će kao turističke takse visoke temperature odvratiti turiste, pre svega od Mediterana, gde se predviđa da će uskoro temperature tokom leta biti teško podnošljive, Seničić odgovara da te trendove vidi u pomeranju početka i kraja sezone.

„Kod nas je udarno za letovanje uvek bilo u julu i avgustu, međutim poslednih sezona ljudi odlučuju sve češće da putuju krajem maja, početkom juna, u septembru ili čak u oktobru, kada su cene niže, ali i temperatura je drugačija. Na Mediteranu je postalo potpuno normalno kupati se u maju“, kazao je on.

„Mediteran gubi, severna Evropa postaje privlačnija“

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da postoje turistički klimatski indeksi.

„Mediteran gubi jer je pretoplo tokom leta, a možda neke destinacije u severnoj Evropi dobijaju na atraktivnosti jer je prijatnije biti tmao kao turista. Sećate se slika od pre nekoliko godina kada su se ljudi na Baltiku kupali u junu?“, rekao je Đurđević.

Povezane vesti

On je podsetio da u ovo vreme na Mediteranu divljaju šumski požari, ali i oluje i pojedini turisti non-stop prate aplikacije i proveravaju da li im se približavaju oluje ili plamen.

„Odmor ispada stres, te možda treba izbegavati te meseca kada su ekstremi najčešći. Zimski turizam je takođe pod pitanjem, prošla sezona na Kopaoniku je bila maltene bez snega. Turizam treba da traži novo mesto u novoj klimi“, dodao je.

Na pitanje kako, Seničić kaže da je teško odgovoriti.

„Onog trena kada Mediteran više ne bude zanimljiv, Skandinavija će možda postati. Skandinavci će onda ostajati kod kuće, ali mnogo stvari mora da se promeni, od avio linija do kapaciteta. Te zemlje ne ulažu u taj vid turizma, jer kod njih niko ne želi da letuje“, naveo je on.

„Naš narod veoma tradicionalan“

Naš narod je, po pitanju letovanja, veoma tradicionalan, ocenjuje.

„Grčka, Crna Gora, Turska, to su tri najtraženije destinacije. Onda idu i Tunis, Egipat, Španija, Italija, Bugarska… Albanija sada već manje, jer su je otkrili Evropljani i cene su više. Nas nije poremetio ni terorizam, ni požari, ni ratovi, neće ni temperature, pa makar zimovali u Grčkoj. Lakše ćemo se prilagoditi da idemo u Grčku u martu, nego promeniti mentalitet“, rekao je Seničić.

Povezane vesti

Sezona je postala duža, za razvijene zemlje kreće u martu, naročito kada su u pitanju ostrva poput Malte ili Kipra.

„Malta i Kipar gube sezonski karakter, zanimljivi su tokom cele godine. Mi navike i dalje ne menjamo. Za nas je sezona ono što mi mislimo da je sezona“, naveo je on.

Procene su da će do kraja ovog veka popularnost Mediterana kao privlačnog odredišta za letni odmor pasti zbog ekstremnih vrućine i tropskih talasa.

Klimatolog kaže da ćemo mi ovde imati vezanih oko 10 dana tropskih dana i noći, sa jednim skromnim zahlađenjem između nedelje i ponedeljka.

Toplotni talasi su izuzetno opasne meteorološke pojave ili opasni ekstremi. Mnogo su opasniji od superćelijskih oluja koje u poslednjih godinu dana privlače pažnju našoj javnosti. Toplotni talasi iz 2003. u Francuskoj su odneli nekoliko desetina hiljada života. Čak u slučaju 2022. godine kad su u Evropi bili jaki toplotni talasi, procene su da je u Srbiji bilo oko 500 smrti koje mogu da budu povezane sa visokim temperaturama.

Povezane vesti

Godine 2007. u Srbiji je oboren rekord za maksimalnu temperaturu od 44,9 stepeni koja je tada izmerena i imamo procenu da je oko 65 odsto bila veća smrtnost kod osoba koje su starije od 65 godina, podsetio je.

„Zato i gradovi u Evropi koji isto muku muče sa toplotnim talasima imaju tzv. klimatska skloništa, javne prostore koji se rashlađuju i gde ljudi mogu da dođu da prespavaju ukoliko kod kući nemaju klima uređaje. Otvaraju tržne centre, sportske hale, javne objekte itd. gde ljudi mogu da provedu noć u uslovima koji su bar malo prijatniji nego preko dana.

Mediteranske zemlje imaju kulturu dvokratnog radnog vremena, podseća.

„Italijani imaju tu kulturu feragoste, maltene ceo avgust ne rade da bi izbegli najveće vrućine. Verovatno i mi trebamo da razmišljamo o nekim modelima takvog ponašanja. Toplotni talasi su vrlo ozbiljni i zbog toga treba možda i mediji i nadležne institucije treba da malo obrate pažnju u smislu najave, a da bude manje bombastičnih naslova za supercelijske oluje koje takođe nanose velike materijalne štete, mogu da izazovu žrtve, ali toplotni talasi su ozbiljniji“, objasnio je on.

Kako će more izgledati kroz pola veka?

Upitan kako će izgledati more u narednih 50, 60 godina, Đurćević odgovara da je porast globalnog okeana jedna od najvećih pretnji klimatskih promena.

„Trenutno je okean za oko dvadesetak centimetara viši nego što je bio u prošlosti. To ljudima ne deluje puno, ali u situacijama kada imate nalet oluje koja putuje preko neke vodene površine, tih 20 centimetara možda znači da će voda i nekoliko kilometara dublje ući u kopno. Plave se ta priobalna područja prave veliku štetu na infrastrukturi. U Kaliforniji je, na primer, primećeno da pada cena nekretnina uz samu obalu zato što dolazi do pojačane erozije obale zbog visokih talasa, a ti talasi su opet viši zbog tih 20-ak centimetara“, naveo je. 

Povezane vesti

Ukoliko svi mi na planeti ne budemo ništa uradili do kraja ovog veka, u smislu implementacije Pariskih sporazuma koji od nas zahteva da napustimo fosilna goriva u narednih 30-ak godina, porast globalnog okeana značiće verovatno raseljavanje nekoliko desetina miliona ljudi koji žive u gradovima na obalama okeana, naveo je klimatolog. 

Tako da porast globalnog okeana je vrlo problematičan, porast temperature globalnog okeana je isto vrlo problematičan, zato što je živi svet u okeanu jako osetljiv na temperaturu, još i osetljiviji nego živi svet na kopnu. Treći problem je kiselost okeana, pošto je jedan deo ugljen-dioksida koji ljudi emituju apsorbuju okeani, tako da kiselost vode trenutno raste i prati taj trend porasta ugljen-dioksida“, objasnio je on. 

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare