Kina bi mogla da pomogne SAD-u da otvori Ormuski moreuz: Ali želeće nešto zauzvrat

Uz krhko primirje i diplomatiju koja se stalno pokreće pa zaustavlja, a do sada nije uspela da dovede do trajnog kraja rata koji preti da povuče globalnu ekonomiju nadole, i Teheran i Vašington traže izlaznu strategiju, piše CNN.

A Peking je, bar na papiru, očigledan kandidat da preuzme tu ulogu.

Kina je dugo blizak diplomatski i ekonomski saveznik Irana - savez zasnovan na zajedničkim tenzijama sa SAD i na potražnji za jeftinom naftom. Takođe ima otvorenu komunikaciju sa Vašingtonom - i direktan pristup Donaldu Trampu tokom njegovog sastanka sa liderom Si Đinpingom naredne nedelje.

Upravo taj tajming verovatno je i doveo iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija u Peking, gde je u razgovoru sa kineskim kolegom Vang Jiem izrazio veliku nadu da bi Kina mogla da spreči „kršenja međunarodnog mira i bezbednosti“, prema iranskom saopštenju.

I Donald Tramp će, verovatno, takođe pokrenuti ovu temu sa Si Đinpingom tokom planirane posete - koja je prvobitno trebalo da bude fokusirana na ekonomsku konkurenciju dve sile, ali je sada zasenjena ratom sa Iranom.

Američki državni sekretar Marko Rubio u utorak je nagovestio upravo to, rekavši novinarima da se nada da će Kina pritisnuti Iran da ublaži svoju kontrolu nad Hormuškim moreuzom.

Kineski zvaničnici već nedeljama pozivaju na primirje i predstavljaju Peking kao potencijalnog mirovnog posrednika, uključujući i to što je Si Đinping prošlog meseca izneo široki, četvorodelni predlog za mir na Bliskom istoku.

Ministar spoljnih poslova Vang Ji ponovio je tu poziciju tokom sastanka sa Abasom Aragčijem, obećavši da će Kina nastaviti da pomaže u pokretanju mirovnih pregovora i „igrati veću ulogu u obnavljanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku“, prema kineskom saopštenju.

Već sada, činjenica da se Si Đinping u razmaku od nedelju dana sastao sa predstavnicima obe strane predstavlja diplomatski uspeh za njega, koji želi da učvrsti ulogu Kine kao globalne sile. Pregovaranje sa sve nepopularnijim američkim liderom koji je zaglavljen u skupom ratu i traži brze rezultate takođe se, iz kineske perspektive, verovatno ne smatra nepovoljnim, ocenjuje CNN.

Kineski izvori upoznati sa situacijom nedavno su rekli za CNN da Peking oprezno posmatra višemesečni sukob svog protivnika sa Iranom kao nešto što bi moglo da ojača njegovu pregovaračku poziciju.

Prema tim izvorima, situacija bi Kini mogla da pruži jedinstvenu priliku da kapitalizuje ovaj zastoj uoči potencijalno veoma teških međuizbora za Donalda Trampa.

Očekuje se da će predsednik SAD želeti da američkim biračima prikaže konkretne uspehe, poput velikih kineskih kupovina američkih poljoprivrednih proizvoda i aviona kompanije Boing.

Ali koliko je Peking spreman da vrši pritisak kako bi strane približio miru ostaje otvoreno pitanje - dok Si Đinping pokušava da balansira rastuće ekonomske rizike rata sa dugoročnim ambicijama Kine da se pozicionira kao alternativa globalnoj sili u odnosu na SAD, smatra CNN.

Balansiranje

Iako se na Zapadu često pretpostavlja da je Peking automatski zadovoljan kada je američka vojska zauzeta drugde u svetu, postoje konkretni razlozi zašto Kina želi da se sukob završi.

Druga najveća svetska ekonomija relativno je zaštićena od istorijske globalne naftne krize koja pogađa njene susede - uključujući ključne američke saveznike u regionu - zahvaljujući velikim rezervama nafte, visokom stepenu energetske samodovoljnosti i ranom prelasku na zelenu energiju.

Ali kako rat traje, te rezerve se troše - zajedno sa energetskom bezbednošću koja je prioritet za vladu Si Đinpinga.

Iako za sada nema nestašice, kineska ekonomija i dalje trpi visoke cene goriva, koje vlada pokušava da ublaži preko državnih naftnih kompanija. Globalna ekonomska recesija izazvana ratom takođe bi pogodila kinesku izvozno orijentisanu ekonomiju.

Takođe postoji zabrinutost zbog uticaja rata na odnose SAD i Kine - odnos koji Peking želi da ostane stabilan kako bi smanjio tenzije oko sopstvenih globalnih ambicija.

Kina je nastavila da kupuje iransku naftu tokom sukoba, kažu analitičari, uvozeći i dalje više od milion barela dnevno prošlog meseca - koristeći zalihe iz plutajućih skladišta u Aziji, koja nisu pogođena američkom pomorskom blokadom Ormuskog moreuza.

Sjedinjene Američke Države su u poslednjim nedeljama pojačale ekonomski pritisak na kineske kupovine, koje su prošle godine činile više od 90 odsto iranskog izvoza - i daju Pekingu značajnu ekonomsku polugu nad Iranom.

Vašington je prošlog meseca stavio na crnu listu veliku kinesku petrohemijsku kompaniju za koju tvrdi da je veliki kupac iranske sirove nafte, što je najveća kineska rafinerija koja je do sada pogođena ovom merom.

U neuobičajenom potezu, Peking je naložio kompanijama u zemlji da ne poštuju sankcije protiv te firme i još četiri domaće rafinerije koje su SAD stavile na crnu listu.

Kina bi mogla da iskoristi ovu situaciju kako bi poboljšala odnose sa Donaldom Trampom, prikazujući svoju diplomatiju sa Iranom kao pokušaj dobre volje da pomogne Vašingtonu da okonča rat.

Međutim, analitičari su skeptični da bi Peking iskoristio svoju prednost da snažno pritisne Iran da popusti američkim zahtevima, posebno bez jasnih podsticaja iz Vašingtona.

S jedne strane, Peking možda nema veliko poverenje u svoj uticaj na Teheran, uprkos diplomatskom savezu. A iako je Kina u ovom sukobu bila uzdržana u kritikama SAD, već dugo smatra da je rat problem koji Vašington treba da reši.

U međuvremenu, iako Kina ima značajno ekonomsko sredstvo uticaja nad Iranom kroz kupovinu nafte, usred globalne naftne krize, i sama Kina i dalje zavisi od tih barela.