Kandidati stranke Tisa za sudije Ustavnog suda Mađarske dobili podršku od parlamentarnog odbora

Sa druge strane, kandidati pokreta „Naša domovina” (Mi Hazánk Mozgalom) dobili su po samo jedan glas podrške. Protiv Tamaša Banovič glasalo je osam članova, protiv Čabe Červaka pet, protiv Petera Laki-Takača šest, protiv Akoša Papaija osam, dok je protiv Jenea Smodiša bilo dvoje članova odbora.

Budući da Fides (Fidesz) nije učestvovao u ovom procesu, a njegovi poslanici se nisu pojavili na sednici, opoziciju je samostalno predstavljao Ištvan Apati iz pokreta „Naša domovina”. Upravo je njegov glas nedostajao do maksimalnih devet za kandidate Tise, dok je istovremeno bio jedini koji je podržao predloge sopstvene poslaničke grupe.

Prema izveštavanju portala HVG, stručnjakinja za ustavno pravo, univerzitetska profesorka, doktor Mađarske akademije nauka (MTA) Nora Kronovski je tokom saslušanja izjavila da bi kao ustavni sudija poništavanje nekog zakona smatrala dokazom uspešnog ustavnog preobražaja, a ne neuspehom.

Pravnik za krivično pravo, pravni direktor organizacije Transparency International u Mađarskoj, koji je takođe konkurisao za vodeću poziciju u Nacionalnoj kancelariji za povraćaj i zaštitu imovine (NVVH) Mikloš Ligeti je istakao da je stekao veliko terensko iskustvo o tome kako pravo funkcioniše tokom „rovovskih borbi”, kada se stoji naspram protivnika koji ne poštuje pravila igre. „Na tom terenu sam se kalio proteklih 14 godina”, rekao je Ligeti.

Predsednik Veća sudija Vrhovnog suda (Kurija) Andraš Đerđ Kovač, naglasio je da poseduje iskustvo u usklađivanju međunarodnog prava, prava Evropske unije i Osnovnog zakona u jednu koherentnu celinu, dodajući da se bez toga ne može donositi presuda.

Predstavio se i nekadašnji rukovodilac građanskog odeljenja Vrhovnog suda (Kurije), specijalista za evropsko pravo, predavač na Univerzitetu u Segedinu Arpad Gabor Oros, koji je napomenuo da je proveo više od 40 godina u službi prava. On veruje da uvek treba gledati iza slova zakona i „udahnuti dušu” rečima, ali smatra da „niko ne sme sebi da dozvoli da bude proizvoljni kreator prava“.

Zamenik upravnika Instituta za krivične nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Segedinu, redovni profesor Žolt Somora je istakao da je stručnjak za krivično pravo i da smatra važnim prisustvo specijalizovanih pravnika u Ustavnom sudu. Prema njegovim rečima, „šira ustavna slika o pojedinačnim oblastima prava može da se percipira samo onda, ako se razume njihovo stvarno funkcionisanje i o tome vodi stručni dijalog, prenosi HVG.

Podsetimo, nove ustavne sudije se biraju zbog toga jer je stranka Tisa, koja je osvojila parlamentarnu većinu 2026. godine, postavila kao jedan od ciljeva i transformaciju Ustavnog suda, pa je tokom leta usvojen i ustavni amandman, kojim se to i omogućuje. Amandmanom je u ustavni sistem ponovo uvedena starosna granica od 70 godina za ustavne sudije, koja je važila i retroaktivno za trenutne članove. Čim su izmene stupile na snagu, ustavnim sudijama starijim od 70 godina automatski je prestao mandat. Ustavnim sudijama je takođe skraćen mandat sa 12 na 9 godina.