Kalas: Sankcije EU za još 250 pojedinaca i entiteta povezanih sa Rusijom

Ona je na društvenoj mreži "Iks" navela da će odluka biti doneta uz 21. paket sankcija.

"Ovo je naša najveća runda pojedinačnih sankcija od ruske invazije 2022. godine, a uključuje i najveći paket sajber sankcija EU do sada", napisala je Kalas u objavi.

Dodala je da je glavna meta novih sankcija finansijska okosnica ruskih vojnih kapaciteta.

EU uvela sankcije oficirima ruske obaveštajne službe zbog višegodišnje sajber špijunaže

Evropska unija uvela je sankcije oficirima ruske vojne obaveštajne službe, hakerima i privatnim kompanijama zbog višegodišnje kampanje sajber špijunaže.

Na spisak sankcija EU dodato je devet osoba i četiri entiteta optuženih za veze sa onlajn špijunskom mrežom koju EU smatra odgovornom za sabotažu kritične infrastrukture poput toplana i elektrana od 2010. godine.

EU je usmerila svoje mere na 16. centar ruske Federalne službe bezbednosti.

Saopšteno je da FSB "kontroliše razne grupe za sajber pretnje" i da je "sprovodio širok spektar sve ozbiljnijih zlonamernih sajber aktivnosti".

Evropski savet je u saopštenju naveo da su te akcijee "doprinele naporima Rusije da destabilizuje EU, njene države članice i međunarodne partnere".

Na meti špijunaže i napada su se dogodili u najmanje devet zemalja.

Imena pojedinaca i entiteta, među kojima se obično nalaze kompanije, vladine agencije, banke ili druge organizacije, nisu navedena.

Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da Francuska namerava da narednih dana pozove ruskog ambasadora, da pruži objašnjenje.

On je francuskoj televiziji BFM rekao da je cilj sajber aktivnosti "prikupljanje informacija ili sabotiranje rada".

Baro je kao primer naveo sabotažu železničke infrastrukture, dodavši da je to bio slučaj u Poljskoj.

Neke zemlje su optužile Rusiju da koristi sajber napade i propagandu kako bi se mešala u izbore.

U aprilu je Švedska saopštila u sredu da proruska grupa sa vezama sa ruskim bezbednosnim i obaveštajnim službama stoji iza sajber napada na toplanu prošle godine.

Ova objava je usledila nakon upozorenja zvaničnika u Poljskoj, Norveškoj, Danskoj i Letoniji da Rusija napada kritičnu infrastrukturu širom Evrope.